Смрт Алије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Е пошета једно момче младо,

0002    момче младо од Јањоша града,

0003    оно шета уз Јањоша града,

0004    уз Јањоша, низ Јањоша града,

0005    а док дође пред бијелу кулу

0006    баш пред дворе од Јањоша краља

0007    те он краљу муштулуке даје:

0008    „Муштулук ти, од Јањоша краљу!

0009    Ево чета од Јањоша дође

0010    и доведе другу чету малу,

0011    и у чету Бојичић Алија

0012    који ни је млого јада зад’о

0013    и Јањоша нама похарао,

0014    ето сједе на врата од града.“

0015    А кад чуо до Јањоша краљу,

0016    колико му мило не биваше,

0017    е помиње старе јаде краљу,

0018    е му каже Бојичић Алију,

0019    дијете је краљу замлатнуо,

0020    удари га руком уз образа;

0021    колико га ударио лахко,

0022    на троје му образ опучио,

0023    избио му три бијела зуба,

0024    а четири с мјеста пошенуо.

0025    Оде оно чедо кукајући,

0026    оно пође к остаралој мајци,

0027    а када га мајка угледала,

0028    она друго чедо оправила,

0029    оно чедо пошетало лудо,

0030    уз Јањоша, низ Јањоша града,

0031    док дошета пред бијелу кулу,

0032    баш пред дворе од Јањоша краља

0033    те он краљу муштулуке даје:

0034    „Муштулук ти, од Јањоша краљу!

0035    Ево чета од Јањоша дође

0036    и доведе другу чету малу,

0037    другу чету седам Удбињанах,

0038    у ту чету Бојичић Алија

0039    који ни је млого дао јада

0040    и нама је Јањош похарао.“

0041    То кад чуо краљу од Јањоша,

0042    он ишета на врата од града,

0043    а на рамо ћурак пригрнуо

0044    те он чету од Јањоша нађе

0045    и ш њом била друга чета мала,

0046    е код њих је долазио краље

0047    пак је њима ријеч бесједио:

0048    „А тако ви, седам Удбињанах!

0049    Тко је ође Бојичић Алија?“

0050    Дружина се сочит не оћаху (издати),

0051    но гледаше један на другога,

0052    на то скочи Бојићић Алија,

0053    а краљу је ријеч бесједио:

0054    „А тако ми, од Јањоша краљу!

0055    Јесте ово Бојићић Алија

0056    ово јесте, већ другога нејма.“

0057    Па му краље ријеч бесјеђаше:

0058    „Копиљане, Бојићић Алија!

0059    Камо мене до мој мио бабо,

0060    камо ли ми остарала мајка?

0061    Та камо ми вјереница љуба,

0062    камо ли ми два посопка сина?“

0063    Ал’ му Але право каживаше:

0064    „А тако ми, од Јањоша краљу,

0065    што ме питаш за старога баба,

0066    баба сам ти, краљу, изгубио

0067    на сам ками више Биограда;

0068    што ме питаш за ’старалу мајку,

0069    мајку сам ти прода у Латине,

0070    а од ње ме ништа дошло није,

0071    до ме дошла једна чаша с вином;

0072    љто ме питаш за твоју љубовцу,

0073    сва дружина макул учинише

0074    те је даше мене старјешинство,

0075    ено ми је саде за љубовцу;

0076    што л’ ме питаш за твоје синове,

0077    оба сам их, краљу потурчио,

0078    ено саде сједе на догање (дућане).“

0079    Још га краље и питати шћаше,

0080    ма га јадан слушат не могаше,

0081    па заиска сабљу Алијину

0082    даде му је чета од Јањоша,

0083    сабљом махну, посјече му главу,

0084    па све седам изгубио редом,

0085    па отиде дома на дворове.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Smrt Alije