Свети Саво и Хасан-паша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Тужни ђак се жали игуману цркве да је уснио сан у којему црква настрада. Игуман то протумачи као скори долазак Турака који ће да похарају цркву. Турци заиста и долазе и праве логор недалеко од цркве, а Хасан паша зове игумана к себи. Долази до чуда у којему зрак са неба обасја цркву и ћивот Светог Саве, који оживи. Саву односе код паше на пашин захтјев. Турчин потом наређује да се исјече и Сава и игуман. Сабља којом намјеравају да исјеку Саву се растопи, турски чадори се запале, и војска се разбјежи у гору. Паша постаје одузет и очи му испадну, и онда моли игумана за опроштај и обећава да ће цркву од тада помагати. Игуман након неколико дана молитве намоли бога да поврати пашу у нормално стање. Након тога он извршава дата обећања, и дарива цркву и Саву са многим драгоцјеностима.

0001    Протужило самоуче ђаче

0002    Миљешевци на капији цркви

0003    У неђељу прије зоре б’јеле,

0004    Прије зоре и јаркога сунца.

0005    Пита њега старац игумане:

0006    „Красно чедо, самоуче ђаче!

0007    „Каква ти је голема невоља,

0008    „Те ти цвилиш цркви на капији

0009    „У неђељу прије јарког сунца?

0010    „Ил’ је тебе књига омрзнула?

0011    „Или ти је на ум пала мајка?

0012    „Ил се, синко, хоћеш оженити?

0013    „Ако ти је књига омрзнула,

0014    „Остави је, не научио је!

0015    „Ако л’ ти је на ум пала мајка,

0016    „Иди мајци, ти је не виђео!

0017    „Ако ли се хоћеш оженити,

0018    „Жен’ се, синко, у добри час било!

0019    „И ја ћу ти ашлук поклонити,

0020    „А благослов на теб’ оставити:

0021    „Еда Бог да, лијеп пород им’о:

0022    „Двије шћери и четири сина.”

0023    Ал’ бесједи самоуче ђаче:

0024    „Не кун’ мене, оче игумане!

0025    „Мене књига није омрзнула,

0026    „Ја се, оче, оженити не ћу,

0027    „А на ум ми није пала мајка;

0028    „Већ сам, оче, чудан сан уснио,

0029    „Чудан санак, а у чудан данак.

0030    „У суботу у очи неђеље:

0031    „Ја ђе паде горњи канат цркве,

0032    „Земљи паде, и потр иконе;

0033    „Па се санку осјетит’ не могу,

0034    „Бог ће дати, да ће добро бити;

0035    „С тога цвилим, ниђе се не тјешим.”

0036    Ал’ бесједи старац игумане:

0037    „Красно чедо, самоуче ђаче!

0038    „Ласно ти се санку осјетити,

0039    „Таквог санка другог не уснио!

0040    „Што је пао горњи канат цркве,

0041    „Земљи пао, потро иконе,

0042    „То ће доћи Хасан-паша с војском,

0043    „Поробиће нашег намастира,

0044    „Поробиће, ватром попалиће,

0045    „Игумана мене погубиће.”

0046    Истом они у ријечи били,

0047    Ал’ ето ти Хасан-паше с војском,

0048    Ђе он води дван’ест хиљхад’ војске:

0049    Товни коњи, а бијесни Турци,

0050    Изнад цркве поље притискоше

0051    И по пољу попеше чадоре,

0052    Па на цркву попријеко гледе;

0053    Хасан-паша свилен чадор распе

0054    Према б’јелој цркви Миљешевци,

0055    Виче паша из чадора свога:

0056    „К мене боље, црни калуђеру;

0057    „К мене боље и чадору моме,

0058    „И понеси света каурина,

0059    „Каурина вашег свеца Саву,

0060    „Когано си на сунцу сушио,

0061    „Док си моју рају изварао.”

0062    Кад то чуо старац игумане,

0063    Сузе проли, па пође у цркву,

0064    Сузе лије, а Богу се моли,

0065    Моли Бога и светога Саву,

0066    Да он с њиме пред пашу изиђе;

0067    Бога моли проигуман стари,

0068    Бога моли и светога Саву,

0069    Бога моли, па се домолио:

0070    Голема се чудества створише:

0071    А из неба луча полећела

0072    И кроз кубе цркви улећела,

0073    Она паде на светога Саву,

0074    Под лучом се ћивот отворио,

0075    У ћивоту светац потрептио,

0076    Игуману на руке се даде,

0077    Као мајци у радости д’јете.

