Корисничке алатке

Алатке сајта


хајдуци_на_мегдану_добивају_дјевојку_за_младог_грујицу

Хајдуци на мегдану добивају дјевојку за младог Грујицу

Хајдуци на мегдану добивају дјевојку за младог Грујицу је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Вино пије Раде и Новаче,

0002    Вином служи Грујо, д’јете младо,

0003    Вином служи, али га не пије.

0004    Отац му је Новак бесједио:

0005    »Ој Грујица, драго д’јете моје,

0006    Што ће рећи, мој једини сине,

0007    Вином служиш, али га не пијеш?

0008    Оли си се, д’јете, наљутило,

0009    Гдје те старац оженио нисам?

0010    Ако ћеш се оженити, синко,

0011    Ено кћерце дужда млетачкога;

0012    Мени ће је дужде даровати,

0013    Може теби за Ијубовцу бити.

0014    Ако не ћеш, драго д’јете моје,

0015    Л’јепе кћерце дужда млетачкога,

0016    Ено т’ секе бана задранскога.«

0017    Али ми је Грујо бесједио:

0018    »О мој бабо, старино Новаче,

0019    Не ћу кћерце дужда млетачкога,

0020    Нит сестрице бана задранскога,

0021    Него бих се оженио, бабо,

0022    Из Удбине, из турске Крајине,

0023    Л’јепом секом Мује Арничића,

0024    Какве, бабо, на Крајини нема.«

0025    Кад је старац р’јечи разумио,

0026    Добавио дивит и артије,

0027    Па он кити листак књиге ситне,

0028    И шаље ју на б’јелу Удбину,

0029    На Удбину, на турску Крајину,

0030    А на руке Арничића Мује.

0031    Овако му старац бесједио:

0032    »Пријатељу, Арничићу Мујо,

0033    Чуо јесам, а видио нисам,

0034    Да ’е у тебе одгојено злато

0035    По имену Ајкуна сестрица

0036    Поклон’ ми је, драги пријатељу

0037    За Грујицу, јединога сина!

0038    Ако л’ ми је поклонити не ћеш:

0039    Рок недјеља, мегдан понедјељак!

0040    Ти напери од злата кочију

0041    У њу мећи секу Ајкунију,

0042    Под кочију девет бедевија,

0043    А десету Шајку палиглавку!

0044    У кочију троје егбе блага,

0045    А око ње пет стотин’ Турака,

0046    Удбињана, на гласу јунака,

0047    Ти пред њима, Арничићу Мујо,

0048    И твој братац гојени Алија,

0049    Међу Тами Тале Будалина,

0050    На кулашу, коњу беговскоме:

0051    Заврга’ се дреновом батином,

0052    У којој је хиљаду чавала.

0053    Ја ћу узет од злата кочију,

0054    У кочији кћерцу Анђелију,

0055    Под кочијом девет бедевија,

0056    Девет враних, а десета б’јела,

0057    Ова б’јела девет ождр’јебила;

0058    У кочији троје егбе блага

0059    А око ње пет стотин’ војака,

0060    Ја пред њима, Старина Новаче,

0061    И мој побро Мали Радојица.

0062    Међу нами Грујо, д’јете младо.«

0063    Књигу штије Арничићу Мујо,

0064    Књигу штије и тешко уздише.

0065    Мисли Мујо, да не гледа нитко,

0066    Гледа’ га је гојени Алија,

0067    Пак Алија Муји говорио:

0068    »А мој брате, Арничићу Мујо,

0069    Откле књига, огњем изгорјела?«

0070    Ал је Мујо брату бесједио:

0071    »А мој брате, гојени Алија,

0072    Ова књига, огњем изгорјела,

0073    Од Приморја, мјеста каменога,

0074    Од делије Старине Новака,

0075    Да му дамо Ајкуну сестрицу.

0076    Ако л’ му је дароват не ћемо:

0077    Рок недјеља, мегдан помедјељак.«

0078    Ал Алија Муји бесједио:

0079    »А мој брате, Арничићу Мујо,

0080    Док је Али на рамену глава,

0081    Не ће поћи у кауре Ајка.

0082    Већ отпиши Старини Новаку:

0083    Што је писа’, нек се не порече:

0084    Рок недјеља, мегдан понедјељак,

0085    Насред равног поља Ливанскога.«

0086    Књигу штије Старина Новаче,

0087    Књигу штије, а на њу се смије,

0088    Пак оправља од злата кочију,

0089    У њу меће кћерцу Анђелију,

0090    Под кочију девет бедевија,

0091    Девет враних, а десета б’јела;

0092    Ова б’јела девет ождр’јебила.

0093    У кочију троје егбе блага,

0094    А око ње пет стотин’ војака,

0095    Он пред њима, старина Новаче,

0096    Уза њ побро, Мали Радојица,

0097    Међу њима Грујо, д’јете младо.

