Корисничке алатке

Алатке сајта


удбињани_позивају_сењане_на_вино

Удбињани позивају Сењане на вино

Удбињани позивају Сењане на вино је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Пију вино под Удбином Турци,

0002    Међу њима Алај-беже лички,

0003    Служи вино Зукан барјактаре,

0004    Па говори Зукан барјактаре:

0005    „Чујте мене, Турци, браћо моја!

0006    Да ми б’јелу књигу накитимо,

0007    Бијелу је Сењу отправимо

0008    А на руке Сењанин Ивана,

0009    Да он к нама под Удбину дође,

0010    Да се скупа вина напијемо.

0011    Да доведе тридести Сењана,

0012    Да не води Тадију нећака,

0013    Јер смо чули, да људи говоре,

0014    Да ’е у вину тешка пијаница,

0015    Кад с’ опије да замеће кавгу.

0016    Еда Бог да да би дошо Иван;

0017    А Тадију собом не довео,

0018    Не би више к б’јелу Сењу пошо!”

0019    Кад то чује лички Алај-беже,

0020    Што говори Зукан барјактаре,

0021    Удиљ стаде, б’јелу књигу пише,

0022    Отправља је Сењу на Крајину,

0023    А на руке Сењанин Ивана.

0024    У књизи га поздравља овако:

0025    „Пријатељу, Сењанин Иване,

0026    Ево јесмо пријатељи главни,

0027    А од данас бољи да будемо!

0028    Дођи к мени равну под Удбину,

0029    Да се рујна вина напијемо!

0030    И доведи тридести Сењана,

0031    Ал не води синовца Тадију,

0032    Јер сам чуо, што говоре људи,

0033    Да ’е у вину тешка пијаница,

0034    А у колу гора кавгаџија:

0035    Страх је мене, да заметне кавгу.”

0036    Кад Ивану б’јела књига дође,

0037    Књигу гледа Сењанин Иване;

0038    Кад видио, што му књига каже,

0039    Што му пише лички Алај-беже,

0040    Мисли Иво, што би учинио,

0041    Како ли би Тада оставио.

0042    Па покупи тридести Сењана

0043    И Тадију, синовца својега,

0044    С њима пође под кулу танехну,

0045    Да распење свилена шатора.

0046    Стаде с дружбом хладно пити вино,

0047    Па на Тада винцем навалио.

0048    Нађе вина од девет година;

0049    Добар јунак Сењанин Тадија,

0050    Ал га хладно вино обрвало,

0051    Положи се трави по зеленој,

0052    Заспа Тадо, заклан како да је.

0053    Кад видио Сењанин Иване,

0054    Он подиже тридести Сењана,

0055    С њима пође низ росну ливаду,

0056    Под чадором Тада оставио.

0057    Здраво сиђе до равне Удбине,

0058    А под кулу личког Алај-бега.

0059    Л’јепо су их Турци дочекали,

0060    Под њима су коње похитали,

0061    Воде коње у топле подруме;

0062    Воде момке у дворе бијеле.

0063    Око св’јетле сопре посједаше.

0064    Ред допаде Сењанин Ивана

0065    Да он сједне бегу уз кољено,

0066    А до њега Зукан барјактаре,

0067    Који служи око сопре винце.

0068    На Сењане вином навалише.

0069    Да тко види Зукан барјактара,

0070    Ђе на Ива криво поглеђива,

0071    И са својом главом потресива,

0072    И са својим зубим’ пошкрипује,

0073    Из танахна грла помукује.

0074    Видио га Сењанине Иво,

0075    Свему се је јаду домислио:

0076    Да му Турци о невјери раде.

0077    Гледа Иво по својој дружини,

0078    Али муче сењски витезови.

0079    Кад то види Зукан барјактаре,

0080    Чашу вина хладна наточио,

0081    Па напија Иван Сењанину

0082    И овако Зукан говорио:

0083    „Здрав, Иване, сењски капетане!

0084    Ова чаша црљенога винца,

0085    Ни у здравље моје, ни у твоје,

0086    Нег у здравље онога јунака,

0087    Међу нама тко заметне кавгу!”

0088    Мучи Иван, ништа не говори.

0089    Турски вели Зукан барјактаре:

0090    „Алај-беже, нашој чети главо!