0078    Узе Саву проигуман Васо,

0079    Однесе га пашину чадору;

0080    А кад дође паши пред чадора,

0081    Спусти Саву на зелену траву,

0082    Игуман се паши поклонио,

0083    Скрсти руке, више Саве стаде,

0084    Гледа паша светитеља Саву,

0085    Гледа паша, па се грлом смије.

0086    Сви се Турци онђе начетили,

0087    Те гледају светитеља Саву;

0088    И паша је ’вако говорио:

0089    „Нуто вале, влашког светитеља!

0090    „Светитеља, сува каурина!

0091    „Међер су га на сунцу сушили.”

0092    Викну паша Туре Дилавера:

0093    „Слуго моја, Туре Дилавере!

0094    „Ти повали моју бритку сабљу,

0095    „Која с’јече сваку амајлију,

0096    „Исијеци влашког светитеља;

0097    „Кад ис’јечеш влашког светитеља,

0098    „Игумана онда исијеци.”

0099    Тад’ Дилавер на ноге скочио,

0100    Пак пашину сабљу повадио,

0101    И засука свилене рукаве,

0102    Ману сабљом и десницом руком,

0103    Да сијече светитеља Саву;

0104    Сватко виђе, што светац уради:

0105    Дилаверу увати се рука,

0106    До руке се сабља растопила,

0107    Студен вјетар од истока дуну,

0108    Модар пламен светитељу Сави,

0109    Модар пламен из уста му плану,

0110    И попали по војсци чадоре,

0111    Сва се Турска помамила војска

0112    И побјегла у гору зелену;

0113    Помами се пашин Дилавере,

0114    И он оде, утече у гору;

0115    Паши узе и ноге и руке,

0116    И обје му очи искочише.

0117    А кад паша оста без очију,

0118    Цвили паша, како ластавица,

0119    Игумана Васа дозиваше:

0120    „Богом брате, игумане Васо!

0121    „Мол’ се Богу и вашему свецу,

0122    „Нек ми пусти и ноге и руке,

0123    „Нек ми врати моје очи чарне,

0124    „Нек ми врати неколико војске,

0125    „И поврати мога Дилавера;

0126    „А тако ми дина и имана!

0127    „Не ћу нигда на цркву војштити,

0128    „Нит’ ћу дират’ у вашега свеца;

0129    „Од сребра ћу ћивот саковати,

0130    „Светитељу вашем приложити,

0131    „Свег ћу свеца у свилу завити,

0132    „Ћивот ћу му кадифом покрити;

0133    „У цркву ћу прилог учинити,

0134    „Златан ћу јој кандил саковати,

0135    „Златан кандил од седамн’ест ока,

0136    „Што ће служит’ светитељу Сави;

0137    „Па ћу од сад харач дават’ цркви

0138    „На годину све по три товара:

0139    „Један воска, а други тимјана,

0140    „Трећи товар бистра зеитина,

0141    „То ћу дават’, док кољена тече.”

0142    Кад то чуо проигуман Васо,

0143    Бога моли и светога Саву,

0144    Док с’ игуман Богу домолио,

0145    Молио се три бијела дана,

0146    Док се једва светац повратио:

0147    Пусти паши и ноге и руке,

0148    Поврати му обје очи чарне,

0149    Поврати му неколико војске,

0150    Поврати му Туре Дилавера;

0151    Али и то све је вртоглаво.

0152    Нит’ ће игда бити к’о је било.

0153    А кад паша очима прогледа,

0154    Чисто Турски авдес узимаше,

0155    Па цјелива светитеља Саву;

0156    Даде паша, што је обећао:

0157    Ћивот Сави од сребра сакова,

0158    Пови Саву у црвену свилу,

0159    Ћивот покри зеленом кадифом,

0160    А у цркву кандил саковао,

0161    Златан кандил од седамн’ест ока,

0162    Што ће светом Сави послужити;

0163    Харач паша поче дават’ цркви,

0164    Три товара на сваку годину:

0165    Један воска, а други тимјана,

0166    Трећи товар бистра зеитина,

0167    Што ће служит’ светитељу Сави.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Sveti Savo i Hasan-pasa