Свети Саво и царев везир је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Селила су до три калуђера

0002    Под ораом више намастира,

0003    Над њима се облак надвезао,

0004    И облака ситна књига паде.

0005    Нитко не мож’ књигу да проучи,

0006    Проучи је самоуче ђаче,

0007    Које књигу само научило

0008    И читати и пером писати.

0009    Књигу чита, грозне сузе рони,

0010    Сузе рони, ништа не беседи.

0011    Питају га оци калуђери:

0012    „Бога теби, самоуче ђаче,

0013    Књигу читаш, ништа не беседиш,

0014    Књигу читаш, грозне сузе рониш ─

0015    Откуд књига, од које ли стране,

0016    Шта нам каже књига из облака?“

0017    Беседило самоуче ђаче:

0018    „Књига ј’ ова од светога Саве,

0019    У књизи нам вели светитељу

0020    Да ви свету затворите цркву,

0021    Ево на нас силна турска војска,

0022    У војски је цареви везире,

0023    Оће Турчин т’јело светитеља!“

0024    Њему веле оци калуђери:

0025    „Мучи, ђаче, не пробеседило!

0026    Што ће овде силна турска војска,

0027    На што л’ Турком т’јело светитеља?“

0028    Истом они у ријечи били,

0029    Ал’ се диже магла из облака,

0030    Зазвекташе Турци на капији:

0031    „Изађи нам, стари игумане,

0032    И изнеси т’јело светитеља,

0033    Светитеља Неманића Саве!“

0034    Турком шаљу оци калуђери

0035    Пред капију самоуче ђаче,

0036    А оци се затворе у цркву,

0037    Па облаче велике одежде ─

0038    Не облаче к’о што се облачи,

0039    Већ изврћу одежде наопако,

0040    Запојаше велико бденије,

0041    Сузе роне, а свецу се моле.

0042    Кад је ђаче на спод истрчало,

0043    Питали га Турци јаничари:

0044    „Камо, ђаче, стари игумане

0045    И камо ти оци калуђери?“

0046    Турком ђаче тијо проговара:

0047    „Бога моле у светици цркви,

0048    Бога моле и светога Саву

0049    Да им пусти дожда из облака

0050    И ороси цареве друмове,

0051    Да се војска царева не праши

0052    И у војсци цареви везире“.

0053    Истом они у ријечи били,

0054    Дуну олуј испод сунца јарка,

0055    Више њи се сунце помрачило,

0056    А под њима земља затресла се ─

0057    Љуто бије туча из облака

0058    По пољани сву цареву војску.

0059    Кад се Туре у невољи нађе,

0060    Сам се везир намастиру вуче,

0061    Па беседи самоуку ђаку:

0062    „Бога теби, самоуче ђаче,

0063    Казуј, д’јете, старом игуману

0064    Нека моле светитеља Саву

0065    Да растера те тучне облаке,

0066    Сва ће мени изгинути војска,

0067    А ево вам тврду вјеру дајем

0068    Да се нигда подигнути нећу

0069    Да ја робим свате намастире

0070    И отимам свети светитеља,

0071    К’о ни свеца Неманића Саву!“

0072    Шеће ђаче светом намастиру,

0073    Па удара клепалом на врати:

0074    „Отворите, оци калуђери,

0075    Отвор’те ми свете цркве врата,

0076    Не бојте се никакови јада!“

0077    Отворише оци калуђери;

0078    Беседило самоуче ђаче

0079    Како моли цареви везире.

0080    Преокрећу велике одежде,

0081    Па се моле светитељу Сави

0082    Да разведри и вјетри престану.

0083    Кад засину из облака сунце,

0084    Тад се шеће цареви везире,

0085    А за њиме сва војска царева:

0086    Руке мију и бијело лице,

0087    Па скидају са глава си чалме

0088    И цјелују светитеља Саву,

0089    Посипају гроши и дукати,

0090    Па се моле и кају се греха:

0091    „Прости нама, светитељу Саво,

0092    Данас смо ти јако сагрешили!“

0093    Јошт је везир царев говорио

0094    Пред свом војском и пред калуђери:

0095    „Вако било свакоме јунаку

0096    Који хар’о свете намастире!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Sveti Savo i carev vezir