Садржај
Утва 65
Утва 65 или Утва 65 привредник, авион једносед, са клипним мотором, којег је произвела Фабрика авиона Утва из Панчева СФРЈ, данас Србија. Утва-65 Привредник је цивилни авион који се користио за пољопривредне радове.
Пројектовање и развој
До почетка шездесетих година двадесетог века за пољопривредну авијацију су коришћени авиони који су пројектовани за друге намене па су се адаптирањем прилагођавали за ову намену. На светском тржишту су почели у то време да се појављују авиони пројектовани искључиво за потребе пољопривреде и шумарства. Предност ових авиона у односу на дотадашње се огладала како у технолошкој прилагођености тако и у економској исплативости. Подстакнути овим кретањима и у нашој ваздухопловној индустрији се дошло до закључка да је потребно направити домаћи пољопривредни авион. Тако се родила идеја о авиону Утва 65. Иако се са пројектовањем почело 1964. године очекивало се да ће се главна активност одвијати у току 1965. године и да ће те године полетети први прототип, те је због тога авион и доби назив Утва 65 Привредник. Основна карактеристика ових авиона је била да може да понесе што већи терет и да у случају потребе течност из резервоара може да избаци у року од 6 секунди. С обзиром да авион може да понесе већи терет, он може са мањим бројем полетања и прелета да третира већу парцелу и тиме постиже јефтинији и продуктивнији рад.
Током 1967. развијена је и снажнија верзија авиона Утва 67 Привредник 2. Имала је редизајнирани труп, већи капацитет за ношење различитих средстава и нови Ликоминг осмоцилиндрични IO-720-A1A мотор са максималном брзином од 284 km/h. Утва-65 је углавном летела у различитим пољопривредним авијацијским задругама, а кориштена је за запрашивање поља и комараца. Данас више ниједан авион није у употреби.
Технички опис
Утва-65 је специјално дизајниран као пољопривредни авион. То је био једнoседи, једномоторни нискoкрилaц са подупртим крилима са горње стране. Крила су у суштини идентични онима које је имао висококрилац УТВА-60, са појачаним кореном крила и потпуно металне конструкције. Реп авиона је био такође као код авиона Утва-60, потпуно металне конструкције и нешто повећаних површина. Стајни трап је фиксан, класичан трицикл са неувлачећим ногама. На предњим ногама се налазе нископритисне гуме које добро подносе лоше припремљене полетно слетне писте. Испод репа се налази неувлачећи трећи точак.
Труп авиона Утва-65 је имао структуру од заварених челичних цеви, а оплата је била од алуминијумског лима. Кокпит пилота је био високо постављен у трупу авиона, што је омогућавало веома добру прегледност пилоту и повећао простор у трупу авиона за смештај хемикалија. Кабина пилота је била потпуно застакљена што је омогућавало добру прегледност и заштиту пилота од утицаја ваздушне струје и хемикалија. Резервоар за ђубриво или хемикалије, смештен у трупу авиона, имао је запремину од 0.75, кубних метара. Резервоар за хемикалије је направљен од стаклопластике чиме је отклоњен штетан утицај хемикалија на челичну структуру авиона. У случају да се авион у току лета нађе у невољи могуће је резервоар испразнити за 6 секунди. Систем за растурање хемикалија је имао распоређене дизне на излазној ивици крила.
У авионе Утва 65 су уграђиване три врсте мотора, то су били све Lycoming шестоцилиндрични боксер мотори са ваздушним хлађењем: GO- 480 B1А6 снаге 270 КС (200 kW), GO- 480 G1А6 снаге 295 KS (219 kW) и IO-540 K1A5 снаге 300кс (223 kW). Године 1973. пројектована је и направљена модификована верзија овог авиона названа Утва 65 Супер Привредник са мотором IO-540 A1A снаге 350кс (260 kW), којих је направљено свега 10 примерака.
Варијанте авиона
- Утва 65 Привредник GO — са моторoм Lycoming GO-480 снаге 270 / 295 КС
- Утва 65 Привредник IO — са моторoм Lycoming IO-540 снаге 300 КС
- Утва 65 Супер Привредник 350 — са моторoма Lycoming IO-540 A1A снаге 350 КС
Корисници
- Југославија
- Алжир
- Турска
- Индија
- Бугарска
- Судан
Сродни чланци
Литература
- Бранислав Николић, На сопственим крилима, Штампарија Топаловић, Ваљево, 2009, ISBN 978-86-912401-0-3
- Патентни спис: YU 24551, „Привредно туристички авион UTVA 56“, Савезни завод за патенте Београд СФР Југославија, 10. 09. 1960.
- Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122
- Златко Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог свјетког рата, Београд1996.