Сењанин Иван и Ковачина Рамо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пије тридесет Сењана

0002    Насред Сења на зелену лоџу,

0003    Међу њима Иван капетане.

0004    Одоше се хвалити Сењани,

0005    Који јунак добар за мејдана,

0006    У кога је понајљепша љуба,

0007    И најбоље свијетло оружје.

0008    Онда вели Иван капетану:

0009    ”Саде нема бољега јунака

0010    ”Ни у наше Сење и Котаре

0011    ”А од мене Иван-капетана,

0012    ”Нити љепше љубе за јунаком

0013    ”А од моје дилбер Анђелије,

0014    ”Ни бољега коња у јунака

0015    ”Као мога дора од мејдана,

0016    ”Нити има бољега оружја

0017    ”Као моје пушке џевердара. ”

0018    Бесједи му Гавран арамбаша:

0019    ”О Иване, сењски капетане,

0020    ”Не хвали се, не осрамоти се,

0021    ”А ја знадем бољега јунака

0022    ”А Турчина у турску Удбину

0023    ”По имену Ковачину Рама.

0024    ”Бољи Рамо од теб’ на мејдану,

0025    ”Више Турчин добио мејдана,

0026    ”И љепша му бијела кадуна

0027    ”Него твоја дилбер Анђелија,

0028    ”Бољи му је ђогат од дорина,

0029    ”И боља му џиџајли шешана

0030    ”Него твоја пушка џевердару.

0031    ”Не хвали се, не осрамоти се,

0032    ”Јер ће зачут’ Ковачина Рамо,

0033    ”Позваће те Рамо на мејдана;

0034    ”Па ће твоју погубити главу.

0035    ”Баш ако си тако пресилио,

0036    ”А ти зови Рама на мејдана. ”

0037    Кад то зачу Иван капетане,

0038    То Ивану врло мучно било,

0039    Мало мање него мртва глава,

0040    Па довати дивит и хартију,

0041    Ситну књигу по кољену пише,

0042    Па је шаље у турску Удбину

0043    А Турчину Ковачини Раму.

0044    У књизи му вако бесјеђаше:

0045    ”О Турчине, Ковачина Рамо,

0046    ”Ја сам чуо и кажу ми људи,

0047    ”Да си добар јунак за мејдана,

0048    ”Да те бољег у Удбини нема,

0049    ”А и мене не куде Сењани,

0050    ”Но поведи бијелу кадуну,

0051    ”Ја ћу моју дилбер Анђелију,

0052    ”Ајде Рамо на Дугу Пољану,

0053    ”Да јуначки мејдан дијелимо,

0054    ”Ко добије на дугу мејдану,

0055    ”Нека води жене обадвије,

0056    ”Нека му и, честите му биле. ”

0057    Кад Турчину ситна књига дође,

0058    И виђео што му књига пише,

0059    Одиста се Рамо закарио,

0060    А о јаду своме забавио,

0061    Па велики ћурак пригрнуо,

0062    А велики чибук запалио,

0063    Па ето га низ турску Удбину,

0064    Ђено аге сједе у Удбини.

0065    Кад је био на мејдан-чаршију,

0066    Ту сусрете свог милог сестрића,

0067    А сестрића Танковић-Османа,

0068    Па му турски селам називаше,

0069    А Осман му боље прифатио,

0070    Па је Раму вако бесједио:

0071    ”Аирала, мој даиџа Рамо,

0072    ”Ко је тебе закарио, дајо,

0073    ”О своме се јаду забавио! ”

0074    Онда Рамо стаде бесједити,

0075    И Осману редом казивати,

0076    Све му каже што је и како је,

0077    Ђе га Иван на мејдан сазива.

0078    А Осман му вако говораше:

0079    ”О мој дајко, Ковачина Рамо,

0080    ”Ти ако ћеш мене послушати,

0081    ”Ти се врати на бијелу кулу,

0082    ”Па ти Влау ситну књигу пиши,

0083    ”Шта ће вама жене на мејдану,

0084    ”Кад у жени узданице нема,

0085    ”Ни од воље нити од невоље,

0086    ”Но у књизи овако говори:

0087    ”Нек остави дилбер Анђелију,

0088    ”Ти не води булу на мејдана,

0089    ”Нека Влаше у Котаре бира,

0090    ”У Котаре и у Сење њино,

0091    ”Нека бира три-четири друга,

0092    ”А ти бирај у нашу Удбину,

0093    ”О дајиџа, које тебе драго,

0094    ”Ја ћу прво у заплеће поћи. ”

0095    Кад то Рамо саслуша Османа,

0096    Он се врати на бијелу кулу,

0097    Сједе Рамо, ситну књигу пише,

0098    Па је шаље Иван-капетану:

0099    ”О Иване, влашки капетане,

0100    ”Шта ће жене нама на мејдану,

0101    ”Кад у жени узданице нема,

0102    ”Ни од воље нити од невоље,

0103    ”Но ти бирај у Сењу вашему,

0104    ”Изабери три-четири друга,

0105    ”Ајде, Влау, на дуга мејдана,

0106    ”У пољану пољу широкоме;

0107    ”Ја ћу бират’ три –четири друга. ”

0108    Књигу посла, сакупи дружину,

0109    Ето првог Танковић-Османа,

0110    А другога буљубашу Муја,

0111    И трећега од Орашца Тала.

0112    Оде Турчин пољу и пољани,

0113    И поведе сва три своја друга.

0114    Кад Ивану ситна књига дође,

0115    Те виђео шта му књига каже,

0116    Иван бира три добра јунака,

0117    Ето првог Гавран-арамбашу,

0118    А другога Мандушића Вука,

0119    И трћега Цмиљанић-Илију.

0120    Отале се Иван подигао,

0121    Право иду пољу Зечастоме.

0122    Кад у пољу Срби долазише,

0123    Ама прије Турци излазили,

0124    Разапели бијела чадора.

0125    Често гледа Ковачина Рамо,

0126    Док угледа Иван-капетана,

0127    Па запита од Орашца Тала:

0128    ”Ко је оно на коњу дорину? ”

0129    А Тале му право казиваше:

0130    ”Оно ти је Иван капетане,

0131    ”Ти ћеш са њим мејдан дијелити. ”

0132    Опет Рамо Талу проговара:

0133    ”Ко је оно на коњу путаљу,

0134    ”А што сабљу у висине тура,

0135    ”У бијеле дочекује руке?

0136    А Тале му по истини каже:

0137    ”Оно ти је Вуче Мандушићу,

0138    ”Жешће гује у Каура нема,

0139    ”Ја ћу са њим мејдан дијелити. ”

0140    Опет Рамо гледа на Сењане:

0141    ”Ко је оно, од Орашца Тале,

0142    ”На кобилу витку бедевију?

0143    Тале каже: ”оно је Илија

0144    ”Од Котара сердар за мејдана,

0145    ”Са њим Мујо мејдан дијелиће. ”

0146    ”Ко је оно, од Орашца Тале,

0147    ”На зекану коњу од мејдана,

0148    ”Бојно копље под облаке тура,

0149    ”У бијеле дочекује руке?

0150    А вели му од Орашца Тале:

0151    ”Оно ти је Гавран-арамбаша,

0152    ”Онакога у све Сење нема,

0153    ”Са њим Осман мејдан дијелиће. ”

0154    То рекоше, Сењани стигоше,

0155    Разапеше бијела чадора,

0156    Па сједоше те се одморише,

0157    И ладне се воде напојише.

0158    Ал’ не сједи Иван капетану,

0159    Но на бакву истјера дорина,

0160    Рама зове на мејдан јуначки.

0161    Рамо узе својега кулаша,

0162    На Ивина коња нагоњаше.

0163    А да ти је тада погледати,

0164    Како Иван обиграје Рама,

0165    Одиста га погубити ћаше,

0166    Ама Мујо иза гласа виче:

0167    ”Удри, Рамо, отпале ти руке!

0168    ”А што си се уфатио, Рамо,

0169    ”Да је Мујо ђе је сада Рамо,

0170    ”Давно би му погубио главу. ”

0171    Кад то зачу Ковачина Рамо,

0172    Док му сабља из сагрије сину,

0173    На Ивану полетјела глава,

0174    Уграби му главу и дорина.

0175    А да видиш Цмиљанић-Илије,

0176    Уграби му пушку џевердара,

0177    Па га носи себи под шатора.

0178    Када Турци то чудо виђаше,

0179    Од радости играти стадоше.

0180    Тада Тале посједе зекана,

0181    Па на бакву коња изгоњаше,

0182    Грлом виче од Орашца Тале:

0183    ”Оди, Вуче, мени на мејдана. ”

0184    Вуче скочи од земље на ноге,

0185    Па на бакву истјера путаља.

0186    Опет Турци вику учинише

0187    На Турчина од Орашца Тала:

0188    ”Удри, Тале, опале ти руке! ”

0189    Док му сабља из сагрије сину,

0190    А на Вуку полетјела глава.

0191    Уграби му главу и путаља,

0192    Па га води бијелу чадору,

0193    А још Турци више ускрилише.

0194    Па да видиш Танковић-Османа,

0195    Осман виче грлом бијелијем

0196    По имену Гавран-арамбашу:

0197    ”Курве сине, Гавран-арамбаша,

0198    ”Оди мене на мејдан јуначки,

0199    ”Ево има три године дана,

0200    ”Како си ми заробио љубу,

0201    ”Чију љубу за живота љубиш? ”

0202    А вели му Гавран-арамбаша:

0203    ”Чију досле, тога и од селе. ”

0204    Па на бакву коње истјераше,

0205    Наглијем се’ сабљам ударише.

0206    Стоји писка бриткије сабаља;

0207    Одма бритке сабље саломише,

0208    Од добрије коња одсједоше,

0209    За бела се грла уфатише,

0210    Па се носе по зеленој трави.

0211    А да видиш Гавран-барјактара,

0212    Виђе јунак да ће изгинути,

0213    Па је срцу своме одољео,

0214    С Турчином је о земљу удрио,

0215    Па га коље зубом бијелијем.

0216    Кад то виђе буљубаша Мујо,

0217    Мујо трже сабљу од мејдана,

0218    На Гаврана јуриш учинио,

0219    Одиста га погубити ћаше,

0220    А не даде Цмиљанић Илија,

0221    Но Ивова узе џевердара,

0222    Па га пушком од образа гађа,

0223    Посред паса да не даје гласа,

0224    Паде Мујо у траву на главу.

0225    А кад виђе Ковачина Рамо,

0226    Рамо жали свог мила сестрића,

0227    А на име Танковић-Османа,

0228    Па му сабљу из сагрије сину,

0229    И Гаврана погубити ћаше,

0230    Ал’ му не да Цмиљанић Илија,

0231    Но довати џиџајли шишану,

0232    Па на Рама нишан саставио,

0233    Земљи паде, пушци ватру даде,

0234    Пуче пушка, погодила Рама,

0235    Паде Рамо на зелену лонџу,

0236    А допаде Цмиљанић Илија,

0237    Обојици погубио главе.

0238    Кад то виђе од Орашца Тале,

0239    Плећа даде, а бјежати стаде,

0240    Ками мајци да би утекао!

0241    Дотле сердар пушку напунио,

0242    Па га пушком џевердара гађа,

0243    На плећи му ћурак оштетио,

0244    А на прси токе проломио,

0245    Тале паде, а сердар допаде,

0246    Па му пасју посијече главу.

0247    Док Илија мало задоцнио,

0248    Дотле Гавран погуби Османа.

0249    Од Турака нико не утече,

0250    Ни да каже како им је било.

0251    А да видиш Цмиљанић-Илије

0252    И сокола Гавран-арамбаше,

0253    Укопаше сењска капетана,

0254    И сокола Вука Мандушића,

0255    А гробље им дивно наредише,

0256    И главама Турским накитише.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Senjanin Ivan i Kovacina Ramo