Свеци благо дијеле

Свеци благо дијеле је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Опис

У овој пјесми религиозно-поучног типа се говори о земљи Инђији (Индији) коју је захватила велика несрећа: суша, глад и болести. Огњена Марија објашњава другим свецима да је то зато што су становници погазили божје законе па их бог кажњава. Након што је много народа помрло, моле се богу, приводе се божјој милости и он их враћа у нормално стање.

Ова пјесма је тематски врло слична пјесми Свеци даре дијеле.

Текст пјесме

0001 Мили Боже! чуда великога!

0002 Или грми, ил’ се земља тресе!

0003 Ил’ удара море у брегове?

0004 Нити грми, нит’ се земља тресе,

0005 Нит’ удара море у брегове,

0006 Већ дијеле благо светитељи:

0007 Свети Петар и свети Никола,

0008 Свети Јован и свети Илија,

0009 И са њима свети Пантелија;

0010 Њим’ долази Блажена Марија,

0011 Рони сузе низ бијело лице.

0012 Њу ми пита Громовник Илија:

0013 „Сестро наша, Блажена Марија!

0014 „Каква ти је голема невоља,

0015 „Те ти рониш сузе од образа?”

0016 Ал’ говори Блажена Марија!

0017 „А мој брате, Громовник Илија!

0018 „Како не ћу сузе прољевати,

0019 „Кад ја идем из земље Инђије,

0020 „Из Инђије из земље проклете?

0021 „У Инђији тешко безакоње:

0022 „Не поштује млађи старијега,

0023 „Не слушају ђеца родитеља;

0024 „Родитељи пород погазили,

0025 „Црн им био образ на дивану

0026 „Пред самијем Богом истинијем!

0027 „Кум свог кума на судове ћера,

0028 „И доведе лажљиве свједоке

0029 „И без вјере и без чисте душе,

0030 „И оглоби кума вјенчанога,

0031 „Вјенчанога или крштенога;

0032 „А брат брата на мејдан зазива;

0033 „Ђевер снаси о срамоти ради,

0034 „А брат сестру сестром не дозива.”

0035 Њој говори Громовник Илија:

0036 „Сејо наша, Блажена Марија!

0037 „Утри сузе од бијела лица,

0038 „Док ми овђе благо под’јелимо,

0039 „Отић’ ћемо Богу на диване,

0040 „Молићемо Бога истинога,

0041 „Нек нам даде кључе од небеса,

0042 „Да затворим’ седмера небеса,

0043 „Да ударим’ печат на облаке,

0044 „Да не падне дажда из облака,

0045 „Плаха дажда, нити роса тиха,

0046 „Нити ноћу сјајна мјесечина,

0047 „Да не падне за три годинице;

0048 „Да не роди вино ни шеница,

0049 „Ни за цркву часна летурђија.”

0050 Кад то чула Блажена Марија,

0051 Утр сузе од бијела лица.

0052 Када свеци благо под’јелише:

0053 Петар узе винце и шеницу,

0054 И кључеве од небеског царства;

0055 А Илија муње и громове;

0056 Пантелија велике врућине;

0057 Свети Јован кумство и братимство.

0058 И крстове од часнова древа;

0059 А Никола воде и бродове;

0060 Па одоше Богу на диване,

0061 Молише се три бијела дана

0062 И три тавне ноћи без престанка,

0063 Молише се, и умолише се:

0064 Бог им даде од небеса кључе,

0065 Затворише седмера небеса,

0066 Ударише печат на облаке,

0067 Те не паде дажда из облака,

0068 Плаха дажда, нити роса тиха,

0069 Нит’ обасја сјајна мјесечина:

0070 И не роди вино ни шеница,

0071 Ни за цркву часна летурђија,

0072 Пуно време за три годинице;

0073 Црна земља испуца од суше,

0074 У њу живи пропадоше људи;

0075 А Бог пусти тешку болезању,

0076 Болезању страшну срдобољу,

0077 Те помори и старо и младо,

0078 И растави и мило и драго.

0079 Што остало, то се покајало,

0080 Господина Бога вјеровало.

