Корисничке алатке

Алатке сајта


зулум_без_баја

Зулум без Баја

Зулум без Баја је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Чета се је мала подигнула

0002    од Пераста и Приморја славна,

0003    а пред четом Пивљанине Бајо,

0004    а за Бајом Вујо барјактаре,

0005    а за Вујом сердар Маркетане,

0006    за сердаром од Лијевна Лимо,

0007    а за Лимом тридесет хајдуках.

0008    Оде чета ломном Гором Црном,

0009    докле чета на Грахово дође,

0010    но ту чета трудна починула.

0011    У то рече сердар Маркетане:

0012    „Ово ми је, браћо, постојбина,

0013    одовле ме ишћераше Турци.“

0014    И он грозне сузе прољеваше.

0015    Одонле се кренуше хајдуци

0016    док дођоше у Лијевно равно,

0017    кад ту дође од Лијевна Лимо

0018    топле су га сузе пропануле,

0019    а дружини својој говорио:

0020    „Ово ми је, браћо, постојбина,

0021    одовле ме Турци ишћераше.“

0022    Ту га тјеши љубивна дружина:

0023    „Нека, Лимо, наше постојбине,

0024    но хајдемо у чету јуначку,

0025    е да би нам бог и срећа дала

0026    да ми ђегођ задијемо Турке.“

0027    Одонле се кренуше јунаци

0028    док дођоше у Пиву пространу,

0029    но ту рече Пивљанине Бајо:

0030    „А за бога, љубивна дружино!

0031    Је л’ оваке иђе постојбине,

0032    по крајинах али по градовах?

0033    Ово ми је постојбина била,

0034    постојбина моја и Вујова,

0035    одовле нас Турци изагнаше,

0036    баш проклети Перастовић Хамза.“

0037    Топле хајдук сузе прољеваше,

0038    тјешаху га љубивна дружина

0039    и говори Вујо барјактаре:

0040    „Хајде, Бајо, наша четобашо!

0041    Нека наше ове постојбине,

0042    но хајд’ води љубивну дружину

0043    да идемо Турке да чекамо,

0044    да ако би бог и срећа дала

0045    те ми ђегођ Турке дочекамо.“

0046    Скочи хајдук од земље на ноге

0047    пак отиде тамо пред дружином,

0048    докле Бајо у Голију дође,

0049    ту дођоше на Кладу на воду

0050    те хајдуци трудни починули,

0051    воде пише, љеба заложише,

0052    па поспаше кићени јунаци,

0053    сви поспаше ка да се поклаше,

0054    но не хоће Пивљанине Бајо,

0055    сам он оде зеленом планином,

0056    докле нађе један крд овацах

0057    и код њих су три ђевојке младе.

0058    Божју помоћ Бајо називаше:

0059    „Божја помоћ, лијепе ђевојке!

0060    А тако ви, три ђевојке младе,

0061    ђе су вама овцама овчари?“

0062    Божју су му помоћ прифатиле:

0063    „Бог дај тебе, незнана делијо!

0064    Повео их Перастовић Хамза

0065    проз планину да косе сијено,

0066    повео их силом насрамоту.

0067    И те бисмо јаде опростили,

0068    но не може с’ простити никако:

0069    тек поведу на Јаворје овце,

0070    на Јаворје, на ту воду хладну,

0071    ту ће Хамза Перастовић доћи,

0072    око њега неколико другах,

0073    да бирају проз овце јагањце,

0074    и дебеле бесплоткиње овце,

0075    баш, делијо, силом насрамоту.“

0076    Таде Бајо мало обратио,

0077    обратио пак се повратио:

0078    „А забога, три ђевојке младе!

0079    Боји ли се Перастовић Хамза,

0080    већ до бога, боји ли се кога!“

0081    Тако су му младе говориле:

0082    „Он никога не боји с’ до бога,

0083    а и бога мало ти познаје?

0084    како Баја нејма никојако. -

0085    Зар је Бајо неђе погинуо?“

0086    Таде хитро Бајо обратио,

0087    хитро Бајо до дружине пође,

0088    он разбуди сву редом дружину,

0089    најпослије Вуја барјактара.

0090    Скочи Вујо ка да се помами,

0091    и дружини својој говорио:

0092    „А тако ми, љубивна дружино,

0093    ја сам Вујо грдан сан видио:

0094    сад ми бјесмо на Јаворје равно,

0095    отуд Хамза Перастовић дође,

0096    у руке му свилена барјака,

0097    дарива га Перастовић мене;

0098    тек ли Вују у руке допаде,

0099    проврже се црном манделином.

0100    А загна се тридест соколовах,

0101    те пецива Хамзи појагмише.

0102    И тако ми, моја дружбо драга,

0103    ви ћете се данас осветити,

0104    а Вујо ће јадан погинути.“

0105    Кад то чуо Пивљанине Бајо,

0106    и своје им Бајо кажеваше,

0107    како су му збориле ђевојке:

0108    „Но хајдемо, љубивна дружино,

0109    да чекамо Турке на Јаворје.“

0110    Искочише тридесет хајдуках,

0111    отидоше на Јаворје равно,

0112    западоше око друма пута.

0113    Сву дружину Бајо наређује,

0114    сву дружину око друма пута,

0115    Вуја нејма ниђе намјестити,

0116    но врже га насред друма пута

0117    да он чека силу од Турака,

0118    а пред њима букова омара.

0119    Мало било, ништа не стануло,

0120    ал’ ђе иде Хамза Перастовић,

0121    и за њиме дванаест Турака;

0122    но је силан јади га убили,

0123    на вранчића коња големога,

0124    на њега је ноге прекрстио,

0125    преко крила држи џевердана.

0126    Јес’ на Вуја Туре нагазило,

0127    у Вуја је лоша срећа била

0128    први га је Хамза угледао,

0129    па на њега спрета џевердара (пали).

0130    Он је Вуја дивно погодио,

0131    десну му је ногу саломио.

0132    Кад виђоше тридесет хајдуках

0133    како Хамза Перастовић гађа,

0134    па гађаше тридесет хајдуках,

0135    погодише дванаест Тураках,

0136    халакнуше, бога поменуше,

0137    а пламене ноже потргоше,

0138    и дванаест главах посјекоше,

0139    све оружје турско појагмише,

0140    па оружје турско дијељаху -

0141    и ту Вују старјешинство дају,

0142    Хамзинога коња и оруже.

0143    На коња су Вуја усадили,

0144    понесоше г’ у Приморје копно,

0145    ал’ му на пут душа испанула,

0146    тек се Хамзом јесте зам’јенила.

0147    Па покојну бог се смиловао

0148    што је први Хамзу незгледао

0149    но рањен га једва погодио,

0150    међу пуца ђе му душа куца.

0151    Надгробно:

0152    („Свој тко живот за обштинскиј даје,

0153    он му текар у пјеснам’ настаје,

0154    бог да прости Баја Пивљанина!

0155    Осветио Срба у Турчина!“)

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zulum bez Baja

зулум_без_баја.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:21