Корисничке алатке

Алатке сајта


паденије_млетака

Паденије Млетака

Паденије Млетака је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Пјесма испрва описује неуспјехе и губитке територије током аустријског рата против Наполеона. Касније даје опис заузимања Боке Которске од адмирала Сењавина и хвали Русе тим поводом.

Текст пјесме

0001    Двије су се круне завадиле

0002    око круне млетачкога дужда:

0003    једно ми је од Беча ћесаре,

0004    а друго је Бонапарте краље.

0005    Књигу пише главом Бонапарта

0006    те је шиље бечкоме ћесару:

0007    „Чујеш ли ме, од Беча ћесаре!

0008    Ти ако ћеш да се не свађамо,

0009    остав’ мени Млетке и Талију;

0010    ако ли ми оставити нећеш,

0011    ево теби моју вјеру дајем,

0012    хоћу дићи сву силну Францију,

0013    на границе твоје ударити,

0014    села палит и примат градове

0015    докле дођем Бечу бијеломе,

0016    узећу ти ја без боја Беча,

0017    у твој диван коње уводити,

0018    од двора ти шпитаље градити,

0019    а нећу те ни на том’ оставит

0020    но те гонит земљом Ђерманијом

0021    док ти дођем и до Прага златна,

0022    златног ћу ти Прага освојити,

0023    пак отале обратити војску

0024    докле дођем до Милана твога,

0025    Милана ћу освојити града;

0026    кад освојим бијела Милана,

0027    кроз Талију проводићу војску,

0028    у Млетке ћу краље починути,

0029    па отале обратићу војску,

0030    све крајине твоје предузети,

0031    сву Истрију и сву Далмацију,

0032    а и славну которску крајину.“

0033    Књига дође од Беча ћесару,

0034    сву господу бјеше сакупио

0035    и пред њима књигу проучио.

0036    Кад господа књигу разумјеше,

0037    па ћесару ријеч говораше:

0038    „О ћесаре, наша круно златна!

0039    ти се прођи врага и Млетака,

0040    него брани круну и ћесарство,

0041    штоно ти је од баба остало.“

0042    Аркидука ту се намјерио

0043    па ћесару другу прозборио:

0044    „Талија је твоја поткућница,

0045    Млеци су ти цвијет од градова,

0046    сва Истрија и сва Далмација

0047    ћесаре је твоја бановина,

0048    а кључ ти је Бока од крајине,

0049    то прегори ако можеш како.“

0050    Кад је ћесар Дуку разумио,

0051    пак отале ситну књигу пише

0052    те је шиље Бонапарти краљу:

0053    „Чујеш ли ме, Бонапарта краље!

0054    Мош ли знати, јеси л’ упантио,

0055    када веље сеље учинисмо

0056    у мојему Бечу бијеломе

0057    око круне дужда млетачкога

0058    и дуждеву круну раскрунисмо,

0059    ми оваке пате учинисмо.

0060    ти да носиш све дуждево благо,

0061    а за мене земља и градови.

0062    Ти понесе што ти део даде,

0063    мен’ остаде земља и градови,

0064    недам сада што узео тада

0065    док је моја круна и ћесарство,

0066    ни се бојим тебе ни Франције.“

0067    Така књига у Паризу дође,

0068    у столицу Бонапарти краљу,

0069    књигу гледа Бонапарте краљу,

0070    књигу гледа, пак се књизи смије

0071    и овако ријеч бесједио:

0072    „Авај, тужни до Беча ћесаре!

0073    И ти ли ћеш с нама ратовати?“

0074    Пак он диже силу и Францију,

0075    на границу удари ћесару,

0076    села пали, а градове прима,

0077    док је ближе Беча доходио,

0078    но тако је срећа изнијела

0079    главитога московског принципа

0080    по имену Кутузова млада,

0081    с Бонапартом боја учинио,

0082    изгуби му неколик’ хиљада,

0083    потјера га преко ћесарије.

