Корисничке алатке

Алатке сајта


љуба_хасан-аге_куне

Љуба Хасан-аге Куне

Љуба Хасан-аге Куне је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Везак везла турска була млада,

0002    Вјерна љуба Хасан-аге Куне;

0003    Све је оком млада говорила:

0004    „Бог те убио, на ђерђелу везак,

0005    Ја те везох за девет годинах

0006    Толико дворих Хасан-агу,

0007    Ја незнадох ер је мушка страна!“

0008    Оно зачу Хасанова мајка,

0009    Те је својој снаси бесједила:

0010    „Не куни га, моја снахо мила,

0011    Ако ти се, було досадило

0012    Дворећи Хасан-агу мога,

0013    Ето доста у Крај’ну Тураках,

0014    Бира’, було, којега ти драго!“

0015    Була чула, а о[д] земље скочила,

0016    Доведе Омера бембера,

0017    Те је русу косу обритвила,

0018    На делинску перчин оставила;

0019    Па се добро була ођенула,

0020    Ођеде се како сератлија:

0021    Татарски је пошу засукала,

0022    За појасу двије пушке мале,

0023    О рамену сабљу објесила,

0024    Пригрну се златнијем бинишом;

0025    И вранчића коња објахала,

0026    Изљезе из Удбиња града,

0027    Па отиде Сењу бијеломе.

0028    Докле Ивану дође на кулу,

0029    Зацука зећиром у врата,

0030    Скочи Иван, врата отворио,

0031    Под делијом коња дофатио,

0032    Па га свеза у подрумје доње,

0033    А делију изведе на кулу,

0034    За готову софру засједоше.

0035    Иван Туре упитиват’ пође:

0036    „Отклен си, турска сератлијо?“

0037    Све му млада по истини каже:

0038    „О, Иване, право да ти кажем,

0039    Дворио сам Хасан-агу Куна,

0040    Ја га дворих за девет годинах,

0041    Не даде ми паре ни динара,

0042    Па сам чуо ђе ми кажу људи

0043    Ер ти добро најемнику плаћаш.“

0044    То Ивану добро мило било:

0045    „ Фала тебе, Туре, на доходак!“

0046    Те сву браћу окупи Сењане,

0047    И Турчину ожђедину дају,

0048    Ожђедину и добредошлицу.

0049    Но да рече Иван капетане:

0050    „Тако ти, турско момче младо,

0051    Ево данас дана седам годинах,

0052    Ка Турчина нигђе не виђам,

0053    Мило ми је ер си ускочио,

0054    Би ли се почем покрстио?“

0055    То мило би Туркињи ђевојци

0056    И прифати крста хирсћанскога,

0057    Е димно име нађедоше,

0058    По имену Максим-барјактаре.

0059    Таде рече Боро Сењанине:

0060    „Чујете ли, моја браћо драга,

0061    Немо’ који жалост понијети,

0062    Хоћу ускоку барјак поклонити!“

0063    Сењанима тврдо мило било,

0064    Ер му Боро барјак поклонио.

0065    И добро му була зафалила,

0066    Сењанима ријеч бесједила:

0067    „О, Сењани, моја браћо драга,

0068    У ускока нико вјеру нема;

0069    Скупите се, тридес’ Сењаних,

0070    Да идемо у чету јуначку!“

0071    То је њима добро мило било,

0072    И ојдоше зеленом планином.

0073    Кад дођоше Пољу удбинскоме,

0074    Но им була ријеч говорила:

0075    „Чујете ли, тридесет Сењана,

0076    Тур’те страже на четири стране,

0077    Е ћу часком до Удбиња поћи!“

0078    Онако је бјеху послушали,

0079    Була пође на врата од града,

0080    И од града отворила врата,

0081    Те Хасану на дворе долазила

0082    На ходају Хајкуне ђевојке,

0083    Зацука ју прстеном у врата.

0084    Скочи млада, хитро отворила

0085    И сусрете своју снаху младу.

0086    Е се буле димно пољубиле,

0087    Вели Хајка: „Ђе си била, снашо?“

0088    А она ју криво кажевала:

0089    „Ја сам, секо, у Кладушу била,

0090    Бирала сам нама ђувегије ─

0091    Тебе Мујо, а мене Алија,

0092    Али бира’ којега ти драго,

0093    Но устани дома да идемо,

0094    Е те коре буле по сокаках ─

0095    ‚Да си добра ти би дом имала’!“

0096    Скочи млада од земље на ноге,

0097    Те се димно була ођеднула

0098    И џепове блага напунила,

0099    Путне џепе и коњске бисаке.

0100    Па се ондолен обје подигнуле

0101    И вране су коње узјахале.

0102    Кад дођоше пред врата од града,

0103    Рече када: „Причека’ ме, секо,

0104    Ер ћу часком у механу поћ’ ─

0105    Купила сам два пејура златна

0106    Да ми шњима пију ђувегије!“

0107    Па потрча у механу млада,

0108    Али нађе отворена врата.

0109    Кад погледа у механу винску

0110    Али леже двије буле младе,

0111    Међу њима Хасах-ага Куна.

0112    За перчин га була дофатила,

0113    Десном руком сабљу извадила,

0114    Од Турчина главу окинула,

0115    Отиде на врата од града.

0116    Кад је виђе Хајкуна ђевојка,

0117    Те је були ријеч говорила:

0118    „Откуд, снашо, глава од јунака?“

0119    Була ју ријеч бесједила:

0120    „Муч’, ђевојко, испали [ју] зуби,

0121    Не поменуј мртву главу овђе,

0122    Часком би се була помамила!“

0123    Па хојдоше удно поља равна,

0124    Ту нађоше тридесет Сењанах,

0125    Те је дружину була окупила,

0126    Па ојдоше зеленом планином.

0127    А кад сјутра дан и зора дође,

0128    Но скочи турска була млада,

0129    Сењанима благо дијелила:

0130    Бору даде Хајку ђевојку,

0131    А Ивану од Турчина главу.

0132    То Ивану жа’ и мучно било,

0133    За сабљу се Иво дофатио

0134    И були ријеч говорио:

0135    „О, Максиме, курвино копиле,

0136    Коме даде од Турчина главу ─

0137    Од камена ништа до камена?!“

0138    Но му була таде бесједила:

0139    „О Иване, сењски капетане,

0140    Дадох Бору Туркињу ђевојку,

0141    Поклони’ је Бору за барјаку,

0142    А мене сам тебе оставила!“

0143    То Иву тврдо мило било,

0144    Отидоше Сењу бијеломе;

0145    И покрстише буле каданџике,

0146    Па их узеше за вјерене љубе.

0147    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ljuba Hasan-age Kune

љуба_хасан-аге_куне.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 22:33