0081 И осташе Божји благосови,

0082 Да не падне леда ни снијега

0083 До један пут у години дана;

0084 Како онда, тако и данаске.

0085 Боже мили, на свем тебе вала!

0086 Што је било, више да не буде!

Други облик пјесме, из Црне Горе

0001 Збор зборише Божи апостоли,

0002 Збор зборише на небеска врата,

0003 Отуд дође Громовник Илија,

0004 А пита та Огњана Марија:

0005 „ Ђе си био, мој брате Илија?”−

0006 „Казаћу ти, Огњана Марија:

0007 „Ја сам био у земљу проклету

0008 „Ђено јесте Боже незаконство:

0009 „Ђе не моле Бога, да помогне,

0010 „И не слуша пород родитеља,

0011 „А не слуша млађи старијега;

0012 „Ђе кум кума не држи за кума,

0013 „Ђевер снаси о срамоти ради;

0014 „Ђе брат брата по судовим’ ћера

0015 „И мучи га муках пред Турцима;

0016 „Не светкују свеца никаквога,

0017 „Нити жегу у цркву свијеће,

0018 „Нити служе Божу летурђију.”

0019 Оно рече, на ноге устаде,

0020 И Господске даре дијелише,

0021 Што је њима Господ поклонио:

0022 Свети Петар и апостол Павле

0023 Ев’ узеше пуње и шеницу,

0024 Свет’ Илија грома небескога,

0025 А Марија муњу и стријелу,

0026 Свети Тома печат од облаках,

0027 Аранђео јесење бријеме,

0028 А Никола на воду бродове,

0029 Свети Спасе житњега цвијета,

0030 Свети Саво леда и снијега,

0031 Свети Јован сабор анђелима,

0032 А Ђорђије прољетње цвијеће.

0033 Кад анђели даре дијелише,

0034 Они св’јету муке ударише:

0035 Илија их громовима гађа,

0036 А Марија муњом и стријелом;

0037 Не могли их Богу обрнути.

0038 Аранђео навали бријеме,

0039 Никола им затисну бродове,

0040 Свети Петар и апостол Павле

0041 Узеше им пуње и шеницу

0042 И од земље свакоји берићет;

0043 Па их Боже сунце изгорело,

0044 Горело их три године данах,

0045 Док узавре мозак у јунака,

0046 Докле пуче ками у лугове,

0047 А осану гора проз планине;

0048 Докле црна земља испуцала,

0049 Пуче црна земља по три лакта,

0050 Те се ломе коњи и јунаци;

0051 Свети Саво пуштио снијега,

0052 Три године снијег не опаде,

0053 Док у свијет ништа не остаде,

0054 И овчари овце изгубише,

0055 Из свијета челе побјегоше,

0056 Са свијем се свијет дотамани,

0057 До у Ср’јему, у то мјесто жупно;

0058 Е се купе Сријемски главари

0059 На сакупу пред бијелом црквом,

0060 Ту дођоше млоги свештеници,

0061 Посједаше, ђе је мјесто коме;

0062 Отуд дође самоуче ђаче,

0063 Па им ђаче ријеч проговара:

0064 „Сви се, браћо, на ноге дигните,

0065 „И пружите мене десне руке,

0066 „Вјеру дајте, да ме не варате!”

0067 Сви једанак од земље скочили,

0068 И сви ђаку десну руку дају;

0069 Тада ђаче њима проговара:

0070 „Хо’те, Богу да се обрнемо!

0071 „Да служимо Божу летурђију,

0072 „Да молимо Бога по закону.”

0073 Сви се бјеху к Богу обрнули,

0074 По три пута љубе земљу црну;

0075 И послуша пород родитеља,

0076 И послуша млађи старијега,

0077 И брат брата не води на суду,

0078 Ни га мучи муках пред Турчином,

0079 И светкују свеца свакојега,

0080 И сви моле Бога милоснога

0081 Без престанка и дневи и ноћи

0082 По правилу, ка’ је Богумило;

0083 И Бог им је услиша’ молитве,

0084 Смилова се Бог на сиротињу,

0085 Те се опет свијет наслиједи.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање