Корисничке алатке

Алатке сајта


марка_краљевића_ослобађа_сибињанин_јанко_и_реља_крилатни

Марка Краљевића ослобађа Сибињанин Јанко и Реља Крилатни

Марка Краљевића ослобађа Сибињанин Јанко и Реља Крилатни је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, на свему ти фала!

0002    Да јуначку пјесму запјевамо

0003    Од јунака оли дјевојака.

0004    Сад не ћемо него од јунака.

0005    Да ја пјевам пјесму дјевојачку,

0006    Свак ће рећи, да сумени драге:

0007    Баталимо смокве и дјевојке!

0008    Да пјевамо људске даворије!

0009    Гусли моје, људска даворијо!

0010    Јесам ли вам скоро говорио:

0011    Да сте клете, кожом сте поплете,

0012    А по кожи струња од ждребета,

0013    Изпод струње коњиц од дрвета,

0014    Више струње кењац од јабуке.

0015    Вино пију тридес Сарајлија

0016    У б’јелому граду Сарајеву,

0017    Међу њима Сарајлија Мујо.

0018    Кад се моци вина напојише,

0019    Па им вино удрило у лишце,

0020    А ракија ријеч отворила,

0021    О свачему бесједит стадоше,

0022    Гдје је који добио мегдана,

0023    Гдје ли који откинуо главу.

0024    Али не ће Мујо Сарајлија,

0025    Шути Турчин, не дивани ништа.

0026    Али реку тридес Сарајлија:

0027    ”У Бога ти, наша харамбашо!

0028    Што се и ти у друштву не фалиш.

0029    Гдје л’ си био, гдје л’ си одлазио,

0030    Гдје ли који добио мегдана

0031    Али влашку окинуо главу.”

0032    Али Мујо ријеч проговара:

0033    ”Не лудите тридесет момака!

0034    Лако вам се фалит у механи,

0035    Кад вам вино угријало лишце.

0036    Сад би тврди оклад поставио,

0037    Да би дошла а влашка делија

0038    Из Котара оли из Приморја,

0039    Из Прилипа оли из Сибиња,

0040    А да дође овдје у механу,

0041    А и с нама рујно вино пити,

0042    Ви бисте се, момци, поплашили,

0043    Побјегли би двору бијелому.”

0044    У ријечи, у којом су били,

0045    Кад ево ти прико Сарајева,

0046    Кад ево ти голема јунака,

0047    Кроз чаршију коња нагонио,

0048    Кад ево га прид пјану механу.

0049    То је с главом дели Краљевићу.

0050    Ту ми Марко разјаше шарина,

0051    Бојн’јем копљем у тле ударио,

0052    А за копље шарца савежива

0053    Ево Марка у пјану механу,

0054    Па ми Марко божју помоћ виче:

0055    ”Бог помого, тридес Сарајлија-!

0056    Међу вама Сарајлија Мујо.”

0057    Сарајлије здравље прихватише,

0058    Помаче се један до другога,

0059    Докле Марку мјесто направише.

0060    Тридес чаша њему поклонише,

0061    Друге тридес Марку на кољено.

0062    Шест чаша Марко поп’је вина,

0063    Иштом Марко брке оквасио,

0064    Па но Марко ријеч проговара:

0065    ”Крчамрице, Сарајко дјевојко!

0066    Наточи ми један тулум вина,

0067    Један тулум око од дванаес,

0068    Једног мени, а другог шарину.”

0069    Кад то чула крчмарица млада,

0070    Тулум му је вина наточила,

0071    До Марка је била доносила.

0072    Тулум попи Краљевићу Марко,

0073    Тулум попи, а на ноге скочи.

0074    Други тулум вина прихватио,

0075    До свога је шарца доносио,

0076    Па је свога шарца напојио.

0077    Што је свому шарцу остануло,

0078    То ти попи Краљевићу Марко.

0079    Ево опет Марка у механу.

0080    Кад видјело тридес Сарајлија,

0081    Да ти Марко на тулуме пије,

0082    Сви побјегну из пјане механе,

0083    Сам ти оста Сарајлија Мујо,

0084    А с јунаком Краљевићом Марком.

0085    Али Мујо Марку проговара:

0086    ”Побратиме, Краљевићу Марко!

0087    Једва јесам Мујо дочекао,

0088    Да те видим граду Сарајеву,

0089    А баш Марко у пјаном механи.

