Свеци даре дијеле је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

У овој пјесми религиозно-поучног типа се говори о земљи Инђији (Индији) коју је захватила велика несрећа: суша, глад и болести. Огњена Марија објашњава другим свецима да је то зато што су становници погазили божје законе па их бог кажњава. Након што је много народа помрло, моле се богу, приводе се божјој милости и он их враћа у нормално стање.

Ова пјесма је тематски врло слична пјесми Свеци благо дијеле.

0001    Мили Боже, на свему ти вала!

0002    Али грми, ал се земља тресе?

0003    Ал удара море о бедење?

0004    Ал пуцају јаснице лубарде?

0005    Толика се сила учинила!

0006    Нити грми, нит се земља тресе,

0007    Нит удара море о бедење,

0008    Нит пуцају јаснице лубарде,

0009    Већ сви свеци на земљици били,

0010    На земљици под’јелише дарје,

0011    Своје дарје а и своје благо,

0012    Што ми кога запанути море.

0013    Богу дадош’ небесне висине,

0014    Светом Ђурђу зелене дубраве,

0015    Светом Петру од раја кључеве,

0016    А Илији муње и громове,

0017    Пантелији у љету врућине,

0018    А Јовану кумовска крштења,

0019    А сестрици, Огњеној Марији,

0020    Инђију јој земљу додадоше,

0021    А Николи снијег и студени.

0022    Када они под’јелили дарје,

0023    Свакоме је то за вољу било,

0024    До једине Огњене Марије.

0025    Она иде у земљу Инђију,

0026    Да обиђе добро дарје своје,

0027    Па да види, што јој допануло.

0028    Када она у Инђију дошла,

0029    На големо ударила чудо.

0030    Мили Боже, на свему ти вала!

0031    Од страхоте слушат се не море,

0032    Од срамоте гледат се не море,

0033    Колико је на горици листа,

0034    Толико је на земљи народа,

0035    Изродило, па се посилило:

0036    Не познаду Бога јединога,

0037    Не моле се Богу јединоме,

0038    Не познаду никакова свеца,

0039    Све потиру по земљици свеце,

0040    За највећма Огњену Марију,

0041    Штоно их је у срећи запала.

0042    Не познаје млађи старијега,

0043    Ни кум кума ни мало не знаде,

0044    Ни сестрица брата јединога,

0045    Дјевер снаши о срамоти ради.

0046    Нигдје њима свете цркве нема,

0047    Ни у цркви светога олтара.

0048    Кад то видје Огњена Марија,

0049    Она цикну као змија љута.

0050    А сузама лица обљевала,

0051    Па се брже натраг повратила,

0052    Милој својој браћи долазила,

0053    Па Илији паде на криоце,

0054    Она плаче, што се море јаче.

0055    Њу ми пита светитељ Илија:

0056    „Шта је теби, Огњена Марија?

0057    Каква ти је нужда и невоља,

0058    Кад си брже нами допанула,

0059    А ти цвилиш ка и змија љута?“

0060    Кроз плач сестра њему одговара:

0061    „Вала, мила браћо од рођења,

0062    На свачем вам, мила браћо, вала,

0063    Ал не вала на мом даривању!

0064    С најгорим ме даром даровали,

0065    Са несретном, са земљом Инђијом,

0066    Јаре у њој никад среће нема.

0067    Колико је на горици листа,

0068    Толико је у њојзи народа,

0069    Изродило, па се посилило:

0070    Не познаду Бога јединога,

0071    Све потиру на земљици свеце,

0072    За највише Огњену Марију,

0073    Штоно сам их у срећи запала,

0074    Добро би ме морали познават

0075    И мени се, браћо, поклањати,

0076    И десници руци полећети:

0077    Нико мене тамо и не знаде,

0078    Толи би се мени поклонили,

0079    Толи мени полећели руци,

0080    Тол’ примили мене господара!

0081    Не познаје млађи старијега,

0082    Ни кум кума кумом не позива,

0083    Сестра брата не признаје свога,

0084    Дјевер снаши о срамоти ради.

0085    То ја, брате, трпити не могу!

0086    А ја, јадна, како плакат не ћу,

0087    Чему ћу се, браћо, весељети?“

0088    Кад разуми светитељ Илија,

0089    Онда братац сестру разговара:

0090    „Мучи, сејо, Огњена Маријо!

0091    Ти устављај сузе од очију,

0092    А утари б’јело своје лице!

0093    Ми ћемо се, сестро, састанути

0094    И ми ћемо народ поморити,

0095    Мало ћемо њега поморити,

0096    Мало ћемо њега оставити,

0097    Не би л’ народ срећи окренуо!“

0098    Сестра брата послушала свога,

0099    Уставила сузе од очију,

0100    Б’јело своје утирала лице,

0101    А диже се брату са криоца,

0102    Онда сједе крајем брата свога.

0103    Ал позива светитељ Илија,

0104    Он дозива брата Пантелију,

0105    И дозива светитеља Петра:

0106    „Богом вами, браћо моја драга!

0107    Дај вијећу да ми учинимо,

0108    Што ли ћемо од земље Инђије,

0109    Каку б’ страву на њу учинили?

0110    Како би их сила поморили?

0111    Како би их мало остануло?

0112    Не би ли се срећи окренули!“

0113    Свети Петар њему изговара:

0114    „А мој брате, светитељ-Илија,

0115    Да пустимо ми кугу морију!“

0116    Па пустише кугу уморију.

0117    Она мори недјељицу дана,

0118    Ништа она учинит не може;

0119    Што народа иза ње остало,

0120    Још се горе они посилише,

0121    Још је горе него прије било.