0091    Да скочимо, ноже повадимо,

0092    Да Сењаним’ ос’јецамо главе,

0093    Ја ћу Иву, који ’е ближе мене!”

0094    А говори лички Алај-беже

0095    (Ер код њега близу прозор бјеше),

0096    Па погледа низ росне ливаде:

0097    Кад ливаду тама притиснула,

0098    Па говори Зукан барјактару:

0099    „Стан’, Зукане, на зло ударио!

0100    Ливада се маглом замаглила,

0101    Од брзине коња и јунака,

0102    Страх је мене, не ће добро бити.

0103    Да не буде Сењанин Тадија?”

0104    Опет беже боље погледао,

0105    Што ће изаћ’ под кулу његову:

0106    То т’ излази Сењанин Тадија!

0107    Вучју капу на очи навуко,

0108    Из очи му живи огањ скаче,

0109    Препаде се лички Алај-беже,

0110    Па повика танко иза гласа:

0111    „Стан’те с миром, ево нам Тадије!

0112    Ако би се који помакнуо,

0113    Бит ће јада тамо и овамо!”

0114    Уто Тадо коња одсједнуо,

0115    Брез упроса у двор ушетао,

0116    Брез тестира у горње таване,

0117    Брез питања Турцима за сопру,

0118    Нит се клања, нит бегу поклања.

0119    Грдно виче Сењанин Тадија:

0120    „Бре ди џи дин, турска потурице!

0121    Јеси ли ми дунда погубио,

0122    Погубио или усужњио?”

0123    Скочи беже на ноге лагане,

0124    Па се Таду главом поклонио,

0125    И говори лички Алај-беже:

0126    „Н’јесам твога погубио дунда,

0127    Погубио, нит га усужњио.

0128    Сједи, синак, да пијемо вино!”

0129    Помиче се Зукан барјактаре,

0130    Да Тадија покрај њега сједне.

0131    Колико је срдан на Сењане,

0132    Јоштер ради погубит Тадију.

0133    Почме хладним напијати вином,

0134    Па наслужи Сењанин Тадији,

0135    „Добар дошо, Сењанине Тадо!

0136    Ова чаша црљенога винца

0137    Ни у здравље моје, ни у твоје,

0138    Нег у здравље онога јунака,

0139    Међу нама тко заметне кавгу!”

0140    Прими вино Сењанин Тадија,

0141    Па је свому дунду говорио,

0142    (Нашки вели, да не знаду Турци):

0143    „Чуј ме, дундо, мило добро моје!

0144    Наздравит ћу Зукан барјактару.

0145    Кад се пригне, да вино попије,

0146    Вјера тврда, дундо, добро моје,

0147    На нос ће му вино ударити!”

0148    То изрече и на ноге скочи,

0149    И напија Зукан барјактару:

0150    „Здрав, Зукане, бегов барјактаре!

0151    Ова чаша црљенога вина,

0152    Ни у здравље твоје, ни у моје,

0153    Нег у здравље онога јунака,

0154    Међу нама тко заметне кавгу!”

0155    Прими чашу Зукан барјактаре,

0156    Пригибље се да попије вино,

0157    Иза њега Сењанин Тадија,

0158    Удари га тешким јатаганом:

0159    На нос му је вино ударило.

0160    Тад поскоче сењски витезови,

0161    Сењанине међу њима Иво,

0162    Повадише јатагане тешке,

0163    И на Турке јуриш учинише.

0164    Посјекоше Турке витезове,

0165    Ал побјеже лички Алај-беже;

0166    Не би ни он убјегнуо био,

0167    Нег га пушти Сењанине Иво:

0168    Нека беже каже, ђе побјеже,

0169    Што је хтио, је ли задобио.

0170    А Сењани Сењу убјегнули,

0171    Они пију по механам’ вино,

0172    И пјевају пјесме од јунака,

0173    Прип’јевају Сењанина Тада,

0174    Јер над њега не има јунака.

0175    Да не било Сењанин Тадије,

0176    Не би н’један пошо из Удбине,

0177    Ни изнио на рамену главу,

0178    Нити би га дочекала мајка.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Udbinjani pozivaju Senjane na vino

удбињани_позивају_сењане_на_вино.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/01 14:19