Добро дошли на Српску енциклопедију

Никанор Ружичић

Никанор Ружичић, световно име Никола (Свилеува, 15.? април 1843 — Београд, 15/28. октобар 1916), епископ, епископ нишки и жички и професор и ректор београдске богословије.

Живот и рад

Рођен је 15/27. априла 1843. у Свилеуви од родитеља Григорија и Јелене. Отац му је био свештеник, а по мајчиној линији је био потомак Карађорђевог устаничког војводе попа Луке Лазаревића. Завршио је основну школу у свом селу, нижу гимназију у Шапцу, богословију у Београду 1863. и Духовну академију у Кијеву 1875.

Као удовац замонашио се у манастиру Букову и био је предавач београдске Богословије. Године 1883. постао је и ректор исте. У српско-турском рату био је војни свештеник. Професорски испит је положио 1881, а две године доцније постао је ректор богословије.

На положају ректора га је затекао избор за епископа жичког 4. маја 1886. Након умировљења 28. маја 1889, с обзиром да је био представник „напредњачке“ јерахије митрополита Теодосија Мраовића, у Јени и Тибингену је студирао философију и теологију.

До поновног активирања живео је у Загребу, Дубровнику и Цетињу.

За епископа нишког изабран је 17/29. априла 1898. и на тој функцији је био све до 1911. Био је од 1901. до 1903. члан Сената Краљевине Србије.

Умро је у Београду 16/29. октобра 1916. године.

Академик

Редовни је члан Српског ученог друштва Одбора за науке философске и филолошке од 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Протојереј Сретен Ј. Михајловић: Мало историје из живота епархије жичке (Епископ Никанор Ружичић) Преглед цркве епархије жичке, бр 5–6, мај – јуни 1930, Електрична штампарија Славка Поповића и сина, Чачак, 1930. стр. 108 - 114.
  • Српски јерарси, 357 (С. Вуковић).
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/11 (В. Алексијевић).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 629 (С. Рудић).

Спољне везе

Штампање