Смрт војводе Пријезде
Смрт војводе Пријезде је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Честе књиге иду за књигама,
0002 Од кога ли, коме ли долазе?
0003 Од Мемеда од цара Турскога,
0004 А долазе до Сталаћа града,
0005 До Пријезде војводе Сталаћка!
0006 „О Пријезда, војводо Сталаћка!
0007 „Пошљи мени до три добра твоја.
0008 „Прво добро сабљу навалију,
0009 „Која сече дрвље и камење,
0010 „Дрво, камен и студено гвожђе;
0011 „Друго добро ждрала коња твога,
0012 „Који коњиц може прелетити
0013 „Засобице и по два бедена,
0014 „Треће добро твоју љубу верну.”
0015 Гледи књигу војвода Пријезда,
0016 Ону гледи, другу ситну пише:
0017 „Цар-Мемеде, Турски господару!
0018 „Купи војске, колико ти драго,
0019 „Под Сталаћа, кад је теби драго,
0020 „Удри Сталаћ, како ти је драго,
0021 „Ја ти добра не дам ни једнога;
0022 „Ја сам сабљу за себе ковао,
0023 „А ждрала сам за себе ранио,
0024 „А љубу сам за себе довео;
0025 „Па ти не дам добра ни једнога.”
0026 Диже војску Турски цар Мемеде,
0027 Диже војску, оде под Сталаћа,
0028 Био Сталаћ три године дана,
0029 Нит’ му одби дрва ни камена,
0030 Нит’ га како може освојити,
0031 Ни пак како може оставити.
0032 Једно јутро у очи недеље
0033 Попела се Пријездина љуба
0034 На бедена малена Сталаћа,
0035 Па с бедена у Мораву гледи,
0036 Ал’ Морава мутна испод града,
0037 Па беседи Пријездина љуба:
0038 „О Пријезда, драги господару!
0039 „Ја се бојим, драги господару,
0040 „Нас ће Турци лагумом дигнути.”
0041 Ал’ беседи војвода Пријезда:
0042 „Мучи љубо, муком се замукла!
0043 „Гди ће бити лагум под Моравом?”
0044 По тем дошла та недеља прва
0045 И господа отишла у цркву
0046 И Божју су службу остајали;
0047 Кад господа изишла из цркве,
0048 Тад’ беседи војвода Пријезда:
0049 „О војводе, моја десна крила!
0050 „Крила моја, с нама ћу летити,
0051 „Да ручамо, да се напијемо,
0052 „Да на граду врата отворимо
0053 „Да на Турке јуриш учинимо
0054 „Па што нама Бог и срећа даде.”
0055 Па Пријезда љубу дозиваше:
0056 „Иди, љубо, у пивнице доње,
0057 „Те донеси вина и ракије.”
0058 Узе Јела два кондира златна,
0059 Па отиде у пивнице доње.
0060 Кад госпођа пред пивницу дошла,
0061 Ал’ пивница пуна јаничара,
0062 Папучама пију вино ладно
0063 А у здравље Јелице госпође,
0064 С покој душе Пријезде војводе.
0065 Кад то види Јелица госпођа,
0066 Та кондиром о камен удари,
0067 Па потрча у господске дворе:
0068 „Зло ти вино, драги господару!
0069 „Зло ти вино, а гора ракија!
0070 „Пивница ти пуна јаничара,
0071 „Папучама пију вино ладно,
0072 „А за моје здравље намењују,
0073 „А тебека жива сарањују,
0074 „Сарањују, за душу ти пију.”
0075 Онда скочи војвода Пријезда,
0076 Те на граду отвори капију,
0077 Па на Турке јуриш учинише,
0078 Те се бише и секоше с Турци
0079 Док погибе шездесет војвода,
0080 Њи шездесет, иљаде Турака;
0081 Тад’ се врати војвода Пријезда,
0082 Па за собом затвори капију,
0083 Па потрже сабљу навалију,
0084 Ждралу коњу одсијече главу:
0085 „Јао ждрале, моје добро драго!
0086 „Та нека те Турски цар на јаше!”
0087 Преби бритку сабљу навалију:
0088 „Навалија, моја десна руко!
0089 „Та нека те Турски цар не паше!”
0090 Па отиде госпођи у воре,
0091 Па госпођу привати за руку:
0092 „О Јелице, госпођо разумна!
0093 „Или волиш са мном погинути,
0094 „Ил’ Турчину бити љуба верна?”
0095 Сузе рони Јелица госпођа:
0096 „Волим с тобом часно погинути,
0097 „Нег’ љубити на срамоту Турке;
0098 „Не ћу своју вјеру изгубити
0099 „И часнога крста погазити.”
0100 Узеше се обоје за руке,
0101 Па одоше на беден Сталаћа,
0102 Па беседи Јелица госпођа:
0103 „О Пријезда, драги господару!
0104 „Морава нас вода одранила,
0105 „Нек Морава вода и сарани.”
0106 Па скочише у воду Мораву.
0107 Цар је Мемед Сталаћ освојио,
0108 Не освоји добра ни једнога.
0109 Љуто куне Турски цар Мемеде:
0110 „Град-Сталаћу, да те Бог убије!
0111 „Довео сам три иљаде војске,
0112 „А не водим, него пет стотина.”
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Smrt vojvode Prijezde