Диоба Муја и Алије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Свадише се два сокола сива,

0002    Два сокола од оца једнога,

0003    Једно Мујо, а друго Алија,

0004    На Ријеку на Црнојевића,

0005    Да око шта, но ни око чега,

0006    Око једне поганске работе,

0007    Око једне лијепе ђевојке,

0008    Који ће је узети за љубу!

0009    Па се сташе браћа дијелити:

0010    Без кметах се д’јелит’ не могаху,

0011    Но на силу кмете покупише.

0012    Мујо купи Турке и Брђане,

0013    А Алија младе Црногорце:

0014    Ев’ од Скадра двије Бушатлије,

0015    Од Жабљака Омер-Ћехаића,

0016    Од китице варош-Подгорице,

0017    Отолен су два Османагића,

0018    Од Гусиња два Шабанагића,

0019    А од Кучах до два Баљевића,

0020    Од Завале попа Пилетића,

0021    Са Стијене Бошка Бојовића,

0022    Од Црнацах Јанић’ Вујадина,

0023    А од Спужа два Мећикућића,

0024    Од Мартинић’ Радоњића Ђура,

0025    Од Слатине Петра Бошковића

0026    И Радоњу Шароглавовића,

0027    Од Винића војеводу Рада,

0028    Од племена од пјешивачкога,

0029    Од Загорка попа и Новака,

0030    Од Поваје три Мијушковића,

0031    А од Жупе два Бидановића,

0032    Од Требеса хагу Јездимира,

0033    Од Никшићах два Париповића

0034    И кадију Балабановића;

0035    Са Заљућа, саврх Горе Црне,

0036    Зове Але Пера и Радула,

0037    С рамна Кчева седам Вукотића

0038    И делију Бурића Ђукана,

0039    Од Ђеклића Пеја Вучетића,

0040    Од Његуша шест Богдановића,

0041    Од Цетиња пет Мартиновића,

0042    Од Зачира Ћепца и Мехмеда,

0043    Од малога села Љуботина

0044    Завишића и Калуђер’вића,

0045    И с Цеклина од Ђурашковића

0046    Попа старца и Лопицу Марка

0047    И Улишу Раџунатовића,

0048    Од Црнице Бољевић’ Машана,

0049    А од Грбља Грбичића Зана,

0050    Од Котора Пивљанина Баја.

0051    Стадоше се кмети на Ријеку

0052    И мирише за неђељу Турке —

0053    Никако их погодит’ не могу.

0054    Кметовима совру поставише,

0055    Служи Мујо црвенику вино,

0056    Алија их гологлав двораше.

0057    Но да рече Перовић Радуле:

0058    „Мирите се, пасја вјеро, Турци,

0059    Е сам многашт сједа’ у кметове

0060    И неке сам умирио главе —

0061    Ја ћемо ве данас помирити,

0062    Јал’ ве хоћу оба изгубити!”

0063    То Турцима жа’ на св’јету било,

0064    Па погледа Мујо на Алију,

0065    А Алија пали кумбурлију,

0066    Те погоди Перовић’ Радула,

0067    Мртав паде на трпезу главом.

0068    Докле кмети пушке уграбише,

0069    А у кулу Турци утекоше.

0070    Отуд Перо Вучићевић дође,

0071    Над Радулом, сином његовијем,

0072    Скубе Перо проћеталу браду:

0073    „Леле мене, мој Радуле синко,

0074    Ја не жалим е си погинуо,

0075    Но је мене и мука и жао

0076    Е ћеш остат’, синко, неосвећен!

0077    Имао си твоје седам братах,

0078    Све су ти их погубили Турци,

0079    Ема си их добро осветио,

0080    Донио си седам џефердарах,

0081    Сви ти ено пусти у Залуће!”

0082    Но да рече Бурића Ђукане:

0083    „Не кукај ми, мио стрико Перо,

0084    Дајем тебе божу вјеру тврду,

0085    Ја ћ’ осветит’ Радула твојега

0086    Ја ћу моју изгубити главу!”

0087    И сви кмети дома отидоше,

0088    А Радула браћа дофатише,

0089    Донесоше у ломно Заљуће,

0090    Ту Радула браћа укопаше.

0091    Оно стаде доба неколико,

0092    Чету купи Бурићу Ђукане

0093    Од крваве ломне Горе Црне,

0094    Своје браће тридест Вукотићах;

0095    И ситне је стубе направио

0096    Од тридесет и три басамака.

0097    На Бадњи дан, уочи Божића,

0098    Поведе их на Ријеку рамну,

0099    Око куле намјести Чевљане,

0100    Он присклони стубе на пенџеру,

0101    Те изљезе на пенџе од куле,

0102    Па погледа у кулу унутра.

0103    Али Турци разговарају се,

0104    Па Алији Мујо говорио:

0105    „Ти урани, брате, у зорицу,

0106    Те отвори од авлије врата

0107    Да се доста шетње нашетамо —

0108    Ноћас није Бурића Ђукана,

0109    Ного Ђукан о Божићу ради,

0110    А не води чету ни враговах!”

0111    Тадер Ђукан пали џефердара,

0112    Те једнога уби проз другога,

0113    Па скочио, те саломи врата,

0114    Обојици главе окинули,

0115    А по кули благо покупише

0116    И бијелу кулу упалише.

0117    Како се је таде разурила,

0118    Већ се никад оградити неће!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Dioba Muja i Alije