Јозо Бронзић и Турци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ова краћа пјесма описује војевање око Пераста, у којем каваљер Јозо Брозић добија битку против Турака. Битка се изгледа, по наговјештајима из пјесме, одиграла након велике опсаде Беча.

0001    Кад времена бјеху љетна прошла,

0002    Славна јесен бјеше к нама дошла,

0003    Љетне тице гором жубераху,

0004    Каваљера Бронзића буђаху:

0005    „Устани се, Бронца капетане,

0006    Јере ти се вр’јеме устанути,

0007    Е Даница своје лице направља,

0008    Клети Турчин к теби бој приправља!”

0009    Каде Јозо бјеше разумио,

0010    Дружини је својој бесједио:

0011    „О, дружино, моја браћо мила,

0012    Да сте данас справни војевати

0013    За пролити нашу крв јуначку,

0014    А баш чује она Госпа мала,

0015    Којано је Бечу у помоћ била,

0016    И нама ће, браћо, ако Бог да!”

0017    У те речи у коју збораху,

0018    У то приспје седам турски фушта,

0019    За њима су три шамбека пуста,

0020    Измеђ’ њи је војска изм’јешана —

0021    Трипулини и млади Тунежини.

0022    Виком виче та турска делија:

0023    „Што ту чиниш, зли Пераштанину,

0024    Предаји се, Јозо капетане!”

0025    Понизно им Јозо одговара:

0026    „Муч’, не вичи, ти турска галијо,

0027    Не срамоти од себе бољега!”

0028    У томе се та’ бој заметнуо —

0029    Бог помога младу Јозу Бронци,

0030    Разбио је Тунежине Турке,

0031    Разбио их, с ничим оставио,

0032    И то што је мало остануло

0033    Срамотно је натраг одбјегнуло!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Jozo Bronzic i Turci