Корисничке алатке

Алатке сајта


мијат_арамбаша_избавља_младог_марјана

Мијат арамбаша избавља младог Марјана

Мијат арамбаша избавља младог Марјана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пију рамански хајдуци

0002    У Рамани више намастира,

0003    Ал’ напија Мијат арамбаша:

0004    „Здраво да сте, дружинице моја,

0005    Ни у моје ни у ваше здравље,

0006    Већ за оног млађана јунака

0007    Кој’ ће отић’ у бијело Ливно

0008    И дон’јети праха и олова,

0009    И духана за еглен јуначки,

0010    И дружини сваком по опанке,

0011    Арамбаши местве и опанке,

0012    И још к томе за димлије сукна,

0013    И дуге пушке танана кремења!”

0014    Сви јунаци поникоше ником

0015    И у црну земљу погледаше

0016    Како расте дјетелина трава,

0017    Али неће Марјане дијете,

0018    Него оно тио говорило:

0019    „Арамбаша, мој стрикане драги,

0020    Дајдер мене заоди лијепо,

0021    Дај ми токе Бранковића млада,

0022    Дугу пушку Петлибеговића,

0023    Којано је у Млетку ковата ─

0024    Три ковача три неђеље дана,

0025    Три ковача а три помагача,

0026    И кошуљу Беговића млада,

0027    На којој је више сувог злата

0028    Него л’ има бијелога платна!”

0029    На стојећи попило дијете здравицу;

0030    Лепо га је оборужа’ стриче,

0031    Дао њему што је заискао

0032    И лијепо га свјетова’ стриче:

0033    „Ај, Бога ти, Марјане дијете,

0034    Када дођеш у бијело Ливно,

0035    То ћеш наћи на еглену Турке,

0036    Они скачу скоком јуначкијем,

0037    Умећу се с рамена камењем

0038    И пуцају из пушке ликшана;

0039    То ћеш, д’јете, к њим’ у игру пристат’,

0040    Али пази, моје д’јете драго,

0041    Када би ти врућина дод’јала,

0042    Не разапни на долами пуца

0043    Да ти Турци не познаду злата,

0044    Јер ако га увиђоше Турци,

0045    Нећеш добро с њима пристати!”

0046    Кад се д’јете сјета наслушало,

0047    Он узимље пушку Петлибеговића,

0048    Паке иде у бијело Ливно.

0049    Када нађе на еглену Турке,

0050    Ал’ говори Марјане дијете:

0051    „Божја помоћ, Лијевљани Турци!” ─

0052    „Здраво да си, незнана делијо!”

0053    Ал’ говори Марјане дијете:

0054    „О Бога вам, Лијевљани Турци,

0055    Је л’ тестир к вами у игру пристати?”

0056    Ал’ му веле Лијевљани Турци:

0057    „Тестир ти је, незнана делијо,

0058    Тестир ти је колико ти драго!”

0059    Једва д’јете тога дочекало

0060    И с Турци се играти почело.

0061    Кад узеше бацат’ каменом,

0062    Свијем оно одбацило Турком;

0063    Другу игру заметнуше Турци

0064    И сташе се скоком ускакиват’

0065    Марјане свијем одскочило Турком.

0066    Кад виђоше Лијевљани Турци

0067    Што причини незнана делија,

0068    Попадоше пушке шаровите

0069    И узеше пуцати из пушке ликшана ─

0070    Свијем д’јете ликшан отимало.

0071    Кад је сунце напол дана било,

0072    Маријану жеђа додијала,

0073    Пак разапе на долами пуца.

0074    Од Турака нитко ништа не зна,

0075    Ал’ увиђе једна була стара,

0076    Пак говори Лијевљаном Турком:

0077    „Вај ви, Турци, кукавице црне,

0078    Зар не знате тко се с вами игра,

0079    Зар не знате Маријан-ајдука,

0080    Не знате ли дуге пушке Петлибеговића,

0081    И кошуље Беговића млада,

0082    И златније тока Бранковића?”

