Шабац (ША), град у Мачванском округу. Према попису из 2002. имао је 55.163 становника (према попису из 1991. имао је 54.637 становника).
Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно, и административно средиште Мачванског округа.
Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.
На подручју Шапца влада умереноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски делови на северу су под утицајем панонске континенталне климе, а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.
Шабац је на обали реке Саве, а општина излази и на реку Дрину. Међусобно су повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих и геотермалних вода. Шабац је путно добро повезан, у близини је Београда, Лознице, Ваљева, Бијељине.
Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван друштвени производ. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка локалне самоуправе и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града.
Доминантне индустријске гране у привредној активности града су:
У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, Меркатор (трговина), Метро.
Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период је XIX век, период доласка Јеврема Обреновића на власт (1816) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности“, поставши „Привредни град будућности“.
Млади у Шапцу проводе време на различите начине. Град има тврђаву на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има хиподром и градски стадион. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа парка и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени скејт парк, и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена и за одржавање културних манифестација је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и шеталишта од када град постоји.
Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је Шабачки летњи фестивал, који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и биоскоп на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима. (http://kulturasecanja.rs/?p=278 Култура сећања - Шабац)
Образовне и културно-уметничке институције у граду су:
Шабац представља саобраћајни чвор регионалног значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потенцијале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 метара надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини ауто-пута Београд—Загреб, и близини терминала ваздушог саобраћаја у Сурчину. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд—Обреновац—Шабац—Лозница—Мали Зворник) и М21 (Нови Сад—Рума—ауто-пут—Шабац—Ваљево—Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума—Шабац—Лозница—Мали Зворник—БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу реке Саве и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и Европе.
Дужина и стање путне мреже у општини су:
Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.1) У граду постоји једна функционална бициклистичка стаза дужине 1,5 км и налази се у Поцерској улици (на потезу од раскрснице са M19 до раскрснице са Церском улицом). Ова стаза спада у тип бициклистичких магистрала јер се пружа у правцу периферија-центар града, а није повезана са улицама које се налазе у њеној близини.
Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника).
Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем (Петловача - Богатић) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике Зорка Шабац), а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације железничке станице и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60 % а радно време упослених 50 %. Потенцијали леже у саобраћајно географском положају региона, постојећој инфраструктури и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења.
Поред Дунава, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са Црним морем.
Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеници да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК; водни саобраћај РПК Ваљево се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли).
Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива Мачвански округ, део Срема и источни део Републике Српске, оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве. Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатаку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Критична места на доњем току реке Саве су плићаци у сектору Шабац. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени. (http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 Званична презентација Града Шапца - саобраћај)
У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:
Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице. Уз традиционално врло развијено предузетништво, представљају велику снагу општине.
У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара).
У Шапцу има 8 средњих школа.
Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће:
У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена).
У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Број становника по годинама: (Стат Књига 9)
Етнички састав према попису из 2002. у Србији (Стат Књига 1)
Просек старости жена је око 40.2 година. а мушкараца око 37.7 година.
Sabac