0098    Пак одоше на Ливанско поље

0099    И попеше б’јеле чадорове.

0100    Дан по данак, понедјељак дође,

0101    Ал ти јаше Арницићу Мујо,

0102    На вранчини, ка’ на б’јелој вили,

0103    А за Мујом гојени Алија

0104    На дорину, добром коњу свому.

0105    За Алијом Тале Будалина:

0106    Заврга’ се дреновом батином,

0107    У којој је хиљаду чавала,

0108    Пак за њима од злата кочија,

0109    У кочији лијепа Ајкуна,

0110    А око ње пет стотин’ Турака,

0111    Удбињана, на гласу јунака.

0112    Виче Мујо иза свега гласа,

0113    Пак дозивље Грују, момка млада:

0114    »Ој Грујица, од курве копиле!

0115    Ако те је породила мајка,

0116    Ходи мени на мегдан јуначки!«

0117    Кад Грујица р’јечи разумио,

0118    Он посједа ђогу од мегдана,

0119    Своје бојно копје положио,

0120    А бријетку ћорду извадио,

0121    Па на Мују јуриш учинио.

0122    Удрише се два млада јунака

0123    Насред поља Ливна великога.

0124    Али Груји Бог и срећа дала,

0125    Налети му на десницу руку:

0126    Удара га Грујо, момче младо;

0127    Како га је лако ударио,

0128    На дви га је поле раставио,

0129    И седло је под њим пресјекао.

0130    Кад то види Старина Новаче:

0131    »Бог т’ убио, драго д’јете моје,

0132    Тако ли се с’јеку потурице?

0133    Да то с’јече Старина Новаче,

0134    Пресјека’ би коња и коњика,

0135    Још би старац земље захватио,

0136    Гдје би мога’ њега укопати.«

0137    Истом старац тако бесједећи,

0138    Али виче гојени Алија,

0139    Виче курва иза свега гласа,

0140    Пак дозивље Малог Радојицу:

0141    »Радојица, од курве копиле,

0142    Ако те је породила мајка,

0143    Ходи мени на мегдан јуначки!«

0144    Једва тога Раде дочекао,

0145    Па посједа дебела путаља,

0146    Пак полети кано соко сиви;

0147    Супрот њему гојени Алија.

0148    Удрише се два млада јунака,

0149    Удрише се копјем од мегдана,

0150    Бојна им се копја изломише.

0151    Удрише се бријетким ћордама,

0152    Ал је Ради Бог и срећа дала,

0153    Тер удари гојеног Алију.

0154    Како га је лако ударио,

0155    Два каблића од њег учинио.

0156    Виче курва Тале Будалина,

0157    Виче јунак иза свега гласа,

0158    Пак дозивље старину Новака:

0159    »Лако ти је с дјецом бојак бити,

0160    Али није с Талом Будалином,

0161    Већ ми ходи на мегдан јуначки!«

0162    Кад је старац р’јечи разумио,

0163    Он посједа ждрала од мегдана,

0164    Пак он лети преко поља равна;

0165    К њему лети Тале Будалина,

0166    На њег баца дренову батину.

0167    Ал је Новак и од себе мудар,

0168    С коња се је старац откинуо,

0169    Преко њега она прелетила,

0170    У зелену траву улетила.

0171    Кад то види старина Новаче,

0172    На добра се коња заскочио,

0173    Од бедрице ћорду повадио,

0174    Пак удара Будалину Тала:

0175    Како га је старац ударио,

0176    На дви га је поле раставио

0177    И кулаша под њим пресјекао,

0178    Још је старац земље захватио,

0179    Гдје би мога’ њега укопати.

0180    Пак говори старина Новаче:

0181    »Бога вами, пет стотин’ Турака,

0182    Оли ћете с нами бојак бити,

0183    Ол Ајкуну младу поклонити?«

0184    Меду се су Турци говорили:

0185    »Да ми с њима бојак заметнемо,

0186    Лудо ћемо изгубити главе,

0187    Јер је наше друштво изгинуло,

0188    Изгинуло, што нам је ваљало.

0189    Већ ми дајмо Ајкуну дјевојку,

0190    А ми хајдмо нашем б’јелом двору!«

0191    Што рекоше, то и учинише,

0192    Младу Ајку њима поклонише.

0193    Кад се они Ајке добавише,

0194    Они иду у Доње Приморје,

0195    Од Ајкуне Анђу учинише,

0196    Прашчевине меса нахранише

0197    И лозова напојише вина.

0198    Л’јеп је Ајка пород изродила:

0199    Прве кћери, посљедње синове,

0200    Нек невјесте не затјечу заве,

0201    Нек се склања ђаво од ђавола!

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Hajduci na megdanu dobivaju djevojku za mladog Grujicu

хајдуци_на_мегдану_добивају_дјевојку_за_младог_грујицу.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/01 14:36