Гојени Алил под Уџбаром је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Од како је свијет постануо

0002    Није љепши цвијет настануо

0003    Него данас на ову годину

0004    У Уџбару граду бијеломе

0005    Добра шћерка од Уџбара бана.

0006    Њу ми просе тридесет сердара

0007    И од мора седам џенерала,

0008    И проси је од Беча ћесаре,

0009    Још је проси од Будима краље.

0010    Сви просише, не даде је бане,

0011    Већ дозива Богосава слугу,

0012    Па овако бесједио бане:

0013    "Чу ли мене, Богосаве слуго

0014    "Хајде сиди доље у чаршију,

0015    "Хајде пусти три лака телала

0016    "Нека вичу за неђељу дана,

0017    "И овако заповједи слуго:

0018    "Ко је добра коња одгојио,

0019    "Нека иде под Уџбара града,

0020    "Јер сад бане учини весеље,

0021    "Он истура шћерку на кошију

0022    "И уза њу два товара блага."

0023    Вјерна га је послушала слуга

0024    Па отиде доље у чаршију,

0025    Одмах пусти три лака телала,

0026    Они вичу за неђељу дана:

0027    "Ко је коња добра одгојио,

0028    "Нека иде под Уџбара града,

0029    "Бане шћерку на кошију тура

0030    "И уза њу два товара блага."

0031    То се чудо чуло низ крајину,

0032    Ту се саста калабалук коња:

0033    Двјеста ата а триста парипа,

0034    Бедевија бечкога ћесара,

0035    Два алата од града Аната,

0036    Два ђогата сердар-Смиљанића,

0037    Још су дошла два Арапа црна

0038    И довели два уметка врана,

0039    Што им пера на рамени нема,

0040    Што им ништа побјећи не може,

0041    Осим тице која има крила.

0042    То зачуо Гојени Алиле

0043    У Удбину у турску крајину,

0044    Па се моли буљубаши Мују:

0045    "Дај ми, брате, вилена ђогина

0046    "Да отидем до Уџбара града,

0047    "Јер сам чуо и људи ми кажу,

0048    "Бане цуру на кошију тура

0049    "И уза њу два товара блага,

0050    "Још овако обећава бане:

0051    "Ко најприје до ђевојке дође

0052    "Онога је лијепа ђевојка

0053    "И његова два товара блага;

0054    "Дај ми, брате, вилена ђогина,

0055    "Да ја идем огледат’ ђогата

0056    "Не би л’, брате, цуру придобио

0057    "И сувише два товара блага."

0058    Проговара буљубаша Мујо:

0059    "Хајд’, Алија, аџамијо луда!

0060    "Не дам ђога за живота мога,

0061    "Јер ’вакога нема у другога,

0062    "Мој се ђогат у каиту пише

0063    "Код три цара и седам краљева."

0064    Онда вели тридесет Турака:

0065    "А наш брате, буљубаша Мујо!

0066    "Подај брату вилена ђогина

0067    "Нека иде огледат’ ђогата." -

0068    "Не лудујте, тридесет Турака!

0069    "Ту ће бити влаха од Котара,

0070    "Хоће познат’ мојега ђогата,

0071    "Хоће коња осужњити мога,

0072    "А Алији добра бити неће.

0073    "Знате добро, тридесет Турака!

0074    "Ја сам трипут чету сакупио,

0075    "И сва трипут ишо у Котаре,

0076    "Све по тридес изгубио друга,

0077    "А мене је износио ђого,

0078    "И свакад сам шићар задобио."

0079    Опет вели тридесет Турака:

0080    "А наш брате, буљубаша Мујо!

0081    "Ту ће бити калабалук коња

0082    "Са четири од краја земаља,

0083    "Јер смо чули и кажу нам људи,

0084    "Туна има калабалук коња:

0085    "Двјеста ата а триста парипа,

0086    "Бедевија бечкога ћесара,

0087    "Два алата од Аната града,

0088    "Два ђогата сердар-Смиљанића,

0089    "Још су дошла два Арапа црна

0090    "И довели два уметка врана

0091    "Што им пера на рамена нема,

0092    "Што им ништа утећи не може

0093    "Осим тице која има крила:

0094    "Молимо те кано старијега,

0095    "Подај брату вилена ђогата,

0096    "Нека иде огледат’ ђогата,

0097    "Па што Бог да и срећа донесе."

0098    Тада Мујо обећа ђогата:

0099    "Хајд’ Алија опреми ђогата."

