Харачлија Црногорац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Књигу пише Томановић Нико

0002    од крваве мале Горе Црне,

0003    а шиље је граду Никшицкоме,

0004    а на име Хамзи капетану:

0005    „О Турчине, Хамза капетане!

0006    Немој дизат овце у Рудине,

0007    ако мене харач послат нећеш:

0008    танку пушку Џида Османа,

0009    која ваља педесет дукатах,

0010    и доламу Аџиманић Дура,

0011    на коју су пуца с обје стране,

0012    свако пуце од хиљаду драмах,

0013    треће токе Бабића Јакшара,

0014    жуте токе од четири оке,

0015    а од злат суха жеженога,

0016    још од крда омна преводнога,

0017    и слушај ме добро, капетане,

0018    ако будну у Рудине овце,

0019    ја ћу Никац скупит Црногорце,

0020    ударићу тебе на Рудине,

0021    све ћу твоје овце плијенити,

0022    посјећ’ ћу ти овчаре чобане,

0023    ако мене харач послат нећеш.“

0024    А кад књига капетану дошла,

0025    удари се руком уз кољено:

0026    „Алах мене, Никца из Ровинах!“

0027    Па капетан на чаршију пође,

0028    све никшицке окупио Турке

0029    па им танку књигу прочитао.

0030    Каде Турци књигу разумјеше,

0031    сви рекоше: „Да му харач дамо!“

0032    Докле дође Бабићу Јакшаре,

0033    пак је Јакшар ријеч бесједио:

0034    „А ја вељу да му га не дамо!

0035    О богу ти, Хамза капетане!

0036    Подај мене ускок Станојицу,

0037    и уз’ њега три четири друга,

0038    е ћу поћи малој Гори Црној

0039    у крваву Ластву Озринићску,

0040    да уходим Томановић Ника,

0041    не би ли ми бог и срећа дала

0042    да бих силну војску сакупио

0043    да посјечем Томановић Никца,

0044    а дојавим овце црногорске.“

0045    Па довати лахка џевердана,

0046    самоседми уз планину пође,

0047    а кад Турчин на изворе дође,

0048    више тора Томановић Ника,

0049    а то јадан Никац код овацах

0050    и ш њим није друга ниједнога,

0051    до сестрића Тоднијћа Ивана.

0052    Дивно их је Турчин угодио

0053    па дозива побратима свога:

0054    „Побратиме ускок Станојица!

0055    Ајде пођи граду никшицкоме,

0056    поздрави ми Хамзу капетана

0057    да ми пошље пет стотин’ Тураках,

0058    ако бог да, и од бога шала,

0059    довешћу га њему савезана,

0060    дојавит му овце свеколике.“

0061    То Станиши тврдо жао било

0062    па Јакшару ријеч бесједио:

0063    „Има Никац добре пореднике,

0064    не смијемо њему ударити.“

0065    Таде Јакшар њему бесједио:

0066    „Стојат с нама, бранит Црногорце,

0067    глава ће ти на Никшиће поћи!

0068    Кад Станиша њега разумио,

0069    па довати лака џевердана,

0070    он отоде граду никшицкоме.

0071    Тек Станиша на чаршију дође,

0072    а ту Хамзу капетана нађе,

0073    пак се њему поклонио дивно

0074    и његову руку пољубио:

0075    “Муштулук ти, Хамзо капетане!

0076    Ми смо Никца дивно уходили,

0077    но ти се је Јакшар поздравио

0078    да ми пошљеш пет стотин’ Тураках.„

0079    То кад зачу Хамза капетане,

0080    од ћеифа на ноге скочио,

0081    па сакупи хиљаду Тураках,

0082    е хиљаду Влахах и Тураках,

0083    а пред њима Хамза капетане.

0084    Пође силна уз планину војска,

0085    пређе зоре дође на изворе,

0086    а срете је Бабића Јакшаре,

0087    па на троје војску дијелио,

0088    ударише Никцу на торину,

0089    ма се Никац у главицу нађе.

0090    Све Никчеве изагнаше овце,

0091    док у Никцу препукнуло срце,

0092    од образа пали џевердана

0093    а погоди бега Ћубелијћа,

0094    паде Турчин на трави зеленој,

0095    па кликује Никац Црногорце:

0096    “Ха ђе си ми, Радуловић Симо!

