Добро дошли на Српску енциклопедију

Стојан Чупић

Стојан Чупић

Стојан Чупић или Змај од Ноћаја (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био војвода из Првога српскога устанка. Његово јунаштво и учешће у биткама опевано је у народним песмама.

Сеоба у Мачву и усвајање

Стојан Чупић је рођен око 1765. у Пиви у Херцеговини као Стојан Добриловић.1)2) Његов деда Тода се издвојио од својих синова и пре њих се преселио у Мачву у Салаш Црнобарски. Међутим када су Тоди помрли синови Стојан је остао сироче, па су бригу о њему преузеле његове сестре, које су се из Херцеговине преселиле код деде Тоде у Мачву.3) Стојана су слали код једнога учитеља да научи читати и писати.4)

Након окончања школе једном је код њих свратио Страхиња Чупић из Салаша Ноћајскога.5) Пошто је он био богат, али без деце тражио је од деде Тоде дозволу да усвоји Стојана као свога сина.6) Када му је Тода то одобрио одвео је са собом Стојана, који се отада звао Стојан Чупић.7) Када се Стојан Чупић оженио, од богатог Страхиње је добио део баштине и новца да започне трговину.8) Постојале су приче да је Стојан поред тога новца три пута налазио и закопано благо.9)

Мачвански војвода

До почетка Првога српскога устанка 1804. био је успешан трговац стоком и свињама.10) Након разговора са Карађорђем почео је да скупља устанике и да затвара путеве по Мачви између Босне и Шапца, а посебно онај поред Саве.11) Заједно са Илијом Срданом подигао је Мачву на устанак.12) Чинио је Турцима огромне неприлике, па је за кратко време изашао на глас као велики јунак.13) У првој акцији током 1804. поставио је заседу на Засавици и ту је разоружао и ликвидирао групу Турака, које су из Шапца слали у Босну по помоћ.14) Након тога повезао се са протом Николом Смиљанићем и углавном је на Китогу пресретао турске групе, које су ишле из Шапца у Босну или обратно.15) Током 1804. заузео је Мачванску Митровицу.16) Због велике храбрости и успешног ратовања брзо је постао незванични вођа мачванских устаника, а онда га је и Карађорђе 1804. поставио за мачванског војводу и дао му право да бира ниже старешине.17) Током 1805. истакао се у борби против Турака између Лешнице и Страже.18) Био је и добар говорник на скупштинама, па је Карађорђе једном рекао:Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.19)

Дипломатско задржавање Турака

У јуну 1806. у Босни се поред Дрине гомилала велика турска војска, а пошто је Карађорђе са великим делом војске био заузет са другом великом турском војском око Делиграда није могао да дође у помоћ, па је саветовао да се Турци задржавају што је могуће дуже, док он не оствари победу на другом фронту.20) Стојан Чупић је у то време ступио у контакт са четири турска бега, који су обећавали да Турци из Босне неће напасти ако устаници прихвате да цару искажу покорност и да му плаћају порез.21) Заједно са Матијом Ненадовићем, а са одобрењем Јакова Ненадовића и Луке Лазаревића, кренуо је на преговоре са Турцима, а све са циљем да добију на времену.22) Са Турцима су постигли договор да Сирчић паша буде главни представник за скупљање харача. Тај договор нису ни намеравали да поштују, него би добили на времену док би турски представници скупљали харач, који би онда устаници задржали за себе.23) Проблем је настао кад су Турци чули да Лука Лазаревић тражи Али пашу за представника за харач, па је то довело до нарушења и раскида споразума.24) Док су Чупић и Матија Ненадовић били код Турака на преговорима, неколико турских бегова било је код устаника као гаранција за њих. Међутим приликом повратка није дошло до размене бегова, па су Турци пустили Чупића да оде да то реши.25) Чупић се са беговима данима није јављао, али на крају се све сретно завршило, а устаници су тим задржавањем до 18. јула добили нужно потребних 20 дана.26)

Славни јунак - Змај од Ноћаја

У бици на Мишару 1806. Стојан се јуначки борио. Након победе над Турцима гањао је разбијене турске снаге, па је код Дреновца пресрео и погубио чувеног Мују Сарајлију.27) У боју на Црнобарском салашу победио је чувеног Мехмед-капетана, па је Филип Вишњић о томе спевао песму у Чупићеву славу.28) Бој на Црнобарском салашу био је пре Мишарске битке када су Турци покушали да помогну својој војсци у опкољеном Шапцу, али Чупић и Лука Лазаревић су их дочекали и нанели им велике губитке.29) Прославио се и у боју на Главици са леве стране Дрине, где је спасао Цинцар-Јанка.30) Код Бајине Баште прославио се изашавши на мегдан Бегу Зумбулићу.31) Због јунаштва и брзине прозван је у песми Змај од Ноћаја.32)

Друге акције

Јула 1807. напао је и протерао преко Дрине босанску војску.33) Турци су имали велике губитке, али Чупић је тада био рањен.34) Карађорђе је априла 1807. наредио да део устаничке војске упадне у Босну, а Чупић је добио задатак да запали Јању и Бјељину и побуни околни крај.35) Тај потхват неуспешно се завршио, а јављали су чак и да је Чупић погинуо.36) Међутим касније су се наставиле операције у источној Босни и Чупић је тада са 1.000 својих војника напредовао уз Саву, али пред јачим турским снагама морали су да се повуку.37) Током 1809. улогорио се код Бјељине и напредовао је све до Брчког.38)

Карађорђе је у пратњи Стојана Чупића дошао у октобру 1809. у помоћ Анти Богићевићу, који је са 1.000 војника био опколљен у Лозници.39) У жестоком боју за Лозницу било је много рањених српских војвода, а Стојан Чупић је након рањавања био у критичном стању.40) Током 1813. учествовао је у боју на Равњу, последњој бици Првог српског устанка.41) Након 17 дана јуначке обране Срби су били приморани да се повуку, па се Стојан Чупић најпре повукао у Шабац код Луке Лазаревића, а онда су заједно прешли у Срем.42)

Смрт након издаје

У Срему је боравио у Платишеву и око Сремске Митровице, а онда се после кратког времена вратио и крио се по мачванским шумама.43) Када је 1815. избио Други српски устанак отишао је код Милоша Обреновића, који му је дао задатак да побуни Мачву.44) Стојан је дошао у Мачву и почео је да диже људе на устанак и да набавља барут.45) Међутим део мачванских старешина противио се новом устанку, па су одлучили да сарађују са Турцима и да Чупића на превару предају Турцима.46) У договору са Турцима намамили су на превару Стојана Чупића да дође на место где је тобоже требао да буде састанак са једним његовим снабдевачем барута.47) Међутим ту је Стојана Чупића у заседи чекала чета Турака на челу са Али пашом Марашем.48) Турци су заробили Чупића, па су га послали везиру, а онда у зворничке казамате.49) Ту је лежао месец дана и онда су га убили и пустили гласину да је умро од куге.50)

Литература

1)
ЖИ [https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/834/mode/2up М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
2)
ЗН http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/A-387-II&p=024&e=f&w=1280&h=899 Знаменити Срби 2, 1902, 37, A. Гавриловић
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 19) , 27) , 28) , 30) , 31) , 32) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 49) , 50)
ЖИ
12)
ША http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=117.0 Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац 1998.
13)
ЗН
14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 29) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37)
ША
20)
Мемоари М. Ненадовића стр. 175
21) , 22)
Мемоари М. Ненадовића стр. 177
23)
Мемоари М. Ненадовића стр. 180
24)
Мемоари М. Ненадовића стр. 181
25)
Мемоари М. Ненадовића стр. 182
26)
Мемоари М. Ненадовића стр. 192
38)
Љушић, Карађорђе 1. стр. 265
39)
Љушић, Карађорђе 2. стр. 67
40)
Љушић, Карађорђе 2. стр. 68
41) , 42)
К. Ненадовић 2 стр. 601
Штампање