Корисничке алатке

Алатке сајта


четири_хајдука_и_турци

Четири хајдука и Турци

Четири хајдука и Турци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Опис

У овој пјесми Турци из околине Јајца сазнају да четири хајдука иду по планини. Почињу да их гоне иако им „будалина Тале“ каже да то не раде, пошто су то познати јунаци: Шандић Јован с’једу креше браду, Вук Мандушић суче брке, Краљевић Марко с’ јече наусницу, Кој’ је хајдук ђевојачка лица, То ће бити Дмитар од Слибура, Бјеж’те, Турци, дома без зле среће!

Након потраге се двије групе нађу у планини. Дмитар погиба у бици од Фрчић Ибраима, након што је побио доста Турака. Турци потом губе од других хајдука, и Ибраим бјежи на Дмитровом коњу. Марко и Јован на крају убијају Ибраима и тако освећују Дмитра.

Текст пјесме

0001    Јошт зорица не забијељела

0002    Ни Даница намолила лица,

0003    А за дневи ни помена нема,

0004    Рано ране четири хајдука,

0005    Сваки води по три коња вране,

0006    Сви су коњи бјелега једнога,

0007    Путасти су у ноге лијеве;

0008    На хајдуке силно одијело,

0009    Сваки носи по тридес’ стријелах,

0010    У једно је свака била засукана,

0011    Они носе по двадес’ пушаках,

0012    На један су харзак начињене,

0013    А на једну бурму извијане,

0014    На рамо бијеле штитове,

0015    О бедри сабље објесили.

0016    Уминуше Пољем граначкијем,

0017    Док дођоше Везенки планини.

0018    Ту их виђе момче чобане,

0019    Чува овце хаге Изеп-аге

0020    Од Јајца, града бијелога,

0021    Тек их виђе, овце оставио,

0022    А отиде Јајцу бијеломе,

0023    Зацука на врата од града,

0024    Скочише, отворише врата,

0025    Он уљеже граду на капију.

0026    Дочека га хака Изеп-ага:

0027    „Што си тако, слуго, доранила

0028    Ка’ си саме овце оставила?”

0029    Све им штоје и како је каза.

0030    Таде скочи Фрчић Ибрахиме,

0031    Те упали пушку шеишану,

0032    Те он Турке на „ко је јунак” свика.

0033    Једанак скочи пет стотинах,

0034    Потрчаше пољем зеленијем,

0035    А пред њима Тале на кулаша,

0036    Е хајдуке по планини траже.

0037    Докле бјеху пожедњали Турци,

0038    Ного пита Будалина Тале:

0039    „Ха, Иване, наша вјерна слуго,

0040    Еја знадеш ђе воде да пијемо?”

0041    Воду знаде, на њу води Турке,

0042    На воду студену каменку

0043    У пространу планину Везенку.

0044    Али вода замућена бијаше,

0045    Око воде трава поваљана,

0046    Ал’ су оњен сјеђели хајдуци

0047    И вране су коње потковали,

0048    Кад погледа Будалина Тале,

0049    Нађе плочу с коња хајдучкога,

0050    Па измјери плочу на боланџу,

0051    Маче плоча дванаес’ литара.

0052    Тадер се Тале препануо,

0053    Па Ивану ријеч бесједио:

0054    „Би ли позна да видиш хајдуке?”

0055    Ма Иван ријеч проговара:

0056    „Ја ћу ви их по облику казат’

0057    Какви бјеху четири хајдука.

0058    Један хајдук с’ једу креше браду,

0059    Други хајдук суче брке црне,

0060    Ево трећи с’ јече наусницу,

0061    А четврти ђевојачка лица.”

0062    Таде рече Будалина Тале:

0063    „Дома, Турци, на зло ви свануло,

0064    Ја ћу ви их по имену казат’!

0065    Шандић Јован с’једу креше браду,

0066    Вук Мандушић суче брке,

0067    Краљевић Марко с’ јече наусницу,

0068    Кој’ је хајдук ђевојачка лица

0069    То ће бити Дмитар од Слибура,

0070    Бјеж’те, Турци, дома без зле среће!”

0071    Ного рече хага Изеп-ага:

0072    „А ти хајде, Тале, кад не смијеш,

0073    Пода’ барјак бољему од себе,

0074    Па ти хајде Јајцу бијеломе

0075    Да чуваш на плаћу говеда,

0076    Да те зову влашки говедару!”

0077    Тадер се Тале напучио,

0078    Барјак Фрчић’ Ибраиму бачи,

0079    А поведе своју породицу,

0080    Поведе ју на своје дворове.

0081    А Ибраим говори Турцима:

0082    „Хајте, Турци, зеленом планином,

0083    Е ја ојдох уз раздоље равно,

0084    Е ја ђе нађем хајдуцима трага,

0085    А ако би мене изгубили,

0086    Бјеж’те, Турци, дома без обзира!”

0087    Па ондолен коња обрнуо,

0088    Обрну га мало од дружине.

0089    А хајдуци Турке опазили,

0090    Па скочи Митар од Слибура

0091    И узјаха коња низ планину.

0092    Митар је момче хаџамија,

0093    Усред турске војске угазио,

0094    Он се покла с Турцима јуначки ─

0095    Омиче тридес’ стријелах,

0096    Обали тридесет Тураках,

0097    А упали двадесет пушаках,

0098    Обали двадесет Тураках,

0099    А разагна Турке проз планину.

0100    Но несрећа нанесе ђавола

0101    А грдни сој Егиз-Циганина,

0102    Иза кладе танку пушку пали,

0103    Те је Митру срце опалио,

0104    Па прискочи Фрчић Ибраиме,

0105    Посјече му главу од рамена.

0106    Оно чуше од горе хајдуци,

0107    Па скочише, коње узјахаше.

0108    Рече Марко: „Ер Митра посјекоше!”

0109    Па Турцима бјеху ударили,

0110    Посјекоше стотину Турака,

0111    Но не могу Фрчић Ибраима

0112    На вранчића коња Митровога.

0113    Но га ћера Шандићу Јоване,

0114    Па вранчићу грчки проговора:

0115    „Стан’ вранчићу, изјели те вуци,

0116    Ђе унесе Митрова крвника

0117    Да се с главом по градова дика!”

0118    Ного вранац грчки разумије,

0119    Стаде вранац како ками станац;

0120    Уфати га Шандићу Јоване,

0121    Те долеће Марко на Шаруна,

0122    Режу мучапру на ремике,

0123    Окидише му и ноге и руке.

0124    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Cetiri hajduka i Turci

четири_хајдука_и_турци.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 21:43