0083    Кад виђоше Лијевљани Турци

0084    И познаше да је хајдук Марјане,

0085    Они њега воде у бијелу кулу,

0086    Па га поје вином и ракијом,

0087    М’јешају му вино и ракију,

0088    Те делају слатку малвасију,

0089    Док су они д’јете опојили.

0090    А кад су га опојили Турци,

0091    Нањ намећу букагије тешке,

0092    Те га мећу у тавницу (пашину) тамну,

0093    Ђено плове змије и гуштери.

0094    Он ми тавни три бијела дана,

0095    Кад четврто јутро освануло

0096    Ал’ дође књига од Мијата ајдука,

0097    Не пише је чим се књига пише,

0098    Ван наџаком по кори церевој,

0099    А на руке паши у Лијевно,

0100    У књизи му био говорио:

0101    „Ај, Бога ти, паша од Лијевна,

0102    Тамо ми је Маријане дите,

0103    Баш сам чуо да је у тавници (твојој) ─

0104    Пошаљи ми Маријана мога,

0105    Пошаљи ми праха и олова,

0106    И дружини сваком по опанке,

0107    Арамбаши местве и опанке,

0108    И још к томе за димлије сукна,

0109    И духана за еглен јуначки,

0110    И дуге пушке танана кремења,

0111    И пошљи ми једну кесу блага,

0112    Јер немам зашто пити вина!

0113    Ако ли ми ти послати нећеш,

0114    Ево теби тврду виру дајем,

0115    Сакупићу с нагорске хајдуке,

0116    Из Котара Јанковић-Стојана,

0117    Из Котара Милутина Јанка,

0118    Из Котара Смиљанић-Илију,

0119    Из Котара Котарана Марка ─

0120    То ти, паша, арамбаше кажем,

0121    Сваки има тридесет хајдука;

0122    У неђељу која прва дође,

0123    Покупићу с нагорске хајдуке,

0124    С њима хоћу у Лијевно доћи,

0125    И бијело поробити Л’јевно,

0126    Поробити и огњем попалит’,

0127    И жива ћу пашу уфатити

0128    И жива га на колац надјети!”

0129    Књигу штије паша господине,

0130    К себи зове Лијевљане Турке:

0131    „Ај, Бога вам, Лијевљани Турци,

0132    Чујете ли што нам Мијат пише,

0133    Хоћемо ли послати Марјана,

0134    Али хоћемо, али нећемо

0135    Кажите ми, Турци Лијевљани?”

0136    Турци њему тио бесједају:

0137    „Ај ти, паша, господине драги,

0138    Шаљ’те њему Марјана дијете,

0139    И шаљ’те му праха и олова,

0140    И дружини сваком по опанке,

0141    Арамбаши местве и опанке,

0142    И још к томе за димлије сукна!

0143    Што ти пише да му шаљеш блага,

0144    Да не имаде зашто пити вина,

0145    Ти му пошљи три кесе блага,

0146    Јер је Мијат зао јунак,

0147    Што он рече учиниће, паша!”

0148    Кад то чуо паша господине

0149    Што му веле Лијевљани Турци,

0150    Он изводи Марјана дијете,

0151    Пак му даје праха и олова,

0152    И дружини сваком по опанке,

0153    Арамбаши местве и опанке,

0154    И духана за еглен јуначки,

0155    И наспље му до три кесе блага,

0156    И даде му тридесет пратилац’

0157    Да га прате до горе зелене.

0158    Кад бијаше под гору зелену,

0159    Ал’ попива Марјане дијете:

0160    „Бре берија, побратиме стриче,

0161    Ја не могу понијети блага

0162    Што су мене даровали Турци,

0163    Од страха Мијата хајдука!”

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Mijat arambasa izbavlja mladog Marjana

мијат_арамбаша_избавља_младог_марјана.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:53