Корисничке алатке

Алатке сајта


владимир_ласкарев

Владимир Ласкарев

Владимир
Ласкарев
владимир_ласкарев.jpg
Рођење:
9. јул 1868.
Бирјуч, Русија

Смрт:
10. април 1954.
Београд, Југославија

Познат по:
увођењу појма Паратетиса

Владимир Ласкарев (Бирјуч, 9. јул 1868 — Београд, 10. април 1954), руски и српски геолог и минералог. Био је професор универзитета у Одеси и Београду. Један је од истакнутих руских професора, који су емигрирали за време Октобарске револуције. Први је 1924. открио и увео појам Паратетис, као назив за праисторијски унутрашњи океан.

Школовање

Рођен је 9. јула1) 1868. године у официрској породици у Бирјучу у Веронешкој губернији у Царској Русији.2)3) Гимназију је завршио у Черњигову.4) Завршио је 1891. геолошко-минералошке науке на Новоросијском универзитету у Одеси.5)6)7) Након тога похађао је годину дана курс Рударског института у Санкт Петербургу, а 1892. постао је лаборант у геолошком кабинету Новоросијскога универзитета у Одеси.8)9)10) Као асистент слушао је и предавања из кенозоика, што га је заинтересовало за неоген јужне Русије, чему је посветио своје прве истраживачке радове.11)

Истакнути геолог

У то време истакао се радом о сармату Волиније, тј. сармату некадашњег Галицијскога неогенога залива.12) Одмах су га изабрали за сарадника Геолошког комитета Русије и поверили му задатак да изради 17. лист геолошке карте Европске Русије.13) Тај задатак радио је пуних 15 година. Упућен је 1898. као стипендиста факултета у Одеси у иностранство на стручно усавршавање.14) Две године је радио у музејима, библиотекама и геолошким институтима у Београду, Загребу, Бечу, Минхену, Цириху, Ђенови, Риму, Напуљу, Паризу, Женеви и другде.15) На излетима по београдској околини прикупио је геолошки материјал, о коме је 1899. објавио белешке под називом: Из геолошких екскурзија у околини Београда.16) Током 1902. постао је приватни доцент на Новоросијском универзитету.17)18) Магистрирао је 1903. на Универзитету у Допрату.19) У магистарском раду доказивао је настанак сарматске фауне из две претходне медитеранске фауне.20) Докторирао је 1904. на Универзитету у Кијеву радом Фауна бугловских слојева Волиније (Фауна Бугловских слоев Волыни).21) Исте године постављен је за ванреднога професора на Новоросијском универзитету у Одеси.22) Добио је 1914. велику награду Руске академије наука.23)

У Србији

Након Октобарске револуције био је присиљен да напусти Русију. Предавао је најпре на Универзитету у Атини. Тадашњи ректор Универзитета у Београду Јован Цвијић позвао га је да дође у Београд, што је Ласкарев прихватио, па је 5. маја 1920. стигао у Београд.24) Изабран је за професора на Универзитету у Београду.25) Предавао је палеонтологију, држао је курсеве из терцијара и квартара, као и о седиментацији морског дна.26) Објавио је око 40 радова, понајвише о неогеним и квартарним наслагама терена у Србији.27) У тим радовима анализирао је њихову фосилну фауну и тектонику.28) Први је 1924. увео појам Паратетис, као назив за праисторијски океан, који се протезао од средње Европе до средње Азије. Био је први управник Геолошкога института САНУ од 1947. до 1951.29) Ласкарев је умро 10. априла 1954. године у Београду.30)

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 1932. Прави је члан (Академије природних наука) од 1947. Приступну беседу није одржао. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења природно-математичких наука) од 1948.

Откриће Паратетиса

Када је први пут дошао у Србију уочио је да се горњосарматски седименти јужне Русије протежу само до источне Србије, односно до Карпата.31) Уочио је да западно од Карпата нема таквих слојева, односно ту је налазио само доњи сармат. Када је други пут за стално дошао у Србију након неколико година теренских истраживања дошао је 1924. до закључка о постојању унутрашњег мора Паратетиса.32) Паратетис је по њему било унутрашње море које је настанком Алпа почетком миоцена одвојено од Тетиса.33) Између Тетиса и Паратетиса постојала је комуникација у доњем и средњем миоцену, али та веза прекинута је током горњег миоцена (сарматски кат или период).34) Палеографским подацима закључивао је о томе када су Тетис и Паратетис били повезани и када се Паратетис претворио у унутрашње море. Паратетис је у почетку допирао до долине Рајне, али те везе су током миоцена прекидане, па је на крају била прекинута веза Панонскога базена и Паратетиса у Јужноруском и Каспијском базену.35) До свих тих закључака долазио је анализом седимената и фауне посебно у сарматском периоду.36) До сличних података долазио је анализом бугловских слојева, тј. бугловске фауне која је временски блиска сарматском периоду. Његова теза о Паратетису општепризната је тек 1958.37)

Литература

Спољне везе

1)
26. јуна стари календар
2) , 4) , 5) , 8)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 3
3) , 7) , 10) , 14) , 15) , 16) , 19) , 20) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 30)
Универзитетска библиотека, Руске избеглице
6) , 9) , 17) , 21)
Викитека, речник
11) , 12) , 13)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 4
18)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 6
27) , 28)
РТС, 26. 6. 2010.
29)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 12
31) , 32)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 13
33) , 34) , 35) , 36)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 14
37)
Грубић, Пантић, 2000, стр. 29
владимир_ласкарев.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 23:04