Корисничке алатке

Алатке сајта


стојан_поповић_и_милета_усарин

Стојан Поповић и Милета Усарин

Стојан Поповић и Милета Усарин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Опис

Ова краћа пјесма описује сукоб Поповић Стојана са Милетом усарином (вјероватно хусар). Током борбе се открива да Анђелија, Стојанова љуба, у ствари воли више Милету и помаже га у борби. Стојан на крају ипак побиједи и одсјече Анђелији главу због издаје.

Текст пјесме

0001    Поранио Поповић Стојане

0002    С Анђелијом у тазбине љубом.

0003    Кад су били у гори зеленој,

0004    Стојана је санак обрвао,

0005    Па беседи Поповић Стојане:

0006    ”Анђелија, моја вјерна љубо,

0007    Певај, љубо, те ме разговарај,

0008    Бог ће дати те ће добро бити!” –

0009    ”Господару, Поповић-Стојане,

0010    Ја би теби давно попевала,

0011    Ову гору усариту кажу,

0012    У њој кажу Милет’-усарина,

0013    Који ме је просио до мајке,

0014    Он просио, а ти препросио!” –

0015    ”Певај, љубо, не бој се усара

0016    Док је теби Поповић-Стојана!”

0017    Запопева Анђелија љуба,

0018    Запопева танко гласовито:

0019    ”Гди си јако, Милет’-усарине,

0020    Ево курве Поповић-Стојана!”

0021    Тек што она те испева речи,

0022    Ал’ усари гору опколише,

0023    Јунаци се прси ударише,

0024    Носише се летни дан до подне.

0025    Милету је пена попаднула,

0026    А Стојана бела и крвава.

0027    Окрену се Поповић Стојане,

0028    Па беседи Анђелији љуби:

0029    ”Шта си стала, Анђелијо љубо,

0030    Шта си стала, окаменила се –

0031    Ел’ помози мени ел’ усару!”

0032    Трже љуба ноже од појаса,

0033    Па Стојану сасецала перје.

0034    Цикну Стојан као љута гуја,

0035    Па га виче из облака вила:

0036    ”Што си стао, Поповић-Стојане,

0037    Што си стао, па заборавио

0038    За ножеве за свилен-појасом

0039    Који су ти остали од бабе!”

0040    Трже Стојан ноже од појаса,

0041    Па распори Милет’-усарина,

0042    У Милета три срца бијаху –

0043    Једно му се срце уморило,

0044    А друго се срце разиграло,

0045    А на трећем шарка гуја лежи!

0046    Кад то види Анђелија љуба,

0047    Даде плећа, па стаде бегати.

0048    Сустиже је Поповић Стојане,

0049    Па одсече неверници главу,

0050    Па се врати своме белом двору.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Stojan Popovic i Mileta Usarin

стојан_поповић_и_милета_усарин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 00:10