Добро дошли на Српску енциклопедију

Женидба Тома барјактара

Женидба Тома барјактара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пију тридесет Сењана

0002    Усред Сења, града бијелога,

0003    Вино пију, разговарају се.

0004    Кад се ладна вина напојише,

0005    А од вина ћеиф заузеше,

0006    Сташе фалит’ своје побратиме,

0007    Неко кума, неко побратима,

0008    Неко опет својега сестрића.

0009    Ма не фали Иво Сењанине,

0010    Но подоцно Иво бесједио:

0011    „А ја имам сестрића мојега,

0012    Сестричића Тома барјактара,

0013    Јошт се није дите оженио,

0014    Теке су га брци промакнули,

0015    Али ћу га оженити Иво!“

0016    То зачуо Томо барјактаре,

0017    Пак ујицу ријеч бесједио:

0018    „Фала тебе, мој ујаче Иво,

0019    На све твоје лијепе ђевојке,

0020    Ја се никад оженити нећу

0021    Ни ђевојком нити удовицом,

0022    Ни за женом иза жиа мужа,

0023    Но сам чуо давно ђе причају

0024    Да је једна лијепа ђевојка

0025    У Удбињу, граду бијеломе,

0026    Дивна шћерца Будалине Тала,

0027    А сестрица Муја и Алије,

0028    Вјереница Грличић’ Мустафе ─

0029    Шњом се“, рече, „оћу оженити,

0030    Али шњоме али с ниједноме! “

0031    Ријеч рече, на ноге устаде,

0032    Господи се дивно поклонио

0033    И отиде на своје дворове;

0034    На се метну одијело дивно:

0035    На се врже од злата кошуљу,

0036    Врх кошуље токе позлаћене,

0037    А сврх тока зелену доламу,

0038    Врх доламе двоје-троје тока,

0039    Опаса се пасом и коланом,

0040    За појасом двије пушке мале,

0041    Нит’ су лите ни чекићем бите,

0042    Но у Млетке од злата савите

0043    И у лијеп калуп слијеване,

0044    У њих гвожђа ни дрвета нема,

0045    Потле чекић који ватру гради,

0046    Међу њима сребрна анџара,

0047    А о бедри ђорду оковану,

0048    А на раме бистра џевердара,

0049    Којега је накрцао дивно ─

0050    Два фишека, дванаест балота

0051    За курвића Грличић’ Мустафу,

0052    Ако би се ђегођ удесио

0053    Да му пушку саспе у њедрима

0054    И шњима му срце иштетио.

0055    Пак довати претила ђогина,

0056    Пак се тури сила на бијеса

0057    И одлеће планином зеленом

0058    Као зв’језда ноћи про небеса.

0059    Ал’ Турчину долећеше гласи,

0060    И кад зачу мило му не било,

0061    Па он добра коња доватио

0062    И за Томом у поћеру пође.

0063    Лако иде, пристиже га брзо,

0064    Овако му ријеч бесједио:

0065    „Сврати коња, Томо барјактаре,

0066    Да проженем зекаља мојега,

0067    Е ћу ићи у Удбињу граду

0068    Да доведем лијепу ђевојку,

0069    Ере си се зафалио, курво,

0070    Да ћеш ми је уграбит’ занаго!“

0071    Но бесједи Томо барјактаре:

0072    „Прођи ми се, Грличић’ Мустафа,

0073    Е тако ми Бога и Јована,

0074    Ако бих се, момче, насрдило,

0075    По тебе ми добро бити неће,

0076    Свезаћу ти руке наопако!“

0077    Но кад виђе Грличић Мустафа,

0078    Туре викну, бедевија рикну,

0079    А два мрка завијају вука,

0080    Стоји звизда сивога сокола

0081    Не би ли се момче препануло.

0082    За то Тома ни абера нема,

0083    Но довати пера буздована

0084    И удари Грличић’ Мустафу,

0085    Паде Туре на трави зеленој,

0086    Па му свеза руке наопако,

0087    Па га води под јелом зеленом,

0088    И узе му од злата канџију,

0089    Што је њему цура даровала,

0090    Па одлеће друмом зеленијем.

0091    Када дође у Удбињу граду

0092    Пред дворове Муја и Алије,

0093    Па уљезе кули у авлију,

0094    Па је бојно копље побусао,

0095    А при копље коња привезао,

0096    Па уљезе у бијелу кулу.

0097    Али пију три Турчина вино ─

0098    Једно ми је Гојени Алија,

0099    А друго је од Удбиње Мујо,

0100    А треће је Будалина Тале,

0101    Служи вино нађинђер ђевојка.

0102    Кад се они напојише вина,

0103    Тедоше се разговарат’ Турци,

0104    Па бесједи Тале Будалина:

0105    „О, Богу ви, моји побратими,

0106    Ко је више изгубио глава?“

0107    Ал’ бесједи Гојени Алиле:

0108    „Ја сам доста чуда оградио,

0109    Изгубио војске три стотине

0110    И све, Тале, Срба и банова!“

0111    Ал’ бесједи од Удбиње Мујо:

0112    „И ја тако, Тале Будалина,

0113    Рањенијех ни броја се не зна!“

0114    Но бесједи од Удбиње Тале:

0115    „О, Богу ти, Мујо и Алија,

0116    Ја обидох земље и градове

0117    И изгубих глава неколико,

0118    А не виђох голема јунака,

0119    Што једнога млада Сењанина,

0120    По имену Тома барјактара,

0121    А сестрића Ива Сењанина ─

0122    Силан ли је, три га били јада,

0123    Колико је силан и бијесан,

0124    Колико је у годину дана,

0125    Толико је добио мегдана!“

0126    А бесједи Гојени Алиле:

0127    „Не будали, Тале Будалине,

0128    Ја ћу поћи Сењу бијеломе

0129    И посјећи Тома барјактара

0130    И од њега донијети главу,

0131    Донијети у Удбињу граду!“

0132    Ма не рече Туре „ако Бог да“,

0133    Коме никад ни помоћи неће.

0134    Они мисле нико их не чује,

0135    А то Томо и слуша и гледа,

0136    Препаде се, пође натрагове

0137    И он сиђе у мермер-авлију,

0138    Па окрочи коња големога,

0139    Па он куца алком на вратима.

0140    Ал’ из куле бесједи ђевојка:

0141    „Који куца алком у вратима,

0142    У срце му живо ударило,

0143    Ка’ и оће данас, ако Бог да ─

0144    Ево пију три Турчина вино,

0145    Једно ми је Будалине Тале,

0146    А друго су Мујо и Алија!“

0147    Листо га је млада успознала,

0148    Овако му ријеч бесједила:

0149    „Ајд’ отоле, Томо барјактаре,

0150    Ајде мудро, не погини лудо!“

0151    Али Томо цури проговара:

0152    „Муч’, ђевојко, не говорила га,

0153    Није ово Томо барјактаре,

0154    Него ј’ ово Грличић Мустафа;

0155    Ако ли се млада не вјерујеш,

0156    Оди сиђи у мермер-авлију

0157    Да погледаш од злата канџију,

0158    Што си мене млада даровала,

0159    А ја тебе прстен по закону!“

0160    Луда бјеше, пак се преварила,

0161    Сиђе листо у мермер-авлију;

0162    Но да видиш Тома барјактара,

0163    Довати је за бијеле руке,

0164    Пак је тура за се на коњица,

0165    Три пута је опасао пасом,

0166    А четвртом од сабље каишом,

0167    Па одлеће планином зеленом.

0168    Када дође преко воде Саве,

0169    Па погледа јеле и борове,

0170    Па угледа суховрху јелу,

0171    По биљегу Туре наодио,

0172    Код њега је шатор разапео,

0173    Под шатором пије вино ладно,

0174    Пије вино, а љуби ђевојку

0175    На срамоту Грличић’ Мустафе.

0176    Па погледа преко воде Саве

0177    И угледа голема јунака ─

0178    Листо га је момче успознао

0179    Да је оно од Удбиње Мујо.