0090    Да ми се је с тобом побратимит,

0091    А и с тобом, Марко, четовати.”

0092    Ал му рече Краљевићу Марко:

0093    ”Не будали, Сарајлија Мујо!

0094    У Турчину нигда вјера нема,

0095    Камо л’ ћу се с тобом побратимит.”

0096    Ал му Турчин ријеч проговара:

0097    ”Чу ли, Марко, а турске ти вјере!

0098    Мене моја пожељела мајка,

0099    Оба црна ока изгубио,

0100    Кад би теби превару радио.”

0101    А да видиш Краљевића Марка,

0102    Гдје се с Мујом побратимио био!

0103    За десне се ухватише руке,

0104    Један другом тврду вјеру дава.

0105    Тад си сједу хладно вино пити.

0106    Служи Муја крчмарица млада,

0107    А да видиш Сарајлије Муја!

0108    На њу ти је оком намигнуо.

0109    А да видиш крчмарице младе!

0110    М’јеша Марку вино и ракију.

0111    Сједе пити Краљевићу Марко,

0112    Пусто га је освојило пиво.

0113    На сопру је наслонио руку,

0114    А на руку своју русу главу,

0115    Заспа Марко ко и јање мало.

0116    Кад то види Турчин Сарајлија,

0117    Да је Марко сана утврдио,

0118    Па се Турчин на ноге скочио,

0119    Па прихвати троје букаглије

0120    Па ти Марку ноге утврдио.

0121    А прихвати троје лисичине,

0122    Свеже Марку прем бијеле руке.

0123    Па прихвати гвожђе синџир тешко,

0124    Који тегли ока седамдесет,

0125    Па га Марку баш на врат метнуо.

0126    Кад је Турчин Марка утврдио,

0127    У Марка т’ је ногом ударио,

0128    Мали Марко ни абера нема.

0129    Пусто га је пиво приузело,

0130    Тврдо спава дели Краљевића.

0131    Ту га пушти Сарајлија Мујо.

0132    Док у јутро саба зора била,

0133    Ал се Марко од сна разбудио.

0134    Иде Марко да подигне главу,

0135    Не да њему гвожђе синџир тешко.

0136    Кадар види дели Краљевића,

0137    Да је јадан у јаде запао,

0138    Овако је Мују бесједио:

0139    ”О Турчине, вјеро и невјеро!

0140    Гдје је вјера, да би тебе смела.

0141    Чу ли мене, драги побратиме!

0142    Кад се мене ’вако утврдио,

0143    Попушти ми б’јелу руку моју,

0144    Нек напишем књигу шаровиту

0145    Мајци мојом, да ми се не нада,

0146    Љуби мојом, да се преудава.”

0147    Ма да видиш Турчин-Сарајлије,

0148    Гдје потегну поаклену канжију.

0149    Стаде Марка по плећима тући,

0150    Из механе Марка изводио,

0151    Доведе га до мркле тамнице,

0152    Од тамнице врата отворио,

0153    Тури јадна Марка у тамницу,

0154    У студену воду до кољена,

0155    У зелену траву до рамена.

0156    Виче Марко из мркле тамнице:

0157    ”Мили побре, Сарајлија Мујо!

0158    Добави ми дивит и артије,

0159    И кутију црна мурићепа,

0160    А и перо од орлова крила,

0161    Да напишем књигу шаровиту

0162    Старом мајци, да ми се не нада,

0163    Љуби мојом, да се преудава.”

0164    Кадар ли га Мујо разумио,

0165    Па се Мујо на тамницу врне

0166    И овако Марку проговара:

0167    ”Копилане, Краљевићу Марко!

0168    Гдје си овјдје побре угледао?

0169    У недјељу, која прва дође,

0170    Ја те хоћу извест из тамнице,

0171    Одвест ћу те уз поље широко,

0172    Довест ћу те до воде језера,

0173    О јаворо дрво објесити,

0174    На њему ћеш душу испуштити.

0175    Скинут ћу те с дрва јаворова,

0176    Бацит ћу те у пуста језера,

0177    Нек се не зна, гдје си погинуо.”

0178    С тез’јем од еСарајлија Мујо.

0179    А да видиш несретнога Марка,

0180    Гдје се вуче јадан по тамници,

0181    Док гомилу Марко налазио.

0182    Та гомила од камена није,

0183    Нег од кости голем’јех јунака.

0184    Сједе јадан Марко на гомилу,

0185    Тешко се је јадан замислио,

0186    У чије је руке запануо.