0084    Али виче пребијела вила,

0085    баш из војске краља Бонапарта:

0086    „Ал’ не видиш, ал’ не хајеш за се,

0087    о, велики кнеже Кутузове,

0088    ет’ издаше тебе пријатељи,

0089    прије доба мира учинише

0090    и за то те ништа не питаше,

0091    него бјежи да изнесеш главу!“

0092    То кад чуо Кутузове кнеже,

0093    он побјеже главом без обзира,

0094    Бонапарта ћерати га нешће

0095    но с војском се натраг повратио,

0096    докле дође Бечу бијеломе,

0097    без боја је у Беч улазио,

0098    од ћесара бруку начинио,

0099    љто рекао то не порекао;

0100    ни на том га оставио није

0101    но ћера га земљом Ђерманијом

0102    докле дође и до Прага Златна,

0103    Златног му је Прага освојио

0104    па отале обратио војску

0105    докле дође до Милана града,

0106    ту га једно сеље дочекало,

0107    дочека га Филип Вукасовић,

0108    ђенерале од земље славинске,

0109    брани града три бијела дана,

0110    његова га издаше господа.

0111    Бонапарта освоји Милана,

0112    кад Милана б’јела освојио,

0113    војску води кроза сву Талију,

0114    у Млетке је краљу починуо

0115    на престољу дужда млетачкога,

0116    ту му ситне књиге допануше,

0117    а од оне Боке крајишничке,

0118    књиге пишу млади Јаковини,

0119    још у књигам’ овако бесједе:

0120    „Бонапарта, и отац и мајка!

0121    Хитај брже ако знаш за бога,

0122    не би ли нас прије уграбио

0123    од Москова или од Англеза,

0124    пропадосмо без тебе одиста!“

0125    Ал’ то чуше од Боке јунаци,

0126    међу њима Ђуро Кнежевићу,

0127    Србаљ Ђуро ситну књгу пише,

0128    ону шиље Корфу бијеломе

0129    армиранти принцип’ Сењавину:

0130    „Сењавине, руски генерале!

0131    Што не чујеш, што л’ не хајеш за не?

0132    Ево има четир’ стотин’ љета

0133    како Срби цара изгубише

0134    на равноме пољу Косовоме.

0135    Што бијаше у Херцеговини,

0136    у лијепој српској бановини,

0137    што бијаше Србина племића,

0138    све побјеже у жупно Приморје

0139    под заштиту дужда млетачкога.

0140    Дивно иј је дужде прифатио,

0141    отац ђецу боље не пазио,

0142    ал’ ев’ има до девет година

0143    како смо се јадни препродали

0144    те ономе ћесару бечкоме

0145    и он би ни ка отац и мајка,

0146    тек насташе клети Јаковини,

0147    препродаше и нас и ћесара

0148    баш ономе пријатељу своме

0149    Бонапарти од Франције краљу.

0150    Но Сењавин, славни ђенерале!

0151    А тако ти руске вјере тврде,

0152    хитај брже што се боље може,

0153    јер те желе бокешки Србови,

0154    желе тебе кано синци оца!“

0155    Дође књига принцип’ Сењавину,

0156    а кад вили што му она каже,

0157    он истури на море корабље,

0158    право лети у Боку Котроску,

0159    ал’ ет’ отуд и Бонапарт’ краља,

0160    тек’ би срећа боља Сењавина,

0161    уграбио прије њега Боку,

0162    Сад пјевају бокељски ришћани:

0163    „Боже драги, на свем’ теби фала!

0164    Кад добисмо Руса господара,

0165    свој је своме и помоћ и дика,

0166    то је правда и добру прилика,

0167    па што бог да то ће само бити,

0168    опет ће се Србаљ прославити.“

0169    Ет’ овако, браћо и дружино,

0170    сваком своје што је своје било,

0171    па и туђе нигде с’ не желило.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Padenije Mletaka

паденије_млетака.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 20:55