Садржај
Анта Богићевић
| Анта Богићевић |
|---|
 |
| Рођење: око 1758. Клупци, Отоманско царство Смрт: мај 1813. Лозница, Устаничка Србија |
Анта Богићевић или Антоније Богићевић (Клупци, око 1758 — Лозница, мај 1813), војвода за време Првога српскога устанка. Више пута Турци су га опседали у Лозници са вишеструко надмоћнијом силом и ниједном нису успели да заузму Лозницу.
Споразум са Мехмед-Капетаном
Антоније Анта Богићевић је рођен у селу Клупцима близу Лознице око 1758. године.1) На почетку Првога српскога устанка спадао је међу важније људе у Јадру.2) Јаков Ненадовић и Карађорђе Петровић су након ослобађања ваљевске и шабачке нахије дали одобрење Анти Богићевићу и Јевти Савићу да са Мехмед-Капетаном Видајићем склопе споразум о статусу Јадра и Рађевине.3)4) По том споразуму у том подручју није смело да буде читлучења, Срби су ту сами требали да суде, а турска војска из Босне није смела да напада преко Јадра, а са друге стране то подручје није смело да се прикључи устанку.5)6) Тада су Анта Богићевић и Јефта Савић Чотрић постали старешине Јадра.7) Тај споразум се одржао до 1807.8)
Подрински војвода
Када је споразум о Јадру погажен Подриње се придружило борби за ослобођење и српска војска под командом Јакова Ненадовића ушла је у Јадар и Рађевину.9)10) Анта Богићевић је тада био постављен за подринског војводу.11)12) Од тада је био у честим сукобима са Турцима дуж целе Дрине. Учествовао је у борбама са Турцима на Крупњу, на Ражњу, на Рађеву пољу и неколико пута у Лозници.13) Током 1808. године Али-паша Видајић је са великом војском напао Лозницу у којој се Анта Богићевић одржао до доласка Карађорђа, Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића.14) Битка је почела у селу Грнчару и окончала се тешким турским поразом на пољу Тичару.15) Око 15.000 Турака под командом Али-паше Видајића опсели су јула 1809. Анту Богићевића и Милоша Поцерца у Лозници.16) Опсађени Богићевић након тродневне опсаде тражио је помоћ од Симе Марковића, Луке Лазаревића, Стојана Чупића и Симе Катића.17) Када је стигла помоћ 28. јула 1809. уследила је одлучујућа битка, у којој су Турци поражени и протерани преко Дрине.18)
Опсада Лознице
Октобра 1810. око 50.000 Турака под командом Али-паше Видајића је 12 дана опседало Лозницу, у којој се налазио Анта Богићевић и Милош Поцерац са нешто више од хиљаду устаника.19)20)21) Када су Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић стигли у помоћ нису се усудили да ударе на велику турску војску. Онда је око 16. октобра 1810. тринаестог дана опсаде у помоћ стигао Карађорђе са Стојаном Чупићем и са 10.000 војника и пет топова.22) Велика турска војска нашла се између српске војске у опседнутој Лозници и Карађорђа, који их је нападао са друге стране. Неколико дана трајала је жестока битка, у којој су рањени Стојан Чупић, Лука Лазаревић, Лазар Мутап и Цинцар Јанко.23) Турци су после жестокога боја протерани преко Дрине.24)
Смрт и потомци
Анта се почетком 1813. разболио, а умро је почетком маја 1813. у Лозници.25) Карађорђе је одмах након тога за војводу поставио његовог сина Богосава.26) Анта је сахрањен у лозничком шанцу, у коме је много пута бранио Лозницу.27) Када су Турци 1813. заузели Лозницу ископали су његово тело, одсекли су главу и однели је у Зворник, а тело су бацили у бару код шанца.28) Срби су извадили његово тело из баре и поново затрпали у пријашњи гроб.29) Богићевићева ћерка Томанија је постала жена Јеврема Обреновића, а њен унук је био први краљ нововековне Србије Милан Обреновић.30) Старији Антин син Богосав Богићевић постао је војвода, а млађи син Милош Богићевић убијен је за време Катанске буне 1844.31)
Литература
- М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 39—40
- Анта Богићевић, Знаменити Срби XIX века, број 2, уредник A. Гавриловић, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1903, стр. 29
- К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, 2. део, Беч, 1884.
- Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд, 2000.
- Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига II, Београд, 2000.
Anta Bogicevic