Смрт војводе Пријезде

Смрт војводе Пријезде је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Честе књиге иду за књигама,

0002    Од кога ли, коме ли долазе?

0003    Од Мемеда од цара Турскога,

0004    А долазе до Сталаћа града,

0005    До Пријезде војводе Сталаћка!

0006    „О Пријезда, војводо Сталаћка!

0007    „Пошљи мени до три добра твоја.

0008    „Прво добро сабљу навалију,

0009    „Која сече дрвље и камење,

0010    „Дрво, камен и студено гвожђе;

0011    „Друго добро ждрала коња твога,

0012    „Који коњиц може прелетити

0013    „Засобице и по два бедена,

0014    „Треће добро твоју љубу верну.”

0015    Гледи књигу војвода Пријезда,

0016    Ону гледи, другу ситну пише:

0017    „Цар-Мемеде, Турски господару!

0018    „Купи војске, колико ти драго,

0019    „Под Сталаћа, кад је теби драго,

0020    „Удри Сталаћ, како ти је драго,

0021    „Ја ти добра не дам ни једнога;

0022    „Ја сам сабљу за себе ковао,

0023    „А ждрала сам за себе ранио,

0024    „А љубу сам за себе довео;

0025    „Па ти не дам добра ни једнога.”

0026    Диже војску Турски цар Мемеде,

0027    Диже војску, оде под Сталаћа,

0028    Био Сталаћ три године дана,

0029    Нит’ му одби дрва ни камена,

0030    Нит’ га како може освојити,

0031    Ни пак како може оставити.

0032    Једно јутро у очи недеље

0033    Попела се Пријездина љуба

0034    На бедена малена Сталаћа,

0035    Па с бедена у Мораву гледи,

0036    Ал’ Морава мутна испод града,

0037    Па беседи Пријездина љуба:

0038    „О Пријезда, драги господару!

0039    „Ја се бојим, драги господару,

0040    „Нас ће Турци лагумом дигнути.”

0041    Ал’ беседи војвода Пријезда:

0042    „Мучи љубо, муком се замукла!

0043    „Гди ће бити лагум под Моравом?”

0044    По тем дошла та недеља прва

0045    И господа отишла у цркву

0046    И Божју су службу остајали;

0047    Кад господа изишла из цркве,

0048    Тад’ беседи војвода Пријезда:

0049    „О војводе, моја десна крила!

0050    „Крила моја, с нама ћу летити,

0051    „Да ручамо, да се напијемо,

0052    „Да на граду врата отворимо

0053    „Да на Турке јуриш учинимо

0054    „Па што нама Бог и срећа даде.”

0055    Па Пријезда љубу дозиваше:

0056    „Иди, љубо, у пивнице доње,

0057    „Те донеси вина и ракије.”

0058    Узе Јела два кондира златна,

0059    Па отиде у пивнице доње.

0060    Кад госпођа пред пивницу дошла,

0061    Ал’ пивница пуна јаничара,

0062    Папучама пију вино ладно

0063    А у здравље Јелице госпође,

0064    С покој душе Пријезде војводе.

0065    Кад то види Јелица госпођа,

0066    Та кондиром о камен удари,

0067    Па потрча у господске дворе:

0068    „Зло ти вино, драги господару!

0069    „Зло ти вино, а гора ракија!

0070    „Пивница ти пуна јаничара,

0071    „Папучама пију вино ладно,

0072    „А за моје здравље намењују,

0073    „А тебека жива сарањују,

0074    „Сарањују, за душу ти пију.”

0075    Онда скочи војвода Пријезда,

0076    Те на граду отвори капију,

0077    Па на Турке јуриш учинише,

0078    Те се бише и секоше с Турци

0079    Док погибе шездесет војвода,

0080    Њи шездесет, иљаде Турака;

0081    Тад’ се врати војвода Пријезда,

0082    Па за собом затвори капију,

0083    Па потрже сабљу навалију,

0084    Ждралу коњу одсијече главу:

0085    „Јао ждрале, моје добро драго!

0086    „Та нека те Турски цар на јаше!”

0087    Преби бритку сабљу навалију:

0088    „Навалија, моја десна руко!

0089    „Та нека те Турски цар не паше!”

0090    Па отиде госпођи у воре,

0091    Па госпођу привати за руку:

0092    „О Јелице, госпођо разумна!

0093    „Или волиш са мном погинути,

0094    „Ил’ Турчину бити љуба верна?”

0095    Сузе рони Јелица госпођа:

0096    „Волим с тобом часно погинути,

0097    „Нег’ љубити на срамоту Турке;

0098    „Не ћу своју вјеру изгубити

0099    „И часнога крста погазити.”

0100    Узеше се обоје за руке,

0101    Па одоше на беден Сталаћа,

0102    Па беседи Јелица госпођа:

0103    „О Пријезда, драги господару!

0104    „Морава нас вода одранила,

0105    „Нек Морава вода и сарани.”

0106    Па скочише у воду Мораву.

0107    Цар је Мемед Сталаћ освојио,

0108    Не освоји добра ни једнога.

0109    Љуто куне Турски цар Мемеде:

0110    „Град-Сталаћу, да те Бог убије!

0111    „Довео сам три иљаде војске,

0112    „А не водим, него пет стотина.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање