Утва-75, школски авион двосед, с клипним мотором. Прототипски развој и производња су реализовани у Фабрици Утва, у Панчеву, Србија. Авион служи за почетну обуку војних пилота у Србији (до 2007. године и у Хрватској). Као цивилни авион се користи у аеро-клубовима у државама насталим распадом бивше СФРЈ.

Пројекат авиона Утва-75 је произашао из варијанте М-10, пројеката гаме лаких авиона, у Југословенско-пољској сарадњи. Југословенску страну су представљали у сарадњи: Ваздухопловнотехнички институт из Београда, Института Машинског факултета из Београда, Соко из Мостара, Телеоптик из Земуна, Прва петољетка из Трстеника, Ваздухопловно опитни центар, Југоимпорт и Утва из Панчева. Ова сарадња је прекинута на крају пројекта.

Утва је наставила прототипски развој авиона М-10, са називом Утва-75. Успешно је реализовала прототипски развој захваљујући инж. Драгославу Димићу а први пробни лет је обавио пробни пилот Владислав Славујевић 19.05.1976. године. Фабричка испитивања авиона Утва 75 су трајала од 25.05. до 06.07.1976. године. Испитивање авиона у Ваздухопловном Опитном Центру (ВОЦ-у) је почело 26.07.1976. и трајао до краја године. У овом периоду су извршена основна испитивања авиона да би се од 23.05.1977. године наставила испитивања модификованог авиона Утва 75 на основу допунског захтева РВ. Изграђен је још један прототип авиона с измењеном технологијом закивања, с упуштеним главама закивака. Како ова скупља технологија није утицала на побољшање летних перформанси авиона, на другом прототипу, серијска производња је настављена према стандарду првог. Први лет, авион Утва-75А (настао од М-11), с четири седишта, имао је 1986. године. Са овом варијантом је покушан излазак на западно тржиште. Због високих стандарда тога тржишта, као што су комфор, мала бука итд., покушај није дао резултате.

Утва је направила серијску документацију, реализиовала индустријску производњу авиона Утва-75, произвела је укупно 136 примерака и испоручила их за оперативну употребу.

Утва 75 је веома скромно наоружана за потребе почетне обуке пилота за гађање, ракетирање и бомбардовање, што се у изузетним случајевима може користити и за борбена дејства. Поседује две поткрилне линије подвешавања с носивошћу 2 х 150 kg. Варијанте ношења оружја, бомбе 2 х 100 kg; или 4 х 50kg; два саћаста лансера, по 12 ракета од 57 mm. На те линије се могу алтернативно уградити лансери са малокалибарским митраљезима.

Авион Утва 75 је опремљен стандардном опремом за ову категорију авиона, укључујући вишеканални ВХФ примопредајник; дигитални мерач укупног времена лета.

Опциона опрема укључује далеко већи избор. Међу њом је панел за радио- навигацијски систем, са свим компонентама, укључујући рачунар и показивач (индикатор). Поред тога је дигитални мерач растојања и брзине пропадања до земње, и времена за пристајање. Предвиђен је питач и одговарач за идентификацију авиона и примопредајник за радио-фар, с аутоматским избором кода.

На међународном сајму „Партнер 2015“ Утва је промовисала прототип авиона „Сова“ који по спољњем изгледу представља модернизован и делимично измењен авион Утва 75А четворосед. Основна намена авиона је почетна обука (и селекција), тренажа, спорт и туризам. Као помоћна намена се наводи извиђање, патролирање, фотоснимање и слично, као и могућност ношења наоружања уз уградњу одговарајуће опреме. „Сова“ је напредна верзија авиона „утва 75“, која се од основног модела разликује по јачем мотору и потпуно дигитализованом кокпиту. Опремљена је уређајима за радио и ГПС навигацију, инструментално слетање и праћење рада мотора и потрошње горива.

• Србија - располаже с 10 до 15 авиона Утва 75.
• Црна Гора - располаже с 3 авиона Утва 75.
• Босна и Херцеговина - располаже с 2 авиона Утва 75.
• Судан - располаже са 6 авиона Утва 75 од 2009. године.

• Југославија - располагала је с 136 авиона Утва 75.
• Хрватска - располагала је с 11 авиона Утва 75, које су замењене 2007. године са Злин Z-242.
• Србија и Црна Гора - располагала је с 20 авиона Утва 75.
• Словенија - расподелила је 12 авиона Утва 75 у аеро-клубове.

• Утва 56/60
• Утва 65
• Утва 66

• Златко Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, 1996, Институт Лола, Београд
• Janić Čedomir, Ognjan Petrović, The Century of Sport Aviation in Serbia, 2011, Aerokomunikacije, Beograd
• Д. Димић, Д. Колунџић (2006). Утва 75, Спринт, Панчево, ISBN 86-908653-0-6.
• Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122

• http://www.utvaaviation.co.yu
• http://www.aeroklubkikinda.rs/slike/Utvaa/index.htm
• http://www.hrcappuccino.org/articles/recenzije/1-72UTVA-75.htm
• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/166-utva-75
• http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:548424-Od-naseg-mozga-krali-i-Rusija-i-SAD-Koncept-po-kome-je-nastao-americki-B2-patentiran-u-Beogradu

Utva 75