0097    Ђе ли си ми Гаврилово Туре?

0098    Ђе сте да сте, ођен данас нек сте!

0099    Никшићи ми овце одагнаше,

0100    а сјутра ће мене укорити.„

0101    Зачуо га Хамза капетане

0102    пак је њему ријеч бесједио:

0103    “Што кликујеш, Томановић Нико?!

0104    Што кликујеш Радуловић Сима?

0105    А Симо је у Доброту малу,

0106    да подиже од Латинах благо,

0107    да га у сир и шеницу даје;

0108    што л’ кликујеш Гаврилово Туре,

0109    ето ти га на Кчево крваво

0110    ђе се игра у ракију плојке,

0111    а заскаче озринске невјесте,

0112    да им љуби пребијело лице.„

0113    Но у ријеч коју бесједише

0114    у то доспје Гаврилово Туре,

0115    а завика из грла бијела

0116    по имену Хамзу капетана:

0117    “Стан’ постани, Хамза капетане!

0118    Кад се бити, бити ми се мило,

0119    кад је љубит, љубит ми је драго!„

0120    И хоћаше убит капетана,

0121    но му не да Томановић Нико:

0122    “Не за бога, мио побратиме,

0123    не изгуби од крајине главу,

0124    биће дава у Отмановића,

0125    те ће Црна Гора пропанути.„

0126    А кад виђе Гаврилово Туре,

0127    он његова гађа сестричића,

0128    сестричића Балабановића,

0129    па на њега загон учинио,

0130    нож повади, посјече му главу.

0131    У то стиже испријека Симо,

0132    а у Турке јуриш учинио,

0133    од образа ужди џефердана

0134    и погоди Хаџиманић Ибра

0135    нож истрже, посјече му главу?

0136    а покличе Цуце и Чевљане,

0137    а ето му Цуце и Кчевљани,

0138    обратише уз изворе Турке,

0139    побише се огњем из пушаках.

0140    Е ма Турци плећа окренуше

0141    да би који главу изнесао,

0142    ћерају их млади Црногорци,

0143    ћераше их до врх Лигунара,

0144    седамдесет главах окинуше,

0145    седам-осам уфатише живе!

0146    Е ма Никцу одагнаше овце,

0147    зове Никац иза свега гласа,

0148    а дозива Хамзу капетана:

0149    “О Турчине, Хамза капетане!

0150    Немој мене сјутра прекорити

0151    е сам лоше попратио овце,

0152    него преброј на Броћанац Турке,

0153    е ево ти божју вјеру дајем,

0154    све ћу теби казат по истини:

0155    посјекли су моји Црногорци,

0156    посјекли су главах седамдесет,

0157    а седам су уфатили живих

0158    и осмога сестричића твога,

0159    сестричића Балабановића.„

0160    Таде вика Хамза капетане,

0161    он завика иза свега гласа:

0162    “Поврни ми сестричића мога,

0163    а даћу ти овце свеколике!„

0164    Но му вели Томановић Нико:

0165    “Хајде збогом, Хамзо капетане,

0166    што ће мене поломљене овце,

0167    били здраво браћа Црногорци,

0168    и никшицке у Рудине овце,

0169    па ка’ дође весело прољеће

0170    ја ћу Никац скупит Црногорце,

0171    а ударит на твоје Рудине,

0172    посјећ ћу ти овчаре чобане,

0173    одјавити овце свеколике.„

0174    Па отале на трагове пође,

0175    сви одоше на своје дворове.

0176    Ал’ вријеме мало постануло,

0177    ето дође Ђурђевдан весели,

0178    па сакупи Никац Црногорце,

0179    поведе их собом у Рудине,

0180    на никшицке овце ударио,

0181    учинио како ј’ обећао:

0182    посјече им овчаре чобане

0183    и зајми им хиљаду овацах,

0184    и стотину коњах и воловах.

0185    Здраво Никац из Ровинах дође,

0186    не изгуби друга ђавољега.

0187    Ал’ је тако кад срећа помаже,

0188    бог и срећа и јуначка мишца.

0189    Пјевај, Никце, брате Црногорче,

0190    весела им и срца и душе,

0191    е су кадри на мејдану стати,

0192    Турке шћекат, јуначки разбити,

0193    сваки вазда ка и Никац овда,

0194    па на свему јаком богу фала.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Haraclija Crnogorac