Добро дошли на Српску енциклопедију

Марко пије уз рамазан вино

Марко пије уз рамазан вино је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Турски цар Сулеман (Сулејман) је наредио да се током Рамазана не смије пити вино, носити зелене доламе, пасати сабље оковане, нит играти коло уз кадуне. Све то Краљевић Марко и даље ради, и још горе ствари к томе, и цар то дозна. Шаље своје изасланике да га доведу њему. Марко убија изасланике и долази код цара. Цар му понавља да не смије да ради ствари које су забрањене током Рамазана. Марко му објашњава зашто то ради, и све се ближе примиче цару говорећи: „Ако би се заметнула кавга, Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!” Кад је цар видио да му је глава већ у торби, даје Марку 100 дуката за вино и шаље га кући, само да га се ријеши.

Текст пјесме

0001    Цар Сулеман јасак учинио,

0002    Да с’ не пије уз рамазан вино,

0003    Да с’ не носе зелене доламе,

0004    Да с’ не пашу сабље оковане,

0005    Да с’ не игра колом уз кадуне:

0006    Марко игра колом уз кадуне,

0007    Марко паше сабљу оковану,

0008    Марко носи зелену доламу,

0009    Марко пије уз рамазан вино,

0010    Још нагони оџе и аџије,

0011    Да и они с њиме пију вино

0012    Иду Турци цару на парницу:

0013    „Цар Сулеман, и отац и мајко!

0014    „Нијеси ли јасак учинио,

0015    Да с’ не пије уз рамазан вино,

0016    Да с’ не носе зелене доламе,

0017    Да с’ не пашу сабље оковане,

0018    Да с’ не игра колом уз кадуне;

0019    Марко игра колом уз кадуне,

0020    Марко паше сабљу оковану,

0021    Марко носи зелену доламу,

0022    Марко пије уз рамазан вино,

0023    Па му просто, да сам пије вино,

0024    Већ нагони оџе и аџије,

0025    Да и они с њиме пију вино.”

0026    Кад је царе разумео речи,

0027    Он пошиље два своја чауша:

0028    „Отидите, два чауша млада,

0029    „Пак кажите Краљевићу Марку,

0030    „Да га царе на диван зазива.”

0031    Отидоше два чауша млада.

0032    Кад дођоше Краљевићу Марку,

0033    Али Марко под шатором пије,

0034    Пред њим купа од дванаест ока;

0035    Беседе му два чауша млада:

0036    „Да чујеш ли, Краљевићу Марко!

0037    „Тебе царе на диван зазива,

0038    „Да ти идеш цару на дивана.”

0039    Расрди се Краљевићу Марко,

0040    Пак довати ону купу с вином,

0041    Па удара царева чауша,

0042    Прште купа а прште и глава,

0043    И проли се и крвца и вино.

0044    Оде Марко цару на дивана,

0045    Седе цару до десна колена,

0046    Самур-калпак на очи намиче,

0047    А буздован уза се привлачи,

0048    Бритку сабљу на крило намиче.

0049    Беседи му царе Сулемане:

0050    „Мој посинко Краљевићу Марко!

0051    „Та ја јесам јасак учинио,

0052    „Да с’ не пије уз рамазан вино,

0053    „Да с’ не носе зелене доламе,

0054    „Да с’ не пашу сабље оковане,

0055    „Да с’ не игра колом уз кадуне;

0056    „Добри људи о злу говорише,

0057    „На једнога Марка потворише,

0058    „Да ти играш колом уз кадуне,

0059    „Да ти пашеш сабљу оковану,

0060    „Да ти носиш зелену доламу,

0061    „Да ти пијеш уз рамазан вино,

0062    „Још нагониш оџе и аџије,

0063    „Да и они с тобом пију вино.

0064    „За што калпак на очи намичеш?

0065    „Што л’ буздован уза се привлачиш?

0066    „Што ли сабљу на крило намичеш?”

0067    Ал’ беседи Краљевићу Марко:

0068    „Поочиме, царе Сулемане!

0069    „Ако пијем уз рамазан вино,

0070    „Ако пијем, вера ми доноси;

0071    „Ак’ нагоним оџе и аџије,

0072    „Не може ми та образ поднети,

0073    „Да ја пијем, они да гледају,

0074    „Нек не иду мени у меану;

0075    „Ако л’ носим зелену доламу,

0076    „Млад сам јунак и доликује ми;

0077    „Ако л’ пашем сабљу оковану,

0078    „Ја сам сабљу за благо купио;

0079    „Ако играм колом уз кадуне,

0080    „Ја се, царе нисам оженио,

0081    „И ти с’, царе био неожењен;

0082    „Ако калпак на очи намичем,

0083    „Чело гори с’ царем се говори,

0084    „Што буздован уза се привлачим,

0085    „И што сабљу на крило намичем,

0086    „Ја се бојим, да не буде кавге,

0087    „Ако би се заметнула кавга,

0088    „Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!”

0089    Гледи царе на четири стране,

0090    Не има ли тко ближе до Марка:

0091    Ал’ код Марка нигди никог нема,

0092    Већ најближе царе Сулемане;

0093    Цар с’ одмиче, Марко се примиче,

0094    Док дотера цара до дувара;

0095    Цар се маша руком у џепове,

0096    Он извади стотину дуката,

0097    Па и даје Краљевићу Марку:

0098    „Иди, Марко те се напиј вина.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање