Млади Милован и Чекмеџ-Хасан-ага је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Вино пије од Будима краљу,

0002    Служи му га млади Миловане.

0003    Кад се ладна понапили вина,

0004    Но говори од Будима краљу:

0005    „Расти брзо, Миловане сине,

0006    Е те хоћу оженити бабо ─

0007    Ал’ од краља, ал’ од капетана,

0008    Али каква с мора џенерала!”

0009    Но да рече луди Миловане:

0010    „Чу ли ме, бабо,што ћу ти говорит’ ─

0011    Милован се оженити неће

0012    Ни од краља, ни од капетана,

0013    Ни од твога с мора џенерала,

0014    Ни ђевицом ни удовицом,

0015    Ного хоћу једном кадом младом,

0016    Вјерном љубом Чекмеџ-Хасанаге,

0017    Но ми подај пеливан-дорина,

0018    Е ћу ходит’ у Удбињу краљу!”

0019    Збори краље: „Прој се, Миловане,

0020    Ти нијеси кости укрутио

0021    Да се држиш пеливан-дорина!”

0022    Таде му збори Миловане:

0023    „Чу ли ме, мио бабо краљу,

0024    Ако ми нећеш дора поклонити,

0025    Ја ћу мога врана големога.

0026    Отка’ сам њега добавио,

0027    Тамницу сам пуну напунио

0028    Све хагах врснијех Тураках;

0029    Ако ли ми не вјерујеш, бабо,

0030    Ну пођи тавници на врата!”

0031    Скочи краље од земље на ноге

0032    И погледа у тавницу Турке,

0033    А кад виђе што је учинио,

0034    Па му даје пеливан-дорина,

0035    Те се ондолен момче подигнуло.

0036    Е га бјеше сестра угледала,

0037    Миловану брату бесједила:

0038    „Миловане, мој очињи видо,

0039    Ти се чува’, е ћеш погинути!

0040    Што те ти сестре безбратнице

0041    Кад немају до тебе никога?!

0042    На ти ову од злата јабуку,

0043    Д’ ако на њу премамиш кадуну!”

0044    Ондолен се момче подигнуло,

0045    Брзо дође Удбини крвавој,

0046    Коња нагна на воду Кораву,

0047    Ал’ на воду тридес’ ђевојаках.

0048    Божу им помоћ називао:

0049    „Божа помоћ, тридес’ ђевојака!”

0050    Ђевојке му помоћ прифатиле.

0051    Шњима збори луди Миловане:

0052    „А, тако ви, Туркиње ђевојке,

0053    Је ли дома Чекмеџ-Хасанага,

0054    Јесу ли на скуп сератлије,

0055    Пију ли црвенога вина,

0056    Е хоћемо у чету да идемо?”

0057    Но му младе ријеч говориле:

0058    „Ми не знамо ништа за Хасана,

0059    Но му ето вјереница љуба,

0060    Ђе се шета покрај воде ладне,

0061    Шњом јесу до двије дворкиње,

0062    Текадану за Хасана пита’!”

0063    Ондоле се момче подигнуло,

0064    Али срете Хасанову љубу,

0065    Па је димно за Хасана пита ─

0066    Све му димно по истини каже.

0067    Таде виђилуда Милована,

0068    Ка’ извади од злата јабуку,

0069    Те је даје својој снаси милој,

0070    И кадана прифати јабуку,

0071    У десну га пољубила руку.

0072    А Милован каду уфатио,

0073    За собом је бачи на дорина,

0074    Побјеже зеленом планином.

0075    Глас допаде Чекмеџ-Хасанагу:

0076    „Пороби се твоја вјерна љуба,

0077    Поведе је луди Миловане!”

0078    Скочи туре од земље на ноге

0079    И зами га зеленом планином,

0080    Но утече луди Миловане,

0081    Он утече у Будиму граду.

0082    За њим трчи Чекмеџ-Хасанага,

0083    Он дође за будимска врата,

0084    Ту је био шатор разапео,

0085    Те зове луда Милована:

0086    „Миловане, турска пријеваро,

0087    Ако тебе није мајка курва,

0088    Ходи изљези мене на медане,

0089    Е хоћемо дијелит’ кадуну!”

0090    Но да видиш луда Милована,

0091    Узјаха пеливан-дорина,

0092    А потрча низ Будиму граду.

0093    А сека га виђе са пенџера,

0094    Миловану сестра говорила:

0095    „Миловану, мој’ очињи виду,

0096    Ти хајде Турчину на медан;

0097    Ако би те Туре освојило,

0098    Те би ти се сабља саломила,

0099    Ти дожени коња до бедема,

0100    Наклони се кули на пенџеру,

0101    Пуштићу ти сабљу на гајтане,

0102    Не би ли ти на невољу била!”

0103    Милован изљезе из града,

0104    На Турчина уриш учинио;

0105    Удрише се два добри јунака,

0106    Погоне се тамо и ’вамо,

0107    Докле им се ђорде поломиле,

0108    Коматине на земљу бачише.

0109    Таде грину Чекмеџ-Хасанага

0110    Милована да уфати жива.

0111    Одиста га и уфатит’ хоћаше,

0112    Но га не да пелифан-дорине:

0113    Хитро дорин од Хасана скаче.

0114    До бедема догна пелифана,

0115    Секи гледа на пенџер од куле.

0116    Угледа сека Милована,

0117    Па му пушти сабљу на гајтане

0118    И Милован ђорду прифатио,

0119    А шњом зами Чекмеџ-Хасанагу,

0120    Лако ћера, а стиже га брзо

0121    И његову главу окинуо,

0122    Те му узе коња и оружје

0123    И отиде у Будиму граду,

0124    То је било, а Боже помози!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Mladi Milovan i Cekmedz-Hasan-aga