Јован Туроман
Рођење: 1840. Уштица код Новске, Аустријско царство Смрт: 2. јун 1915. Нови Сад, Краљевина Србија Познат као: филолог и професор Велике школе

Јован Туроман (Уштица код Новске, 1840 — Нови Сад, 20. мај/2. јун 1915), српски класични филолог, доктор филозофије, професор Велике школе у Београду.

Рођен је 1840. године, као дете сељачких родитеља, у Уштици, на ушћу Уне у Саву, у Горњој Крајини.¹⁾

Основну школу је похађао у Јасеновцу и Петрињи, после чега се 1852/1853. уписао на Карловачку гимназију,²⁾ где је показао посебан таленат за класичне језике.³⁾ Школске 1856/1877. године у Карловце је дошао Лука Зима, као професор грчког језика, а био му је и старешина у петом разреду. Туроман је био одличан ђак, а у шестом разреду гимназије и најбољи у разреду. Као ученик шестог разреда гимназије конкурисао је 1858. за место у Текелијануму. Децембра те године дошао је у Пешту, а од јануара 1859, као ученик гимназије почео је да прима ванредну стипендију.⁴⁾ Наредних шест година је био Текелијанац.⁵⁾

Као питомац Текелијанума, у периоду 1860—1863. студирао је Филозофски факултет у Пешти.⁶⁾ Током студија је био међу најбољима у учењу.⁷⁾ Докторирао је филозофију 1864.⁸⁾ Године 1868. положио је професорски испит.⁹⁾

Постао је члан Матице српске на Главној скупштини августа 1866. године и одмах је изабран за члана њеног Управног одбора. Наредне 1867.¹⁰⁾ постао је члан Књижевног одбора¹¹⁾ и Књижевног одељења Матице српске.¹²⁾

У периоду 1864—1875. радио је као професор у Српској гимназији у Новом Саду.¹³⁾ Поред грчког и латинског, повремено је предавао и друге предмете, као нпр. математику и логику.¹⁴⁾ У периоду 1864—1872. био је и библиотекар у гимназији.¹⁵⁾ Радећи као професор и испуњавајући неопходан услов за опстанак гимназије, да постоје уџбеници на српском језику,¹⁶⁾ написао је Латинску граматику први део Облици 1870. и други Синтакса 1872. Мада су и ранији аутори већ писали латинску граматику за српске школе, обе књиге су доживеле више издања. У истом периоду је преводио и Демостенове беседе, због њихове велике васпитне вредности.¹⁷⁾

Период од 1865. до 1873/1874. обележен је политичким деловањем Светозара Милетића и поделама међу професорима и ученицима на његове присталице и противнике. По оснивању Уједињене омладине српске, Туроман је проглашен за једног од од сателита Светозара Милетића.¹⁸⁾ У то време дошло је до одвајања цркве од државе, што је битно утицало на промене у политичким односима.¹⁹⁾ Гимназија је у то време пролазила кроз веома тежак период у коме се изборила да постане потпуна осмогодишња гимназија и да сачува своју аутономију, али је спала на свега девет професора.²⁰⁾

До своје тридесетпете године био је поданик Хабзбуршке монархије.²¹⁾ На позив српске владе 1875. преселио се у Београд.²²⁾ Изабран је за професора на новооснованој Катедри за класичне језике и књижевност Филолошко-историјског одсека Велике школе и током готово целог свог рада био је и једини професор класичних језика.²³⁾ Предавао је у периоду 1875—1891.²⁴⁾ латински језик и књижевност и грчки језик и књижевност, а од 1892. до маја 1893.²⁵⁾ предавао је само латински, док је за грчки изабран Лука Зима.²⁶⁾ Заједно са Михаилом Валтровићем спада међу истакнуте пионире у проучавању античке прошлости код Срба.²⁷⁾

Својим бројним иступима и полемикама желео је да укаже на чињеницу да се класични језици у Србији недовољно уче у гимназијама које спремају кадрове за факултет. Грчки се прво није ни учио, а број часова латинског језика је био веома мали. У својим беседама је покушавао да пробуди интерес за антички дух. Остао је упамћен по говору за Светог Саву 1884. у Великој школи, о овом питању истичући да се класичном наставом развијају логичко рамишљење и расуђивање.²⁸⁾

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке философске и филолошке) од 24. јуна/6. јула 1879, а прави члан Српске краљевске академије од 15/27. новембра 1892 (изабран од стране СУД). Прави члана (Академије философских наука) је био од 28. децембра 1892./9. јануара 1893. Са приступном беседом: „Борба за хуманистичку гимназију и борба против ње“ је проглашен академиком.²⁹⁾ Обављао је функцију секретара Академије философских наука Српске краљевске академије од 22. фебруара/6. марта 1904. до 22. фебруара/7. марта 1910.³⁰⁾

Гроб му се налази на Аламшком гробљу у Новом Саду.³¹⁾

Објављивао је расправе, критике, биографије и преводе са грчког и латинског језика.³²⁾ Сакупио је и сачувао радове свог пријатеља Косте Руварца и свог професора, а затим колеге Луке Зиме.³³⁾

• „Латинска граматика“
• „Синтактички задатаци“
• „Речник за Корнелија Непота“
• „Грчка граматика“
• „Примери за грчке облике“
• „Синтактички задаци за превођење са српског и латинског на грчки“

• Дарко Тодоровић, Полемика Туромана и Малине око латинске граматике, Зборник Матице српске за класичне студије, број 3, Матица српска - Одељење за књижевност и језик, 2001, стр. 93-104, ИССН 1450-6998
• Споменици културе - Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на аламшком гробљу у Новом Саду, Национални центар за дигитализацију
• Јован Туроман, Демостенове беседе, Београдска књижевна задруга, Београд, 1912.
• Стеван В. Поповић, Животописи: др Јован Туроман, Орао велики илустровани календар за 1882, Издање и штампа А. Пајевића, Нови Сад, 1881, стр. 118-119
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 334
• Др Јован Туроман, Политика, број 4141, уредник Владислав Рибникар, 6. 9. 1915, стр. 1
• Светозар Бошков, Никола Вулић и настава историје на Београдском универзитету почетком XX века, Криза и перспектива знања и науке, број 1, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2012, ИССН 978-86-7379-265-1
• Милена Јовановић, Из Хермесове палестре, Филолошки факултет, Београд, 2011, ИСБН 978-86-6153-010-4

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jovan Turoman