Сан војводине љубе је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Сан уснила војводина љуба

0002    Ђе проврела вода Комарница,

0003    Прелијева у село Петницу,

0004    Залијева у врата од цркве;

0005    Па војводи поникнула брада,

0006    Црвенијем обојена вином;

0007    На кули му кука кукавица,

0008    Више куле два сокола пиште,

0009    Докна цркву Шујо наљегао,

0010    На бабову дебелу дорату;

0011    Па га мутна вода понијела —

0012    Док из воде Шујо изгазио,

0013    Те добјежа на бијелу кулу,

0014    А вода му однесе дората.

0015    Тога санка ником не казује

0016    До војводи, господару своме,

0017    А војвода љуби бесједио:

0018    „Ласно ти је сану досјетити —

0019    Што проврела вода Комарница,

0020    То ће Скопљак-паша с војском доћи;

0021    Што је моја поникнула брада,

0022    Обојена вином црвенијем,

0023    То је моја полећела глава;

0024    Што на кули кука кукавица,

0025    То ћеш млада остат’ удовица;

0026    Што ви из куле два сокола пиште,

0027    То су моја два посопца сина;

0028    Што наљезе Шујо на дорату,

0029    Те у мутну воду угазио,

0030    То ће у војску Шајо угазити,

0031    Из војске ће здраво излазити,

0032    И Турци му узети дората!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

San vojvodine ljube