Тужилаштво Босне и Херцеговине, октроисани орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан Суд Босне и Херцеговине те за гоњење починилаца пред Судом.
Сједиште му се налази у Сарајеву.
Тужилаштво Босне и Херцеговине је основано 6. августа 2002. године на основу одлуке високог представника за Босну и Херцеговину којом је донио Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине.1)
Основним текстом закона је било предвиђено да послове Тужилаштва обављају главни тужилац, три замјеника главног тужиоца и одређени број тужилаца. Данас, тужилачке послове обављају главни тужилац, четири замјеника главног тужиоца и одређен број тужилаца. Бира и именује их Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине.
У оквиру Тужилаштва основано је Посебно одјељење за ратне злочине, као и Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. Посебна одјељења чине руководиоци одјељења и тужиоци. Замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.2))
Колегијум тужилаца чине: главни тужилац, замјеници главног тужиоца и тужиоци. Управом Тужилаштва руководи главни тужилац који доноси општа упутства за рад тужилачких и административних одјељења. Правилник Тужилаштва доноси главни тужилац уз одобрење Колегијума тужилаца и Високог судског и тужилачког савјета. Тужилаштво има и секретара, те остало особље одговорно за стручне, административне и техничке послове.3) Такође, међународни тужиоци могу бити именовани у посебна одјељења. Они не могу бити држављани Босне и Херцеговине нити било које од сусједних држава. Међународни замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.4)
На посебној сједници Народне скупштине Републике Српске од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани Републике Српске изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране високих представника. Расписан је републички референдум са питањем: „Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“ Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.5)
Затим је Народна скупштина Републике Српске донијела закључке којим посебно наглашава демократско право Републике Српске на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је предсједник Републике Српске, дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума са питањем: „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске?” Међутим, скупштинска Одлука о расписивању републичког референдума је службено објављена тек двије године касније, а потом и стављена ван снаге.6)