Корисничке алатке

Алатке сајта


по_смрти_ускок-каримана

По смрти Ускок-Каримана

По смрти Ускок-Каримана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Пију аге од Требиња вино,

0002    Тридес ага и више четири,

0003    Шњима сједи паша од Требиња,

0004    Паша сједи, агама бесједи:

0005    „Аге моје од мога Требиња!

0006    „Ви сви знате, мије било давно,

0007    „Кад ускочи Томановић Живко

0008    „Из Ровина са сред горе Црне,

0009    „Нама ускок у Требиње дође,

0010    „Ми ускока дивно дочекасмо,

0011    „Дочекасмо па га потурчисмо,

0012    „Додасмо му кулу и читлука,

0013    „А Требињском булом оженисмо,

0014    „А лијепо име изабрасмо,

0015    „Име Турско ускок-Каримане:

0016    „Сада знате, аге моје драге,

0017    „Какав бјеше соко Каримане.

0018    „Док бијаше ускок у Требиње,

0019    „Све тамнице пуне каурина,

0020    „А на граду доста бјеше глава

0021    „Од проклете ломне горе Црне,

0022    „Од каура нашијех душмана;

0023    „Саде неста соко-Каримана,

0024    „Нама неста на бедему глава,

0025    „У тамници влаха ђавољега:

0026    „А боље би, Турци браћо, било,

0027    „Да је двадест ага погинуло

0028    „Од Никшића и од Корјенића,

0029    „Од Требиња и Турских крајина

0030    „Него један соко-Каримане;

0031    „Зашто би нас соко осветио,

0032    „А градове главам окитио,

0033    „Све тамнице влаха напунио;

0034    „А сад нема влаха ни Турчина

0035    „Да освети соко-Каримана,

0036    „Да убије два брата Шаренца,

0037    „Што убише ускок-Каримана,

0038    „Ја бих њега добро даровао,

0039    „Бијелу му кулу начинио,

0040    „А дао му шћерцу за љубовцу;

0041    „Ако ли се влаше море наћи,

0042    „Даћу њему ситну бурунтију,

0043    „Да не дава гроша ни харача

0044    „Док од њега тече мушке главе.”

0045    Кад то чуше аге свеколике,

0046    Аге чуше, али не дочуше,

0047    Него крешу а у лулу пушу,

0048    Ма не креше Асан-Беговићу,

0049    Него Асан паши одговара:

0050    „Силан пашо, драги Господаре!

0051    „Куј ми, пашо, златну перјаницу,

0052    „Е ја имам вјерену љубовцу,

0053    „А гради ми кулу у Придворце,

0054    „Ја ћу поћи кули два Шаренца,

0055    „И оба ћу брата погубити

0056    „И донијет’ двије влашке главе

0057    „За једнога соко-Каримана.”

0058    На јеглен се Туре зафалило,

0059    Пак је зором Туре подранило,

0060    Опремило себе и дората,

0061    И отиде да тражи Шаренце;

0062    А кад Туре бјеше уз Погачу,

0063    Путем срете бољега јунака,

0064    Од Никшића Маруновић-Муја:

0065    „Здраво Мујо, драги побратиме!”

0066    Пита њега Мујо побратиме:

0067    „Докле си се, Асо, подигао?”

0068    Све му Асан по истини каже,

0069    А вели му Маруновић Мујо:

0070    „Ја ћу с тобом, драги побратиме!”

0071    Пак обадва заједно пођоше.

0072    Док дођоше кули два Шаренца,

0073    Али дома браћа не бијаху,

0074    Него пошли у сестре на пиће.

0075    Отолен се Турци подигоше

0076    И одоше у Пиву питомну

0077    На дворове сестри два Шаренца;

0078    А кад близу куле испадоше,

0079    Угледа их сестра два Шаренца,

0080    Браћу своју сестра авизала,

0081    А вели јој Кресојевић Крсто:

0082    „Драга сејо од оца и мајке!

0083    „Ти истрчи пред бијелу кулу,

0084    „Па ако те упитају Турци,

0085    „Камо тебе Петар али Крсто,

0086    „Ти им реци, дома су отишли.”

0087    У то доба Турци на вратима,

0088    Анђелија дочека на врата,

0089    А силни је Турци уватише

0090    И на живе муке ударише,

0091    Она млада муку подношаше;

0092    Али браће казат’ не хоћаше;

0093    А то гледа и Петар и Крсто,

0094    Па је Крсто Петру говорио:

0095    „Виђи брате од оца и мајке!

0096    „Како сестру Турци намучише!

0097    „Јуриш, брате, да им ударимо,

0098    „Да се кући ни вратити неће.”

0099    Пак скочише на ноге лагане,

0100    Петар вата Маруновић-Муја,

0101    Крсто вата Асан-Беговића,

0102    Па се носе по трави зеленој;

0103    А Крсто се јачи намјерио,

0104    Пак освоји Асан-Беговића,

0105    Па га закла како жива брава;

0106    А Мујо се бољи намјерио,

0107    И освоји Петра на долини,

0108    Удари га ножем по образу,

0109    Пос’јече му брка и образа,

0110    Петар викну а брата покликну:

0111    „На дај Крсто, брате од матере!”

0112    А Крсто се на Муја поврати,

0113    Удари га ножем по појасу

0114    И просу му трбух по долини;

0115    Обојици главе посјекоше

0116    И узеше коње и оружје,

0117    А својој се кули не свраћаше,

0118    Побјегоше низ Херцеговину,

0119    Док дођоше Рисну на габелу,

0120    Ришњани их дочекаше дивно,

0121    Дароваше по дв’је пушке мале

0122    И на плећи зелене доламе

0123    Под Кошћелу кућу и авлију.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Po smrti Uskok-Karimana

по_смрти_ускок-каримана.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/28 15:07