0100    А Алија једва дочекао,

0101    Па он љуби буљубашу Муја,

0102    Око њега тридесет Турака,

0103    Па отрка у подрум ђогату,

0104    Те опреми дебела ђогата,

0105    Па он оде у нову чаршију

0106    И одведе вилена ђогата,

0107    А кад дође бојаџији младу

0108    Па овако њему бесјеђаше:

0109    "Чујеш ли ме, млади бојаџија!

0110    "Можеш ли се море, поуздати,

0111    "Да мојега обојиш ђогата,

0112    "Од ђогата начиниш дората;

0113    "Док отидем до Уџбара града

0114    "Да мом коњу боја валит’ неће?"

0115    Проговара млади бојаџија:

0116    "Ја се могу, море, поуздати,

0117    "Да га јашеш три мјесеца дана

0118    "Да твом коњу боја валит’ неће."

0119    Тад Алија раседла ђогата.

0120    На ђогата боју ударише

0121    Саврх главе до зелене траве,

0122    Од ђогата начини дората.

0123    А кад Турчин обоји ђогата,

0124    Он отиде на нове дућане,

0125    Све маџарско рухо узимаше,

0126    Што Маџари носе по Уџбару,

0127    А низ плећа сплете плетеницу,

0128    У њу сплете три крста од злата,

0129    А врх тога московску чатију

0130    Што Маџари носе по Уџбару.

0131    Кад опреми себе и ђогата,

0132    Па се коњу на рамена ману,

0133    Ја како је наљутио ђога

0134    Испод куле буљубаше Муја,

0135    Пјене тура преко господара,

0136    На златну се ашу дочекују,

0137    А гледа га буљубаша Мујо,

0138    Па овако Турчин проговара:

0139    "Браћо моја, тридесет Турака!

0140    "Ев’ одовуд лака Маџарина

0141    "На дорату коњу великоме,

0142    "Од како сам начинио кулу

0143    "У Удбини у турској крајини,

0144    "Није ’наки Маџар пролазио,

0145    "Нит’ је ’наког пројахо дората,

0146    "Баш ка да је соја ђогатова."

0147    Не познаје брата ни ђогата.

0148    А то слуша дијете Алија,

0149    Па овако бесједи Алија:

0150    "Благо мене, буљубаша Мујо!

0151    "Кад ти мене данас не познајеш,

0152    "Ја како ће власи под Уџбаром?"

0153    А кад зачу буљубаша Мујо

0154    Па овако Мујо проговара:

0155    "Што с’ Алија ђога нагрдио,

0156    "Што си на њ’га боју ударио?"

0157    Проговара тридесет Турака:

0158    "Нека, брате, буљубаша Мујо,

0159    "Кад ј’ Алија ђога обојио,

0160    "Сад га власи познати не могу."

0161    Па овако бесједио Мујо:

0162    "О мој брате, дијете Алија!

0163    "Каде сидеш под Уџбара града,

0164    "Чувај добро мојега ђогата,

0165    "Ако тебе до невоље дође,

0166    "Брз је ђого може утекнути,

0167    "Ако штогод биде од шићара,

0168    "Јак је ђогат може изнијети."

0169    Још му ’вако бесједио Мујо:

0170    "Ајд’, Алија, хаирли ти било!"

0171    Па овако бјесједи Алији:

0172    "Деде пушти мојега ђогата,

0173    "Да те видим јеси л’ бињаџија."

0174    Кад полеће, три га јада смела"

0175    Бакрачлије црну земљу стргу,

0176    А из гриве стоји писка виле.

0177    Куд год иде, под Уџбара сиде.

0178    Угледа га од Уџбара бане,

0179    Па дозива Богосава слугу:

0180    "Богосаве, вјерна моја слуго!

0181    "Ето отуд лака Маџарина

0182    "На дорату коњу великоме,

0183    "Приватите коња под Маџаром,

0184    "Дај Маџара на бијелу кулу,

0185    "Да га питам од земље које је,

0186    "Од кога је соја и племена."

0187    Вјерна га је послушала слуга,

0188    Одмах стрча пред бијелу кулу,

0189    Под Маџаром привати дората,

0190    А Маџара на бијелу кулу.

0191    Кад изиде дијете Алија,

0192    Он се смјерно поклоњаше бану,

0193    Па га љуби у скут и у руку,

0194    Па с’ измаче, стаде га дворити,

0195    А стаде му бане бесједити:

0196    "Млад’ Маџаре, отклен те имамо?

0197    "Од кога си града ил’ паланке?"

0198    А бесједи дијете Алија:

0199    "Господаре, од Уџбара бане!