0180    Удари га пером буздованом,

0181    Паде Мујо на трави зеленој,

0182    Па му б’јеле савезао руке,

0183    Пак га води Грличић’ Мустафи

0184    И привеза Муја уз Мустафу.

0185    Ево јопет под шатором пође,

0186    Пије вино, а љуби ђевојку

0187    Пред очима Муја и Мустафе.

0188    Па погледа преко воде Саве,

0189    Те угледа другога јунака

0190    На зелена коња како трава ─

0191    Листо га је Томо успознао

0192    Да је оно Гојени Алија.

0193    Овако му Але проговара:

0194    „Стани, курво, Томо барјактаре,

0195    Чију ли си заробио сеју ─

0196    Да си мене јучер одбјегнуо,

0197    Данас бих те Туре уфатио!“

0198    Ал’ кад виђе Томо барјактаре,

0199    Удари га перним буздованом,

0200    Паде Але на трави зеленој.

0201    И њему је савезао руке,

0202    Пак га води Томо под шатором,

0203    Пак га Томо свеза код оније,

0204    Јопет цури под шатором пође,

0205    Пије вино и љуби ђевојку.

0206    Па угледа големог јунака

0207    И њега је листо успознао

0208    Да је оно Будалина Тале;

0209    Не било му мило николико,

0210    Ал’ му мило за невољу било.

0211    Кад се они онђе састадоше,

0212    Рече ријеч Будалина Тале:

0213    „Стани, курво, Томо барјактаре,

0214    Лако ти се ш ђецом преметати,

0215    Али није са старијем Талом!“

0216    На бритке се сабље ударише,

0217    Бритке им се сабље саломише;

0218    За б’јела се грла доватише,

0219    Ћерају се тамо и овамо.

0220    Ал’ се Турчин јачи наодио,

0221    Па је Тома земљом саставио,

0222    Па му свеза руке наопако,

0223    Па Турцима под шатором пође,

0224    Овако је њима бесједио:

0225    „Авај, Турци, божи сулудњаци,

0226    Синоћ бјесмо софри за трпезом,

0227    Фалисте се кули бијелој

0228    А да ћете Тома изгубити!“

0229    А бесједи Мујо и Алија:

0230    „Ах, за Бога, Тале Будалине,

0231    Нас је Томо куче преварило,

0232    Па поспасмо под јелом зеленом,

0233    Па је нама савезао руке!“

0234    А кад виђе Томо барјактаре,

0235    Он ми јадан свезан проговара:

0236    „Што лажете, црн ви образ био,

0237    Но за Бога, Тале Будалине,

0238    Оди пушти обадва Турчина,

0239    Ослободи моје б’јеле руке,

0240    Пушти их к мене на трави зеленој ─

0241    Ако би ми савезали руке,

0242    Мани сабљом, посјеци ми главу;

0243    А ако ми Бог и срећа даде

0244    Да бих њима савезао руке,

0245    Подај мене нађи[н]ђер ђевојку

0246    Да је водим Сењу бијеломе!“

0247    А кад оно Тале разумио,

0248    Ослободи обадва Турчина

0249    И сокола Тома барјактара,

0250    Пак их пушти на трави зеленој.

0251    А да ти је стати па гледати,

0252    И да видиш три добра јунака,

0253    Ћерају се тамо и овамо,

0254    Ма се Томо јаи наођаше,

0255    Обадва је земљи саставио,

0256    Обојици савезао руке.

0257    А кад виђе Тале Будалина,

0258    Обдари му лијепу ђевојку,

0259    Цуру дава, овако говори:

0260    „Ајде збогом, Томо барјактаре,

0261    Ајде збогом и сретно ти било,

0262    Јуначки си на мегдан добио!“

0263    Здраво двору бијеломе пође,

0264    И покрсти лијепу ђевојку

0265    И узе је за драгу љубовцу.

0266    То је било када се чинило,

0267    Све су лажи, а Бог је истина!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање