Михаило Валтровић, крштено име Michail Walter (Београд, 17/29. септембар 1839 — Београд, 9/22. септембар 1915), српски архитекта, историчар уметности и археолог, професор архитектуре (Велика школа, Београд) и управник Народног музеја у Београду.
Био је први професор археологије на Великој школи у Београду. Уз то је био управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, и члан Српске краљевске академије.
Пратећи свој интерес за старине, покренуо је часопис „Старинар“. Међу првима је истраживао српску средњовјековну архитектуру и предмете из средњег вијека. Творац је ордена Кнеза Лазара, једног од најраскошнијих ордена Краљевине Србије и Југославије.
Важнија дјела су му: „Грађа за историју уметности у Србији“, и „Поглед на стару српску црквену архитектуру“.
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора уметничког) од почетка 1870. Секретар је Одбора уметничког СУД 1875–1876, и 1882. Прави је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) наименован априла 1887. Секретар је Академије уметности од 1892. до 1908. Приступна беседа: О старој српској црквеној уметности. Српска краљевска академија Глас 17 (1889) 1–39 + (1). Проглашен је за члана 1888. (Српска краљевска академија Год 2 (1889) 176–178).