Садржај
Надомир и Никола
Надомир и Никола је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Текст пјесме
0001 Мајка рани сина јединога
0002 О десници о куђељи туђој,
0003 А пошто га бјеше подранила,
0004 Купила му коња и оружје.
0005 Стаде пити по механе вино,
0006 А кад се почне ладно пити вино,
0007 Хоће у вино да се куне криво –
0008 Нема брата да се куне шњиме,
0009 Но се куне коњем и оружјем.
0010 Па је старој мајци бесједио:
0011 ”Моја мајко, дуго јадна била,
0012 Како нема јошт једнога сина
0013 Да је мене у брацку заклетву,
0014 Но ме зову људи кукавица,
0015 Свачио сам, мајко, престалица.”
0016 Но му мајка ријеч говорила:
0017 ”Престани, дијете Никола,
0018 Немо’ моје срце повређиват’!
0019 Имала сам јошт једнога сина,
0020 А кад Турци Грчку похараше,
0021 Надомира мога поробише,
0022 Само луда од осам годинах,
0023 Сад га кажу Корави планини,
0024 Буљумбашу пред тридес’ хајдука.”
0025 Кад то зачу дијете Никола,
0026 Он узе коња и оружје,
0027 А отиде зеленом планином,
0028 Застрани Коравом планином.
0029 Вика момче друмом зеленијем:
0030 ”Јес’ ли у гору, брате Надомире?
0031 Ако си ђегођ у планину,
0032 Изљези насред друма пута
0033 Да се брацки браћа загрлимо!”
0034 Но ђетету лохша срећа била,
0035 Бјеше заспа хајдук Надомире,
0036 Чују га тридесет хајдука.
0037 Но хајдуци будише Надомира:
0038 ”Ну устани, наша буљумбаша,
0039 Кличе момче друмом зеленијем
0040 И поменује брата Надомира!”
0041 Но је хајдук санан говорио:
0042 ”Пројите се, тридесет хајдука,
0043 Ја немам брата ниједнога,
0044 Но кад су ме поробили Турци,
0045 Остаде ми отац и мајка
0046 Саморани без нигђе никога!
0047 Скочите, тридес’ хајдуках,
0048 Запаните насред друма пута,
0049 Те дијете уфатите живо,
0050 Довед’те га к мене у планину!”
0051 Скочише тридес’ хајдуках,
0052 Западоше насред друма пута,
0053 Западоше, убила их муња,
0054 И Николу напуште близу.
0055 Упалише тридес’ стријелах,
0056 Никола их у штит дочекује;
0057 А момче је сабљу извадило,
0058 А у хајдуке уриш учинило,
0059 Посијече дванаест хајдуках.
0060 Један хајдук од дружине вика:
0061 ”Хај, ђе си ни, наша буљумбаша,
0062 Погуби не на коња дијете!”
0063 Скочи хајдук од земље на ноге
0064 И момчету испријека дође,
0065 Од шес’ перах стријелу опалио
0066 И Николи живо срце понио.
0067 Паде момче на зелену траву,
0068 Момче паде, а хајдук припаде
0069 И Николу жива застануо,
0070 Уза себе момче исправио,
0071 Па је њему ријеч бесједио:
0072 ”О, тако ти, непознан делијо,
0073 Од које си земље ал’ крајине,
0074 Имаш ли од рода икога?”
0075 И Никола таде говорио:
0076 ”Ја немам од рода никога,
0077 Но сам има брата јединога,
0078 Давно су га поробили Турци,
0079 Ево двадес’ и седам годинах,
0080 По имену хајдук Надомире,
0081 Буљумбашу пред тридес’ хајдука,
0082 Казаше га Корави планини,
0083 Па ја кренух да ако се нађемо!
0084 Не даше ми до њега допријет’ –
0085 Да ми га би очима виђети,
0086 Ја не оћах жалит’ умријети,
0087 С том жељом у земницу пођох!
0088 Но, хајдуче, аманат ти дајем,
0089 Ако видиш хајдук-Надомира,
0090 Лијепо му у планину кажи
0091 Е Никола погинуо овђе,
0092 Не би ли се брату дожалило,
0093 Да ми кости у земницу бачи,
0094 Да не остају насред друма пута,
0095 Да их мичу тице и звјериње!”
0096 Оно рече, испаде му душа.
0097 Кад то виђе хајдук Надомире,
0098 Паде врх Николе мртва,
0099 Е он пољубио брата мртва,
0100 Па стријелу запе за тетиво,
0101 И своје је срце прекосио,
0102 Мртав паде један до другога.
0103 Па дођоше петнаес’ хајдуках,
0104 Те им једну кућу направише,
0105 У њу браћу мртве загрлише.
0106 То је било кад се чинило.
Литература
- Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Nadomir i Nikola