0187    Док је Марку на памет пануло,

0188    Да м’ је сиви соко остануо

0189    У наранчи код пјане механе.

0190    Трга Марко својијем рукама,

0191    А и рукам и зубима свој’јем,

0192    Докле своје попуштио руке.

0193    Па да видиш несретнога Марка,

0194    Од кошуље рукав отпарао,

0195    Од нокта је перо направио,

0196    Из образа крви уточио,

0197    А на платну б’јелу књигу пише.

0198    Овако ми у том књизи каже:

0199    ”О мој побре, од Сибиња Јанко!

0200    Ево сам се јадан осужњио

0201    У пустоме граду Сарајеву,

0202    У Турчина Сарајлије Муја.

0203    У недјељу, која прва дође,

0204    Хоће мене Мујо објесити

0205    На језеру покрај воде хладне.

0206    Гледај, Јанко, живота ти твога!

0207    Гледај, Јанко, мене избавити.”

0208    Кадар Марко књигу направио,

0209    Маше руком у џепове своје,

0210    Па извади звишка позлаћена,

0211    Он заваби сивога сокола.

0212    Позна соко звишка господара,

0213    На тамницу соко долетио,

0214    Кроз имферу соко улетио,

0215    Паде Марку на свога рамена.

0216    Али Марко говори соколу:

0217    ”О соколе, сива птицо моја!

0218    У чампере ти прихвати књигу,

0219    Па ти лети више Сарајева,

0220    А ти лети к небу под облаке,

0221    Да те не би ловци угледали,

0222    Из пушака тебе погађали.

0223    Кадар будеш више поља рамна,

0224    А соколе више воде хладне,

0225    На води су Сарајке дјевојке,

0226    Хоће тебе оне угледати,

0227    На ките те цв’јећа баш мотати.

0228    На њедарца изметнут ће дојке,

0229    На дојке ће баш вабити тебе.

0230    Немој ми се, соко, преварити,

0231    Да ти не би књиге уграбиле.

0232    Кад ће видјет лијепе дјевојке,

0233    А да тебе добабит не могу,

0234    На звишке ће тебе баш вабити,

0235    Немој ми се, соко, преварити!

0236    Када дођеш повише Сибиња

0237    Више куле Сибињанин-Јанка,

0238    А ти чичи иза свега гласа.

0239    Зачут ће те од Сибиња Јанко,

0240    Хоће Јанко прид двор ишетати,

0241    А ти спади Јанку на рамена,

0242    Поклони му књигу шаровиту.”

0243    Када ли га соко разумио,

0244    У чампере књигу прихватио,

0245    Кроз имфере соко излетио.

0246    Он ти лети поврх Сарајева,

0247    Он ти лети небу под облаке,

0248    Да га не би ловци угледали,

0249    Из пушака њега погађали.

0250    Кад је био више поља рамна,

0251    Стоји хука сивога сокола.

0252    Кад је био више воде хладне,

0253    На водици Сарајке дјевојке.

0254    Угледале сивога сокола,

0255    А на цв’јеће бабише сокола,

0256    На њедарца изметнуле дојке,

0257    Не би ли га какој превариле.

0258    Ал се соко преварит не даде,

0259    Нед виш’ лети гори из арије.

0260    Кад видјеле лијепе дјевојке,

0261    Да докола добабит не могу,

0262    Баш на звишке њега ти бабише,

0263    Ал се соко преварит не даде.

0264    Кудгод лети, у Сибињ долети,

0265    Више куле Сибињанин-Јанка.

0266    Стаде чичат баш сиви соколе.

0267    Зачује га од Сибиња Јанко,

0268    Зна сокола побратима свога,

0269    Па изађе пред бијела двора,

0270    Па забаби сивога сокола.

0271    На раме му соко долетио,

0272    На скут му је књигу попуштио,

0273    Па полети соко у наранчу.

0274    Кадар анко књигу угледао,

0275    А на њоме слова проучио,

0276    Низ образ је сузу оборио.

0277    Жали Јанко побратима свога,

0278    Па потрчи у бијеле дворе.

0279    Сједе Јанко, те ти књигу пише,

0280    А на руке Рељи Крилатнику,

0281    Овако му у том књизи пише:

0282    ”О мој побре, Реља Крилатниче!

0283    Да си брже у недјељу прву,

0284    А у пусто поље сарајевско.

