Турци у Марка на слави је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Турци долазе Марку на крсну славу, иако их он није звао, и праве му штету по имању. Кад се Марко напио, тражи им да плате или ће их изударати буздованом. Они то и чине, и заклињу се да више неће непозвани доћи на славу.

0001    Бога моли Краљевићу Марко

0002    Од године опет до године,

0003    Да прослави крсно име красно,

0004    Красно име, светог летног Ђурђа,

0005    Да му Турци на свето не дођу;

0006    А кад Марку свети Ђурађ дође,

0007    Сву господу на свето зазива,

0008    У двору му три софре бијау;

0009    Прва софра дванаест владика,

0010    Друга софра господа ришћанска,

0011    Трећа софра ништи и убоги;

0012    Марко служи вино свештеником,

0013    И убавој господи ришћанској,

0014    Мајка служи ниште и убоге,

0015    А Јелица носи ђаконије,

0016    Ваистину послао на стражу,

0017    Да му чува стражу од Турака,

0018    Да му Турци на свето не дођу.

0019    Отуд иду три аге цареве

0020    И за њима триест јањичара,

0021    У глас вичу три аге цареве

0022    И за њима триест јањичара:

0023    „Каурине, отвори капију,

0024    „Да видимо, луди каурине,

0025    „Како Марко крсно име служи.”

0026    Слуга лепо Турски одговара:

0027    „Ман’те’ ме се, Турци јањичари!

0028    „Ја вам не смем отворити врата,

0029    „Ја се бојим господара мога.”

0030    Ал’ то Турци ништа и не маре,

0031    Потргоше триест буздована,

0032    На капији оборише врата,

0033    На слугина плећа набројише

0034    Триест и шест златни буздована,

0035    Добро слуги леђа намекшаше.

0036    Кад јунаку бојак досадио

0037    И јуначка плећа утрнула,

0038    Оде Марку у дворе плачући,

0039    Беседи му Краљевићу Марко:

0040    „Ваистина, моје чедо драго!

0041    „Што је, сине, те сузе проливаш?

0042    „Ил’ си гладан, ил’ си жедан, сине?

0043    „Ако с’ гладан, ето ђаконије;

0044    „Ако с’ жедан, ето вина ладна:

0045    „Немој грозне сузе проливати,

0046    „Не скрви ми моје име крсно.”

0047    Ал’ беседи слуга Ваистина:

0048    „Господару, Краљевићу Марко!

0049    „Нит’ сам гладан па нити сам жедан:

0050    „Зло је мене изело из леба,

0051    „А горе ме из вина попило

0052    „А у твоме двору господскоме:

0053    „Ти ме посла да ти чувам стражу;

0054    „Тко би теби сачувао стражу?

0055    „Отуд иду три аге цареве

0056    „И за њима триест јањичара,

0057    „У глас вичу три аге цареве:

0058    „ „Каурине, отвори капију,

0059    „ „Да видимо, луди каурине,

0060    „ „Како Марко крсно име служи.” ”

0061    „Ја им лепо Турски одговарам:

0062    „ „Ман’те’ ме се, Турци јањичари!

0063    „ „Ја вам не смем отворити врата,

0064    „ „Ја се бојим господара мога.”

0065    „Но то Турци ништа и не маре,

0066    „Потргоше триест буздована,

0067    „На капији оборише врата,

0068    „И на моја плећа набројише

0069    „Триест и шест златни буздована.”

0070    Кад је Марко саслушао речи,

0071    Узе Марко сабљу и буздован,

0072    Па се стаде софри заклињати:

0073    „Чујете ли, софро и господо!

0074    „Тако мене не родила мајка.

0075    „Племенита госпођа краљица,

0076    „Не могу вам Прилип накитити

0077    „Ни босиљком ни руменом ружом,

0078    „Већ све редом Турскијем главама.”

0079    А стаде га заклињати мајка,

0080    Племенита госпођа краљица:

0081    „Не мој Марко, моје чедо драго!”

0082    Мајка вади дојке из недара:

0083    „Не убила т’ рана материна!

0084    „Немој данас крви учинити,

0085    „Данас ти је крсно име красно:

0086    „Тко ти данас у дворове дође,

0087    „Напој жедна, а нарани гладна

0088    „За душицу твоји родитеља

0089    „И за здравље твоје и Јелино.”

0090    То је Марко послушао мајке,

0091    Сабљ’ остави, буздован не ктеде,

0092    У двор иду за невољу Турци,

0093    Па и седа за трпезу редом;

0094    „Ваистина, донеси им вина,

0095    „Душо Јело, носи ђаконију.”

0096    Слуга носи вино и ракију,

0097    А Јелица царску ђаконију;

0098    Ужинаше, напише се вина,

0099    Кад се Турци понапише вина,

0100    Турци Турски међ’ собом беседе:

0101    „Море, друштво! Ајд’ да путујемо,

0102    „Док нам није присела ужина.”

0103    Мисле Турци, не зна Турски Марко,

0104    Ал’ је Марко у цара дворио

0105    Преко мора у Шаму Турскоме,

0106    Дворио га за седам година,

0107    Па је чисто Турски научио,

0108    Кан’ да га је Туркиња родила;

0109    Па је Марко Турком беседио:

0110    „Море Турци, сед’те, пијте вино,

0111    „Плаћајте ми слуги мелемашче;

0112    „Баш ако ли и тако не ћете,

0113    „Ви станите, да вам одударим

0114    „По једаред мојим буздованом,

0115    „У мом више буздовану нема,

0116    „Четрдесет ока ладна гвожђа,

0117    „Дваест ока лепа чиста сребра,

0118    „И шест ока жеженога злата:

0119    „Једно с другим шесет и шест ока;

0120    „То видите да сте заслужили,

0121    „Поклем сте ми врата оборили,

0122    „На мог слуге плећа набројили

0123    „Триест и шест златни буздована.”

0124    Ал’ све Турке повата грозница

0125    Од Маркова страшна буздована:

0126    Сваки вади по дваест дуката,

0127    Аге ваде по триест дуката,

0128    Мећу Марку на скут на доламу,

0129    Не би ли се беда оставила;

0130    Ал’ се беда оставити не ће:

0131    Каурин се вина понапио,

0132    Рад је с Турци да замете кавгу:

0133    „Море, Турци, сед’те, пијте вино,

0134    „Дарујдете вашу кравајношу,

0135    „Није моја Јела робињица,

0136    „На себи је свилу помрчила,

0137    „Док је вама ужину донела.”

0138    Ал’ је Турком голема невоља:

0139    Већ у једни понестало блага,

0140    Узаима један од другога,

0141    Сваки вади по десет дуката,

0142    Аге ваде по дваест дуката,

0143    Мећу Марку на скут на доламу,

0144    Грће Марко у џепове руком.

0145    Оде Марко у двор певајући

0146    Јевросими својој старој мајки:

0147    „Јевросима, моја стара мајко!

0148    „Не узимам благо од Турака,

0149    „Не узимам, што ја блага немам,

0150    „Већ узимам благо од Турака,

0151    „Нек се пева и нек приповеда,

0152    „Што ј’ учинио Марко од Турака.”

0153    Одош’ Турци из двора плачући,

0154    Турци Турски међ’ собом беседе:

0155    „Бог убио свакога Турчина,

0156    „Који више каурину дође,

0157    „Кад каурин крсно име служи!

0158    „Што дадосмо за једну ужину,

0159    „Била б’ рана за годину дана.”

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Turci u Marka na slavi