0200    "Отуда сам јунак од Котара,

0201    "Вјерна слуга задарског сердара,

0202    "Па сам чуо за твоје весеље,

0203    "Па сам коња одгојио дора,

0204    "Ја сам дошо огледат’ дората."

0205    Проговара од Уџбара бане:

0206    "Хајд’ не спрдај, лаки Маџарине!

0207    "Није слика није ни прилика

0208    "Да утече твоја доратина,

0209    "Овђе има калабалук коња:

0210    "Двјеста ата и триста парипа,

0211    "Бедевија од Беча ћесара,

0212    "Два алата од Аната града,

0213    "Два ђогата сердар-Смиљанића,

0214    "И те би ти опростио хале,

0215    "Ал’ су дошла два Арапа црна

0216    "И довели два уметка врана,

0217    "Што им пера на рамена нема,

0218    "Што им ништа утећи не може

0219    "Осим тице која има крила,

0220    "Они ће ти цуру уграбити.

0221    "Хајд’, Маџаре, распреми дората,

0222    "Сјутра ћемо огледат’ дората."

0223    Оде Турчин, одведе дората.

0224    Туна тавну преноћише ноћцу,

0225    А кад свану и огрија сунце,

0226    Сви јунаци коње разгледали,

0227    Разгледали, па их јарачили,

0228    А Алија под седлом дората;

0229    Сви јунаци зоби натакоше,

0230    А кад коњи зоби изобаше,

0231    Па их ладном водом напојише,

0232    А најпотље дијете Алија.

0233    Када дође на воду студену,

0234    Туна нађе лијепу ђевојку

0235    И око ње тридес ђевојака,

0236    Проговара дијете Алија:

0237    "А Бога ти, лијепа ђевојко!

0238    "Каква ти је голема невоља

0239    "Те ти рониш сузе низ образе?"

0240    Проговара лијепа ђевојка:

0241    "Прођи ме се, незнани јуначе!

0242    "Није мени до штано је теби,

0243    "Већ је мени до моје невоље:

0244    "Мене проси тридесет сердара,

0245    "И од мора седам џенерала,

0246    "И проси ме од Беча ћесаре,

0247    "Још ме проси од Будима краље,

0248    "Сви просише не даде ме бане,

0249    "Но ме данас на кошију тура.

0250    "Ту су дошла два Арапа црна,

0251    "И довели два уметка врана,

0252    "Хоће они мене уграбити,

0253    "Хоће лице моје огарити,

0254    "Огарити и опоганити."

0255    Проговара дијете Алија:

0256    "Бе не бој се, лијепа ђевојко!

0257    "Биће овђе и бржије коња."

0258    Оде Алил, одведе дората.

0259    Док у поље гајтан опружише,

0260    А за гајтан коње заведоше,

0261    Онда да ви’ш од Уџбара бана!

0262    Он изведе лијепу ђевојку,

0263    Па је граду тури на капију,

0264    И изнесе два товара блага,

0265    А око ње петнаес солдата,

0266    Још овако заповједи бане:

0267    "Чујете ли, петнаес солдата!

0268    "Чувајте ми лијепу ђевојку

0269    "И уза њу два товара блага,

0270    "Ко најприје до ђевојке дође,

0271    "Онога је лијепа ђевојка

0272    "И сувише два товара блага."

0273    Стан’ погледај, драги побратиме!

0274    Гајтан пуче, коњи полећеше.

0275    Док стадоше бољи измицати,

0276    Побратиме, гори узмицати,

0277    Но измакла два Арапа црна

0278    А за њима сура бедевија,

0279    Бедевија бечкога ћесара,

0280    А за њима два коња алата,

0281    Два алата од града Аната,

0282    А за њима два коња лабуда,

0283    Два лабуда сердар-Смиљанића,

0284    А за њима Алил на дорату.

0285    А кад бише насред поља равног,

0286    Онда вели дијете Алија:

0287    "Мој дорате, моја узданице!

0288    "Што си ми се данас обл’јенио?

0289    "Измакоше два Арапа црна."

0290    Па повади виргазли канџију,

0291    А кад шину ђога Мујагина,

0292    Одмах прође два коња ђогата,

0293    Два ђогата сердар-Смиљанића,

0294    Два алата од града Аната,

0295    Бедевију бечкога ћесара,

0296    Одмах стиже два Арапа црна,

0297    Како стиже одмах пролазио,

0298    Али Арап са вранчића викну:

0299    "Саибија од коња дората!

0300    "Зашто болан поквари дората?

0301    "Јер га таког нема у другога,

0302    "Све четири плоче отпануле,

0303    "Црна крвца бије из табана."