0285    А наш се је Марко осужњио

0286    У пустому граду Сарајеву,

0287    У онега Сарајлије Муја,

0288    Хоће њега Турчин објесити

0289    У недјељу која прва дође,

0290    А баш, побре, на води језеру.

0291    Хајде, побре, да га избавимо.”

0292    Када Јанко књигу направио,

0293    Ево ти га пред бијела двора,

0294    Па забаби сивога сокола.

0295    Прво га је Јанко напитао,

0296    Напитао меса говедине,

0297    Напојио студене водице,

0298    Па ј’ соколу Јанко бесједио:

0299    ”О соколе, сива тицо моја!

0300    У чампере ти прихвати књигу,

0301    Па полети небу у арије.

0302    Ти полети босни каловитом

0303    Више двора Реље Крилатника.

0304    Када Рељи више двора будеш,

0305    Ти зачичи гласовито танко,

0306    Хоће тебе баш зачути Реља.

0307    Изић ће ти пред бијеле дворе,

0308    А ти спани њему на рамена,

0309    Поклони му књигу шаровиту.”

0310    Оде соко и однесе књигу.

0311    Оде Јанко у коњску подруму,

0312    Брже Јанко коња оседлао,

0313    Па г’ изведе у росну ливаду.

0314    Ту ти Јанко коња оставио.

0315    Оде Јанко у бијеле дворе,

0316    Па га ево до одаје танке,

0317    Па отвори кићена сандука,

0318    На се облачи маџарске хаљине.

0319    Кад се Јанко био направио,

0320    А припаше свијетло оружје

0321    И другу је сабљу узимао.

0322    Па је Јанко скрије под доламе,

0323    Да би њему Бог и срећа дала,

0324    Да би Јанко к Марку допануо

0325    И Маркове опростио руке,

0326    Да б’ му сабљу у руке турио.

0327    Ево Јанка из бијела двора,

0328    У ливади коња поклопио,

0329    Оде здраво из Сибиња града,

0330    Оде Јанко брдим и планинам,

0331    Гони коња и даном и ноћим,

0332    Да би прије тамо долазио.

0333    Здраво спане у поље сарајско,

0334    Баш субота вечером бијаше.

0335    Ту је Јанко мало починуо,

0336    А у јутро прије зоре б’јеле,

0337    Недјељица света осванут ће.

0338    Ево Јанко коња поклопио,

0339    Па га ево к шевер Сарајеву.

0340    Гони Јанко коња кроз чаршију

0341    До механе Сарајке дјевојке.

0342    Пред механом коња разјахао,

0343    Па га свеже за пјану механу.

0344    У механу Јанко угазио,

0345    Крчмарици добро јутро виче.

0346    Крчмарица здравље прихватила:

0347    ”Здраво био, млади Маџарине!

0348    Сједе Јанко за сопре свијетле,

0349    Крчмарици ријеч проговара:

0350    ”Крчмарице, Сарајко дјевојко!

0351    Наточи ми један тулум вина,

0352    Један тулум ока од дванаес

0353    И принес’ми меса јањетине,

0354    А и богме круха шеничнога.”

0355    Када ли га млада разумјела,

0356    Јањетине месо доносила

0357    И онога круха шеничнога.

0358    Стане Јанко, тер но благоваше.

0359    Крчмарица тулум наточила

0360    Баш онега вина црвенога,

0361    До Јанка је била доносила.

0362    Јанко ти је тулум прихватио,

0363    У два пута баш га попије Јанко.

0364    Крчмарици опет бесједио:

0365    ”Наточи ми други тулум вина,

0366    Нека моју ја загасим жеђу.”

0367    Крчмарица вина наточила,

0368    Па на сопру прид Јанка ставила,

0369    Али Јанко рече крчмарици:

0370    ”У Бога ти, Сарајко дјевојко!

0371    Што вам данас велико весеље

0372    У бијелу граду Сарајеву?

0373    Ко се жени, ко ли се удава?”

0374    Ал дјевојка ријеч проговара:

0375    ”У Бога ти, млади Маџарине!

0376    Кад ме питаш, да ти право кажем.

0377    Нит се жену, нит се удавају,

0378    Шенлук чини Сарајлија Мујо.

0379    Он ће јутрос влаха објесити,

0380    А баш влаха Краљевића Марка,

0381    Баш у пољу на води језеру.”

0382    Кад је Јанко био разумио,

0383    Он ти тулум вина прихватио.

0384    ОН га попи, а одушио није,

0385    Крчмарици ријеч бесједио:

0386    ”Нека Марка, пас му гребо мајку!

0387    И мени је зијан учинио.

0388    Кад је Марко у Маџару био,

0389    Мимо моју кулу пролазио,

0390    Танку ми је кулу поробио,

0391    Двије ми је сестре обљубио

0392    И срамоту мени урадио,

0393    Свему мому роду и племену.

0394    Хоћу поћи у поље широко,

0395    Замолит ћу Сарајлију Муја,

0396    Да ме пушти к лупежини Марку,

0397    Да му дадем двије замлатнице,

0398    Нека ми се јунак насладити

0399    И његове смрти нагледати.”

0400    И још Јанко ријеч проговара:

0401    ”Крчмарице, драга душо моја!

0402    Наточи ми трећи тулум вина,

0403    Нек напојим б’јесна коња мога.”

0404    Крчмарица тулум наточила,

0405    Али Јанко тулум прихватио,

0406    До бијесна коња долазио,

0407    Па је свога коња напојио.

0408    Што је, побре, коњу остануло,

0409    То ти попије Сибињанин Јанко,

0410    Па га ево опет у механу.

0411    Крчмарици опет бесједио:

0412    ”У Бога ти, млада крчмарице!

0413    Ну дај боцу жежене ракије,

0414    Нека ми се добро напојити

0415    Све за душу Краљевића Марка,

0416    Да ми га је добро ударити.”

0417    Када ли га разуми дјевојка,

0418    Сама собом млада бесједила:

0419    ”О Маџаре, пси ти гребли мајку!

0420    Гори јеси од Краљевић-Марка.”

0421    Па ракију Јанку додавала,

0422    У два душка попио ти је Јанко,

0423    Па изађе из пјане механе,

0424    Пред механом Анђи проговара:

0425    ”Остан’ с Богом, Сарајко дјевојко!

0426    Кад се вратим, да ти пиво платим.”

0427    Па се баци коњу у рамена,

0428    Па га гони Јанко уз чаршију.

0429    Добро Јанко коња насрдио,

0430    Ђогат му је балом забалио,

0431    Све копитам о калдрму туче.

0432    Говораше младе Сарајлије:

0433    ”Мили Боже, на свему ти фала!

0434    А какав је млади Маџарине,

0435    Још је гори под њиме ђогине.”

0436    Из Сарај’ва Јанко излетио,

0437    Брже сане покрај воде хладне,

0438    Покрај воде коња разјахао,

0439    Па напоји себе и ђогина.

0440    Свеже коња прид јелу зелену,

0441    Сједе Јанко под јелу зелену,

0442    А прид јелу плећи прислонио,

0443    Па такума свога прихватио.

0444    На такуму ватру саставио,

0445    Брзо Јанко кафу приправио.

0446    Ни то дуго ни за веле било,

0447    А ето ти из Сарајев’ града,

0448    Сила турска јес ти излазила.

0449    Прид њимаје Сарајлија Мујо,

0450    На кобили ко на горском вили,

0451    А за њиме Краљевићу Марко

0452    Завезан’јех рука наопако.

0453    Носи Марко танана вјешала,

0454    На чем ће га објесити Турци,

0455    А за њиме двије убојице,

0456    Који хоће објесити Марка.

0457    Они воду његова шарина,

0458    А за њима силновити Турци.

0459    Кад се Мујо ближе примакнуо,

0460    Скочи Јанко на ноге лагане,

0461    Па ми Мују иза гласа виче:

0462    ”Пријатељу, Сарајлија Мујо!

0463    Докле су се свати подигнули?

0464    Ко л’ се жени, ко ли се удаје?”

0465    Али Мујо са кобиле виче:

0466    ”Не будали, млади Маџарине!

0467    Нит се жену, нит се удавају,

0468    Већ ја чиним велико весеље,

0469    Ер ја водим голема јунака,

0470    По имену Краљевића Марка.

0471    Ја га данас хоћу објесити,

0472    На језеру покрај воде хладне.”

0473    Али виче Сибињанин Јанко:

0474    ”Аферум ти, Сарајлија Мујо!

0475    Нека Марка, пас му гребо мајку!

0476    И мени је зијан учинио.

0477    Кад је био граду маџарскому,

0478    Мимо моју кулу пролазио,

0479    Танку ми је кулу поробио

0480    И двије ми сестре обљубио

0481    И срамоту мени учинио,

0482    А и мени роду и племену

0483    Него, Мујо, драги господаре!

