Никанор Ружичић
| Никанор Ружичић |
|---|
 |
| Рођење: 15. април 1843. Свилеува Смрт: 28. октобар 1916. Београд, окупирана Србија Познат као: епископ, професор и ректор |
Никанор Ружичић (световно Никола) (Свилеува, 15.? април 1843 — Београд, 15/28. октобар 1916), епископ нишки и жички и професор и ректор београдске богословије.
Живот и рад
Рођен је 15/27. априла 1843. године у Свилеуви од родитеља Григорија и Јелене. Отац му је био свештеник, а по мајчиној линији је био потомак Карађорђевог устаничког војводе попа Луке Лазаревића. Завршио је основну школу у свом селу, нижу гимназију у Шапцу, богословију у Београду 1863. и Духовну академију у Кијеву 1875.
Као удовац замонашио се у манастиру Букову и био је предавач београдске Богословије. Године 1883. постао је и ректор исте. У српско-турском рату био је војни свештеник. Професорски испит је положио 1881, а две године доцније постао је ректор богословије.
На положају ректора га је затекао избор за епископа жичког 4. маја 1886. Након умировљења 28. маја 1889, с обзиром да је био представник „напредњачке” јерахије митрополита Теодосија Мраовића, у Јени и Тибингену је студирао философију и теологију.
До поновног активирања живео је у Загребу, Дубровнику и Цетињу.
За епископа нишког изабран је 17/29. априла 1898. године и на тој функцији је био све до 1911. Био је од 1901. до 1903. члан Сената Краљевине Србије.
Умро је у Београду 16/29. октобра 1916.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва Одбора за науке философске и филолошке од 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Протојереј Сретен Ј. Михајловић: Мало историје из живота епархије жичке (Епископ Никанор Ружичић) Преглед цркве епархије жичке, бр 5–6, мај – јуни 1930, Електрична штампарија Славка Поповића и сина, Чачак, 1930. стр. 108 - 114.
- Српски јерарси, 357 (С. Вуковић).
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/11 (В. Алексијевић).
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 629 (С. Рудић).