0304    Препаде се дијете Алија

0305    Да братскога исквари ђогата,

0306    Па одјаха од коња ђогата,

0307    Па огледа плоче на ђогату,

0308    Стоје плоче као што су биле,

0309    Ал’ прођоше два Арапа црна.

0310    Одмах Туре појаха ђогата,

0311    Опет стиже два Арапа црна,

0312    Како стиже, одмах пролазио.

0313    Опет Арап са вранчића викну:

0314    "Саибија, да од Бога нађеш!

0315    "Пукоше ти четири колана,

0316    "С коња ће те вјетар оборити,

0317    "Сломићеш се не треба т’ ђевојка."

0318    А Турчин се бјеше уплашио,

0319    Одмах сјаше са коња ђогата,

0320    Ал’ колани како што су били.

0321    Виђе Турчин да је пријевара,

0322    Па Мујина ошину ђогата,

0323    Одмах прође два Арапа црна,

0324    Јоште стиже граду и капији.

0325    Одмах Турчин разјаха дората,

0326    А цура му привати дората,

0327    Па се коњу сави око врата,

0328    Па га љуби међу очи црне:

0329    "Мој дорате, моје добро прво!

0330    "Здравље Божје господару твоме!

0331    "Мој дорате и твоме и моме!"

0332    Док дрмнуше по граду топови,

0333    А пушкама ни есапа нема.

0334    Боже мили, чуда великога!

0335    Искупи се мало и големо

0336    Да гледају чуда великога,

0337    Ко уграби банову ђевојку

0338    И уза њу два товара блага.

0339    Ђе је срећа, ту је и несрећа:

0340    Враг донесе Комлен-барјактара,

0341    Барјактара од влашког Котара,

0342    Да огледа доброга јунака

0343    Што уграби банову ђевојку.

0344    А кад дође Комлен барјактаре,

0345    Зађе Комлен, огледа дората,

0346    На Алију очи попријечи:

0347    "О Алија, од курве копиле!

0348    "Што си братског обојио ђога

0349    "Да одведеш Српкињу ђевојку?

0350    "Не ћеш изић’, ни изнијет’ главе,

0351    "А камо ли извести ђевојку."

0352    Проговара Гојени Алиле:

0353    "Не турчи ме без невоље данас,

0354    "Док ми није за невољу било."

0355    Проговара Комлен барјактаре:

0356    "Не крсти се без невоље, Алко,

0357    "Јер Бога ми сад ћеш за невољу:

0358    "Ја познајем ђога Мујагина,

0359    "Познајем му врата широкога."

0360    Па повика своје Котаране,

0361    На Алију јуриш учинише

0362    Чаре није, жива уватише,

0363    Вајде нема, савезаше руке

0364    Од лаката таман до ноката,

0365    Из ноката црна крвца пишти,

0366    Одведоше од Уџбара бану,

0367    Па казују шта је и како је.

0368    А кад бане зачу лакрдију,

0369    Још овако проговара бане:

0370    "Дај Алију на дно у тамницу,

0371    "А ђогата у подруме моје."

0372    А узима лијепу ђевојку,

0373    Па је даде Комлен-барјактару:

0374    "На поклон ти моја шћерка мила,

0375    "Да не иде вјера за невјеру,

0376    "И уза њу два товара блага."

0377    Оде Комлен кући пјевајући,

0378    А Алија сужан кукајући.

0379    А кад зачу буљубаша Мујо

0380    Ђе Алија запо у тамницу,

0381    Па овако ситну књигу пише:

0382    "Господаре од Уџбара бане!

0383    "Ја те молим ка и старијега,

0384    "Пуштај мене дијете Алију,

0385    "Добар сам ти прилог учинио,

0386    "На поклон ти ђого од мегдана,

0387    "Што такога нема у другога."

0388    А кад бану књига долазила,

0389    Па кад бане књигу прегледао,

0390    Књигу гледа, а смије се на њу:

0391    "Не вала ти, буљубаша Мујо!

0392    "Него вала Комлен-барјактару

0393    "Што познаде ђога и Алију."

0394    Па дозива Богосава слугу:

0395    "Хајде, слуго на ледну тамницу,

0396    "Изведи ми дијете Алију."

0397    Вјерна га је послушала слуга,

0398    Те изведе дијете Алију,

0399    Доведе га од Уџбара бану,

0400    Бесједи му од Уџбара бане:

0401    "Чујеш ли ме, дијете Алија!

0402    "Хајде иди у турску Удбину,

0403    "Те се фали што си задобио

0404    "Под Уџбаром градом бијелијем."

0405    Од’ Алија тужан и жалостан.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Gojeni Alil pod Udzbarom