Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_и_слуга_мијаило

Марко Краљевић и слуга Мијаило

Марко Краљевић и слуга Мијаило је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Опис

Ага Асанага (Хасанага) је испросио дјевојку, и одлази по њу заједно са дјевером Краљевићем Марком и другим јунацима. Међутим, мајка од дјевојке говори слуги Мијаилу да се преобуче у страшно одијело и да је отме у погодном тренутку. Свати се разбјеже видјећи га, али дјевојка заустави Марков бијег, кажући му да је то по истини прерушени Мијаило. Марко потом убија Мијаила и свати сретно стигну у двор.

Текст пјесме

0001    Кад се жени ага Асанага,

0002    И он проси гиздаву девојку,

0003    Кума куми змај-деспота Вука,

0004    Старог свата из горе Новака,

0005    А девера Краљевића Марка.

0006    Кад су от’шли они по девојку

0007    И божиј’ су закон совршили,

0008    Ал’ беседи мила стара мајка:

0009    ”Опраља’ се, Мијаило слуго,

0010    Опраља’ се што год боље можеш –

0011    На се мећи ајдучко одело,

0012    Рисовину и самуровину,

0013    А на главу од два вука капу,

0014    А у зубе два виљева зуба,

0015    И оседлај коња белу вилу,

0016    Пак растерај по гори сватове;

0017    Досад си је трипут отимао,

0018    А сад ћу је теби поклонити!”

0019    Мисли она нитко је не слуша,

0020    Слушала је лепота девојка.

0021    Здраво свати дошли до девојке

0022    И здраво се натраг повратили.

0023    Кад су били среди горе чарне,

0024    Удри уса са четири стране,

0025    Под њиме је коњиц бела вила,

0026    Из уста му модар пламен лиже,

0027    У зуби му два виљева зуба,

0028    И на глави капа од два вука,

0029    Пак растера по гори сватове,

0030    Сам остаде девер и девојка.

0031    Па беседи Краљевићу Марко:

0032    ”Боже мили, чуда великога,

0033    Да ли ја знам да је аветиња,

0034    Не би му се с пута уклонио,

0035    Ал’ можда је божја страотиња,

0036    Ја ћу јунак с пута узбегнути,

0037    Јер сам много Богу сагрешио!”

0038    Па он вади ногу из стремена

0039    Да он бежи у гору зелену,

0040    Ал’ беседи гиздава девојка:

0041    ”Мој девере, Краљевићу Марко,

0042    И ти ли ме оћеш оставити –

0043    Та то није каква аветиња

0044    Нит’ од Бога каква страотиња,

0045    Већ мог бабе слуга Мијаило!”

0046    Трже сабљу Краљевићу Марко

0047    Те је слуги одсекао главу,

0048    И он купи по гори коњице,

0049    И сазива кићене сватове,

0050    Пак одоше двору певајући.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic i sluga Mijailo

марко_краљевић_и_слуга_мијаило.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:27