Корисничке алатке

Алатке сајта


бој_у_коловозу_више_спужа_у_расалину_главицу_1862

Бој у Коловозу више Спужа у Расалину Главицу (1862)

Бој у Коловозу више Спужа у Расалину Главицу (1862) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Тешке су се жалбе подигнуле

0002    Са тврдога Скадра бијелога

0003    Од онога скадарског везира,

0004    Шиље жалбе цару у Стамболу:

0005    „Султан-царе, огријано сунце!

0006    “Настане нам црногорски књаже,

0007    „Од када је Данил преминуо,

0008    “Сад је друга гуја настанула

0009    „На Цетиње Петровић-Никола,

0010    “Роби робље, и сијече главе,

0011    „А краљевске преступа границе,

0012    “У границу гради ни градове

0013    „На срамоту свој твојојзи војски.

0014    “Поробише хотске војеводе,

0015    „А пред њима војводу Хасана,

0016    “И јунака Муја капетана,

0017    „Сву крајину огњем опалише

0018    “До самога Скадра бијелога.

0019    „Но те молим, султан-господаре!

0020    “У Скадру ни више стана нема,

0021    „Но ми шиљи војску од Стамбола,

0022    “Ал’ ти више Скадру стајат’ нећу.„

0023    Кад је ферман био накитио,

0024    Отолен га био опремио,

0025    У Стамболу цару честитоме.

0026    И кад царе виђе шта му пише,

0027    Од јада га забољела глава,

0028    И мртва га вода спопанула,

0029    Леже царе, паде на душеку;

0030    За три дана и три тамне нојце

0031    Нити спава, нит’ се разговара,

0032    Нити клања, ни авдес узима.

0033    Трећи данак на ноге скочио,

0034    На све стране књиге раширио.

0035    Телар виче у Стамболу граду:

0036    “Који ије љеба царевога,

0037    „И ко пости поста рамазана,

0038    “И ко клања Мухамеду свецу,

0039    „Да је свако цару на дивану.“

0040    Телар виче два мјесеца дана,

0041    Док је силну војску окупио

0042    Безконачне земље Натолије,

0043    И простране земље Румелије.

0044    Кад се војска скупи у Стамболу,

0045    Цар окупи паше и везире,

0046    Па их води на дивану своме,

0047    Међу њима царев телар вика:

0048    „Синци моји, паше и везири!

0049    “Настаде ни једна гуја љута

0050    „На Цетиње насред Горе Црне,

0051    “По имену црногорски књаже,

0052    „Од њега ни већ лијека нема.

0053    “Роби робље, а сијече главе,

0054    „А узима цареве џебане,

0055    “Сву крајину те је поробио,

0056    „Сву крајину љуту Арбанију,

0057    “Поробио хотске војеводе,

0058    „У граници гради ни градове,

0059    “А за мене ни хабера нема.

0060    „Но за Бога, паше ал’ везири,

0061    “Је ли овђе паше ал’ везира

0062    „Да он пође на армату моју,

0063    “И да зажди топа арбењака,

0064    „А покупи војску из Стамбола,

0065    “Да удари на Карадаглију,

0066    „Да пороби мало и велико,

0067    “Да попали огњем свеколико,

0068    „Да ухвати Петровића књаза,

0069    “Ал’ од мртвог да донесе главу,

0070    „Честита ћу њега учинити.

0071    “Е тако ми свеца Мухамеда,

0072    „Ставићу га бутом за везира

0073    “Без промјене за живота свога,

0074    „И даћу му земљу Румелију,

0075    “И по њојзи да купи хараче

0076    „Без промјене дванаес година,

0077    “Да не даде цару ни везиру,

0078    „Оградит’ му сарај до мојега,

0079    “И даћу му сестру за љубовцу.„

0080    Ко чујаше, чут’ се не чињаше,

0081    Ко гледаше, у земљу тоњаше,

0082    До јунака Френка Омер-паше.

0083    Омер-паша на ноге скочио,

0084    И султану гледа међу очи:

0085    “Султан-царе, огријано сунце

0086    „Потпиши ми ситнога фермана,

0087    “Да м’ одиста преварити нећеш,

0088    „Ја ћу узет’ војску силовиту,

0089    “Дервиш-пашу с педесет хиљада,

0090    „И што нађем земљом Румелијом,

0091    “Све ћу узет’ собом под оружје,

0092    „И сувише Босну пространиту,

0093    “Равну Босну и Херцеговину.„

0094    Кад је царе ријеч разумио,

0095    Од весеља потписа фермана,

0096    Предаде га Френку Омер-паши.

0097    Омер-паша ферман приватио,

0098    И царску је руку пољубио,

0099    Од весеља на армаду мину.

0100    За три дана шемлук је чинио,

0101    И попери цареве барјаке,

0102    На коме су мјесец и звијезде,

0103    Четврти је једра отворио,

0104    Заједрио морем широкијем,

0105    У Сељаник војску извозио.

0106    По широкој земљи Румелији,

0107    По њој силну војску сакупио,

0108    А из Босне и Херцеговине,

0109    Што је влаха и добра Турчина

0110    Свеколико стави под оружје,

0111    И наброји стотину хиљада.

0112    Боже драги, чуда великога!

0113    Ударила сила на невољу.

0114    Колико је Турчин притиснуо

0115    Од Нехаја покрај мора слана

0116    До висока врха Сутормана,

0117    До Лесандра и града Жабљака,

0118    И крвава Спужа на крајину,

0119    До Медуна на Васојевиће,

0120    Брзом Таром и Пивом крвавом,

0121    И до Дуге и града Никшића

0122    Свуђе сила турска притиснула;

0123    Што је сила на Зети се слила,

0124    На број војске шездесет хиљада,

0125    То су сами љути Арнаути.

0126    Црногорца љуто мало бјеше:

0127    Од Црнице и Р’јечке нахије

0128    Свега бјеше тридесет стотина,

0129    А пред њима велики војвода,

0130    По имену Мирко Петровићу.

0131    Он довати злаћена дурбина,

0132    Обрати га пут Зете простране,

0133    И угледа војску превелику:

0134    Све поперен шатор до шатора,

0135    Испоређен Турчиндо Турчина,

0136    Копја бојна као гора црна,

0137    И барјаци к’ и мрки облаци;

0138    А да пане просо од небеса,

0139    Нема ђегођ зрно починути,

0140    До на коња јали на Турчина.

0141    Па бесједи велики војвода:

0142    “Браћо моја, Срби Црногорци,

0143    „Ево на нас сва сила царева.

0144    “Да се сољу данас прометнемо,

0145    „Колико је војске у Турчина,

0146    “Не бисмо им осолили манџу,

0147    „А нек’моли с њима бојак били.

0148    “Но што ћемо, браћо Црногорци?

0149    „Од сваке не банде околише,

0150    “По границам’ војску разметнусмо,

0151    „Не можемо с њима бојак бити.“

0152    Тада вика Пламенац сердаре,

0153    И војводе Срби Црногорци:

0154    „Господине, велики војвода.

0155    “С помоћ’ Бога и светога Петра,

0156    „Сада ћемо шанце начинити,

0157    “Па ћемо их добро утврдити,

0158    „И ту ћемо Турке причекати.“

0159    Како рече, на ноге скочише,

0160    И камене шанце утврдише.

0161    Кад се сила турска подигнула,

0162    На четири штиве разредише.

0163    Једна штива удари Турака,

0164    Зеебека крвава јунака,

0165    Чекају их млади Угричићи,

0166    Побише их огњем из пушака;

0167    Друга штива љуте Скендерије,

0168    И простране земље Арбаније

0169    Њу чекају хабри Црногорци,

0170    И ону су штиву предвојили;

0171    Трећа кад се штива подигнула,

0172    До шанца је близу долазила,

0173    Предвојише и њу Црногорци;

0174    Кад четврта штива ударила,

0175    На српски је шанац наринула,

0176    И српски је шанац обалила,

0177    На једнога српског барјактара,

0178    По имену Васа Петровића,

0179    За барјак муТурчин уватио,

0180    И на полак барјак под’јелише.

0181    Кад виђоше јадни Црногорци,

0182    Да су Турци шанац обалили,

0183    Богме су се тврдо препанули,

0184    Па с’ отолен на ноге дигоше,

0185    Ноге даше, а бјежати сташе.

0186    Кад то виђе велики војвода,

0187    Он једанак на ноге скочио,

0188    И окрочи хата големога,

0189    А извади сабљу у десницу,

0190    Кад претече младе Црногорце,

0191    Три четири сабљом ударио,

0192    Па отолен наприједа мину,

0193    Бије хата бичем и камџијом

0194    Тек да приђе дође до Турака.

0195    Сва се српска војска прекорила,

0196    И напријед јуриш учинила,

0197    Нож сијева, крв се пролијева,

0198    Свуд се гази крвца од јунака,

0199    Докле под Спуж сагонише Турке,

0200    На спушко их поље догонише.

0201    Ту их данак био оставио,

0202    Тавна их је нојца раздвојила.

0203    Отлен Срби натраг се вратише,

0204    У Главицу Расалину доше,

0205    Крваве им ћорде до балчака,

0206    И деснице руке до рамена,

0207    Њеки главе носи од Турчина,

0208    Њеки главе, а њеки оружје,

0209    Њеки капе, а њеки доламе,

0210    Њеки јаше турске седланике,

0211    А све купе на српском сабору.

0212    Докле свану и огрија сунце,

0213    Кад војводи ферман долетио

0214    Од злочеста Френка Омер-паше,

0215    Он поздравља великог војводу:

0216    „О војвода, аманат ти божјег!

0217    “И тако ти вјере и закона!

0218    „Кажи мене што ћу те питати.

0219    “Кад се бисмо бојем жестокијем,

0220    „Је л’ ти много војске погинуло?

0221    “А и ја ћу тебе право казат’

0222    „Колико је Турак’ изгинуло,

0223    “Изгину ни свега пет хиљада

0224    „Што је мртва и рањен’ Турчина.“

0225    Кад зачуо велики војвода,

0226    Он доива Србе Црногорце:

0227    „Набројите мртве и рањене,

0228    “И кажите колико је на број.„

0229    Црногорци хитро послушаше,

0230    Избројише мртве и рањене,

0231    Сто мртвијех и двије рањених.

0232    Кад разумје велики војвода,

0233    Он је листо књигу накитио,

0234    И посла је Френку Омер-паши:

0235    “Што ћеш, пашо, да ти јаде кажем

0236    „За ’ву шаку младих Угричића,

0237    “Што бој бију, за цара не знају,

0238    „Вако Бога и књаза својега.

0239    “Кад си силом на нас ударио,

0240    „На број бјесмо тридесет стотина,

0241    “Од тога је њешто отпануло,

0242    „Сто мртвијех и двије рањених.

0243    “Но да ти је, пашо, видијети

0244    „Ову моју сабљу и десницу,

0245    “Како ми је десница крвава,

0246    „У Коловоз сијекући Турке,

0247    “Ал’ ево ме здрава и весела,

0248    „Хвала Богу и светоме Петру.“

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Boj u Kolovozu vise Spuza u Rasalinu Glavicu (1862)

бој_у_коловозу_више_спужа_у_расалину_главицу_1862.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 10:19