Синиша Станковић (Зајечар, 26. март 1892 — Београд, 24. фебруар 1974), биолог, зоолог, лимнолог и политичар, доктор зоологије, професор универзитета (Београд). Био је оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, и директор Биолошког института Србије.

У Београду је учио основну и средњу школу.¹⁾ Природне науке је студирао на универзитетима у Београду и Греноблу. У Греноблу је докторирао 1921.²⁾ Бавио се испрва паразитологијом, а онда је прешао на лимнологију (истраживање фауне слатких вода).³⁾ Био је предавач неколико биолошких дисциплина на универзитету у Београду, где је 1934. године изабран за редовног предавача.

Синиша Станковић је био члан САНУ и дописни члан Академије у Нансију и Масарикове академије у Прагу. Био је председник академског савета ФНРЈ.

Био је члан Комисије за обнову универзитета од 1944. године.

Док је Србија била окупирана у Другом светском рату био је члан комунистичког Главног народноослободилачког одбора. Велики део рата је провео у концентрационом логору на Бањици одакле је крајем рата побегао и илегално живео у окупираном Београду.

После ослобођења био је председник Народнослободилачког фронта Београда, АСНОС-а, а од 1944. до 1953. године био је председник Президијума Народне скупштине Србије.

У послератном периоду заступао је Југославију на међународним скуповима и радио на обнављању научне делатности.

Синиша Станковић је један од утемељивача еколошког правца у биологији. Бавио се и проучавањем живих бића у језерима, али и у другим слатким водама, као и проблемима биогеографије. Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру.

По њему је једна врста лажних скорпија добила име. То је ретка врста која живи само у Србији (Neobisium stankovici). По њему је такође добио име Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Синиша Станковић је написао велики број научних радова и универзитетских уџбеника. Нека дела која је објавио:

• „Распрострањење и биологија анофеласа у дунавској долини“, 1924.⁴⁾
• „Животни простор“ - дело у коме критикује расизам и нацизам
• „Оквир живота“ - популарна екологија
• „Охридско језеро и његов живи свет“ - монографија

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 12. фебруара 1934. Прави је члан (Академије природних наука) од 2. марта 1946. Приступну беседу није одржао. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења природно-математичких наука ) од 22. марта 1948. и Одељења ликовне и музичке уметности од 22. априла 1949. до 1960. Члан је Председништва САН од 22. марта 1948. до 7. априла 1966.

• Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће Просвета, Београд 1959.
• Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924. 4 (J. Хаџи).
• Letopis Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana 5 (1954) 103–104.
• Српска краљевска академија Год. 42 (1934) 221–227 и 74 (1971) 517–521.
• Р. Недељковић: С. Станковић, хидробиолог и лимнолог. Саврeмeна биологија 19 (1974) 3–6.
• С. Мучибабић и др.: Проф. С. Станковић, велико име југословенске науке. Савремена биологија 20 (1984) 1–6.
• Живот и дело српских научника, 6. САНУ 2000. Стр. 195–264 (М. Тодоровић, Р. Поповић).

• http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=542, Краћа биографија на сајту САНУ

Sinisa Stankovic