0484    Би ли мени тест’јер допуштио,

0485    Да ја дођем к лупежини Марку

0486    Да га удрем и два и три пута,

0487    Нека ми се Маџар насладити.”

0488    У ријечи, у којом бијаху,

0489    Кад ето ти уз поље широко,

0490    Кад ето ти црна Бугарина,

0491    На кулашу, коњу крилатному.

0492    Лети Бугар уз поље широко,

0493    Међу Турке ували кулаша,

0494    Док ти спане Сарајлију Мују.

0495    Ал му виче црни Бугарине:

0496    ”Здраво био, Сарајлија Мујо!

0497    А што чиниш шенлук и весеље,

0498    Ол се жениш, ол сестру удајеш?”

0499    Али Мујо њему проговара:

0500    ”Не будали, црни Бугарине!

0501    Нит се женим, нит сестру удавам,

0502    Већ ја чиним велико весеље,

0503    Ер ја идем влаха објесити,

0504    А баш влаха Краљевића Марка.”

0505    Али Бугар ријеч проговара:

0506    ”Аферум ти, Мујо господаре!

0507    Нека Марка, једне лупежине!

0508    Кад је Марко Булгарији био,

0509    Мимо моју кулу пролазио,

0510    Обљуби ми сестру јединицу.

0511    И моју је кулу поробио,

0512    Стару ми је мајку потурио.

0513    Него, Мујо, драги господаре!

0514    Би ли мени тест’јер допуштио,

0515    Да је пођем к лупежини Марку,

0516    Да га удрем три, четири пута,

0517    Нека ми се Бугар насладити.”

0518    А да видиш Сарајлије Муја,

0519    Овако је њима бесједио:

0520    ”Ма чујте ме, до двије делије!

0521    Ударајте лупежину Марка,

0522    Нека му је и гора срамота!

0523    У то Реља разјаше кулаша.

0524    А да видиш и Реље и Јанка,

0525    А до побре Марка допадоше.

0526    Добро машу, лашње ударају.

0527    Тураше га и тамо и амо,

0528    Док се Турцим мало одмакнуше,

0529    Одмакоше пут воде језера.

0530    А да видиш Сибињанин-Јанка,

0531    Што би руком о руку удрио,

0532    Маркове је руке опростио,

0533    У руке му сабљу увалио,

0534    Али Реља поклопи кулаша.

0535    Докле побри конај поклопише,

0536    На Турчину Сарајлију Мују,

0537    На њему је нестануло главе.

0538    А тад побри у Турке удрише,

0539    Разгонише по пољу широку,

0540    А и турске главе откидају.

0541    Кад су они Турке разметнули,

0542    Па поћера један за другијем:

0543    Најпрви је млади Маџарине,

0544    А за њиме црни Бугарине,

0545    За Бугаром Краљевићу Марко.

0546    Ево ти их граду Сарајеву

0547    До механе младе крчмарице.

0548    Угледа ти млада крчмарица,

0549    Угледала млада Маџарина!

0550    Па прида њ ти млада излазила:

0551    ”Здравио био, млади Маџарине!

0552    Здраво си се натраг поврнуо,

0553    Да ми пиво и ти јунак платиш.”

0554    У то ступи црни Бугарине,

0555    А за њиме Краљевићу Марко.

0556    Угледа га крчмарица млада,

0557    Стаде бјежат прико Сарајева,

0558    А за њом се отиснуо Марко.

0559    У брзу је био достигнуо,

0560    За жуте је косе рихватио,

0561    Довуче је Марко у механу.

0562    Они сједу, да их с вином служи.

0563    А кадар их вином ислужила,

0564    Крчмарицу на муке меташе.

0565    Најпрво јом очи извадише,

0566    Па јом б’јеле прорежују дојке,

0567    А кроз дојке провлачише руке,

0568    Докле су је смрти уморили.

0569    По механи благо покупише,

0570    Па но б’јесне коње покопише.

0571    Из Сарај’ва здраво одлазише

0572    Пјевајући, коње играјући.

0573    Оде Реља Босни каловитом,

0574    А он Јанко до Сибиња града,

0575    А баш Марко до Прилипа свога.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marka Kraljevica oslobadja Sibinjanin Janko i Relja Krilatni

марка_краљевића_ослобађа_сибињанин_јанко_и_реља_крилатни.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:09