0122    Тад пустише бољу срдобољу.

0123    Она мори недјељицу дана,

0124    Па петера састају с’ носила

0125    А у гробљу, гдје се копа народ;

0126    Јопе с’ они да сјетују не ће.

0127    Громом туче громовит Илија,

0128    Громом туче недјељицу дана.

0129    Јопе с’ они да сјетују не ће.

0130    Огњем пали Огњена Марија,

0131    Огњем пали недјељицу дана:

0132    Јопе с’ они да сјетују не ће.

0133    Колико се сила учинила,

0134    Опет они в’јећу учинише.

0135    Свети Иле њима говораше:

0136    „Богом вами, драга браћо моја!

0137    Би ли вами то за вољу било?

0138    Ја се јесам нешто домислио,

0139    Највећа би страва за њих била!

0140    Највише би њих се поморило,

0141    Да одемо Богу јединоме

0142    Запросити од небеса кључе,

0143    Закључати од кише облаке,

0144    Да не иде на земљу Инђију,

0145    А црна ће земља испуцати

0146    Од врућине светог Пантелије,

0147    А од ватре Огњене Марије:

0148    Нека капи од заклетве нема,

0149    Нек падају коњи до самара,

0150    А јунаци до свилена паса,

0151    Најбоље би то их сјетовало:

0152    Љута суша и претешка жеђа,

0153    А сила би помрло народа

0154    А од суше и од тешке жеђе.“

0155    То је њима свим за вољу било,

0156    Па с’дигоше на ноге лагане,

0157    И одоше Богу јединоме,

0158    Па су њему полећели руци:

0159    „Мили Боже, на свему ти вала!

0160    Додај де нам од небеса кључе,

0161    Да закључам’ од кише облаке,

0162    Да не дамо киши на земљицу,

0163    По имену на земљу Инђију,

0164    Јер се сила родило народа,

0165    Изродило, па се посилило:

0166    Не познају тебе на небесих,

0167    Не познају наске на земљици.

0168    Ми чинили страву свакојаку,

0169    Они с’ опе да сјетују не ће;

0170    Све се силе већма него прије.

0171    А ми смо се томе домислили,

0172    Да б’ највише сушом поморили.“

0173    Бог се одмах на њих смиловао,

0174    Додаде им од небеса кључе.

0175    Закључаше од кише облаке

0176    И одоше на земљицу црну.

0177    Кише нема за три годинице:

0178    Црна земља испуцала јако,

0179    Пропадају коњи до самара,

0180    А јунаци до свилена паса;

0181    Сила их се тада погубило:

0182    Три су тала помрла од жеђе,

0183    Само један на земљи остао.

0184    Кад видјеше, да они помреше,

0185    И они се себи препадоше,

0186    И они се томе домислише,

0187    Да су јако Богу сагр’јешили,

0188    Гдје не знају Бога јединога,

0189    Ни светаца на земљици црној;

0190    Да су од њих кишу закључали,

0191    Не би ли их суша поморила.

0192    Онда с’ они били састанули,

0193    Добру в’јећу сретну учинише,

0194    Једином се Богу покорише:

0195    „Мили Боже, на свему ти вала!

0196    Спушћај кишу на земљицу црну!

0197    Ако жива још остане глава,

0198    Тебе ћемо запознати л’јепо,

0199    Примит ћемо за Бога милога,

0200    Још и свеце на земљици црној,

0201    Што их гођи по земљи имаде,

0202    По имену светитеља Ђурђа,

0203    И онога Петра светитеља,

0204    И трећега светога Илију,

0205    И његова брата Пантелију,

0206    И онога светога Јована,

0207    И онога светога Николу,

0208    За највише Огњену Марију,

0209    Што ће нами бити, господару!“

0210    Богу с’ моле, Богу руке дижу,

0211    А црној се земљи поклањају,

0212    До црне се земље сагињаше,

0213    Све ми љубе у земљицу црну,

0214    Од милења, не би л’ кише било,

0215    Не би ли се они напојили,

0216    Не би ли се земља састанула,

0217    Да се море ходати по њојзи,

0218    И сијати шеница бјелица.

0219    Тада свеци речи разабрали,

0220    То је њима врло драго било,

0221    Гдје је народ срећи окренуо,

0222    Запознао Бога јединога,

0223    И све свеце на земљици црној,

0224    За највише Огњену Марију.

0225    Па одоше горе на небеса,

0226    Откључаше од кише облаке,

0227    Пусте кишу на црну земљицу,

0228    По имену у земљу Инђију.

0229    Киша иде три бијела дана

0230    И три тавне ноћи без престаја;

0231    Кад четврти освануо данак,

0232    И зарано огрануло сунце,

0233    Онда стаде киша из облака.

0234    Мили Боже, на свему ти вала!

0235    Што не било кише три године,

0236    Се накисну за три б’јела дана,

0237    За три тавне ноћи без престања:

0238    И народ се напио водице,

0239    И црна се земља саставила.

0240    Они ору шеницу бјелицу,

0241    А моле се Богу по закону;

0242    Запознаде млађи старијега;

0243    И светачке исправише цркве,

0244    Поградише светачке олтаре,

0245    Службу чине сваке недјељице,

0246    У њу носе свете летурђије;

0247    Запознаше Огњену Марију.

0248    То је њојзи врло драго било,

0249    Она љуби милу браћу своју.

0250    Ето пјесме, што је давно било,

0251    Давно било и у време старо!

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Sveci dare dijele