Султаније робиње (комад од пјесме) је дио једне српске народне пјесме. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Молиле се двије султаније

0002    Своме брату султан-Ибрахиму!

0003    „Султан-царе, наше јарко сунце!

0004    „Остарисмо и осијеђесмо,

0005    „Не виђесмо ћабе ни Медине;

0006    „Кад хаџије на ћабу полазе,

0007    „Тад’ у нама живо срце пуца;

0008    „Пошаљи нас с хаџијам’ на ћабу!”

0009    Ал’ говори царе Ибрахиме:

0010    „Султан-Фато, моја мила сејо!

0011    „Давно бих вас послао на ћабу,

0012    „Ал’ се бојим хајдучке Малтије,

0013    „Да се тамо ви не осужњите.”

0014    Од ино се цару не могаше

0015    Већ их спрема с хаџијам’ на ћабу:

0016    С њима шаље хиљаду хаџија

0017    И сувише триста јањичара

0018    И својега агу кизлар-агу;

0019    У два златна метну их каљуна,

0020    Па их посла да иду на ћабу.

0021    Кад с’ у сиње море увезоше,

0022    По небу се погнаше облаци,

0023    А по земљи проклети вјетрови,

0024    А по мору високи таласи,

0025    Уватише два каљуна златна,

0026    Бацише их преко мора сињег.

0027    Кад у јутру бијел дан освану,

0028    Дан освану и ограну сунце,

0029    Углаше се два каљуна златна

0030    Под хајдучком проклетом Малтијом,

0031    Угледа их од Малтије стража,

0032    Па казује од Малтије краљу:

0033    „Господине, од Малтије краљу!

0034    „Каљуни су млоги пролазили,

0035    „Ал’ оваки још прошли нијесу;

0036    „Ил’ је царе, ил’ су царевићи,

0037    „Ил’ су каке младе султаније.”

0038    Маче краљу тридесет каљуна,

0039    Уватише два каљуна златна,

0040    Ал’ у њима хиљада хаџија

0041    И сувише триста јањичара,

0042    И цареве двије султаније.

0043    У град меће хиљаду хаџија,

0044    А у кулу триста јањичара,

0045    Султаније у одају златну,

0046    Коју кад је краљу начинио

0047    И кад јој је врата затворио,

0048    Пред њима се јесте заклињао,

0049    Да их прије отворити не ће

0050    Ил’ без цара, ил’ без царевића,

0051    Ил’ без каке младе султаније;

0052    Ту он метну двије султаније,

0053    Нека им је дивно тавновати.

0054    Кад виђеше двије султаније,

0055    Ђе су с’ оне младе осужњиле

0056    У хајдучкој проклетој Малтији:

0057    Тада оне ситну књигу пишу,

0058    Своме брату султан-Ибрахиму:

0059    „Султан-царе, наше јарко сунце!

0060    „Ил’ не чујеш, ил’ не хајеш за нас,

0061    „Ђе смо ти се младе осужњиле

0062    „У хајдучкој проклетој Малтији?”

0063    А кад цару ситна књига дође,

0064    Те он виђе, што му књига каже,

0065    Он сазивље лале и везире,

0066    Саставио сто и двадест паша

0067    И четрест учтугли везира

0068    И двадесет старијех кадија;

0069    Па говори царе Ибрахиме:

0070    „Слуге моје, лале и везири!

0071    „Моје су се сестре осужњиле

0072    „У хајдучкој проклетој Малтији:

0073    „Ил’ ћемо их силом отимати,

0074    „Ил’ ћемо их благом пресипати,

0075    „Или ћемо робље мијењати?”

0076    Веле њему лале и везири:

0077    „Св’јетла круно, царе господине!

0078    „Да бисмо их благом пресипали,

0079    „У каура доста блага има;

0080    „Ако бисмо робље мијењали,

0081    „Њихово се робље истурчило;

0082    „Већ ћемо их силом отимати.”

0083    Тад’ говори царе Ибрахиме:

0084    „Слуге моје, лале и везири!

0085    „Кога ћемо врћи серашћером?”

0086    Веле њему лале и везири:

0087    „Господине султан-Ибрахиме!

0088    „Овђе има Ћуприлијћ везире,

0089    „Зелена му и сабља и рука,

0090    „А бијела до појаса брада;

0091    „Њега ћемо врћи серашћером.”

0092    Онда силну покупише војску,

0093    Пак одоше преко мора сињег

0094    На хајдучку проклету Малтију,

0095    И пред војском Ћуприлијћ везире.

0096    Кад дођоше под проклету Малту,

0097    Стадоше је бити са сви страна,

0098    Бише Малту тридесет година,

0099    Ни одбише креча ни камена,

0100    Нит’ дознаше откуд су јој врата,

0101    А камо ли да узеше Малту!

0102    Када прође тридесет година,

0103    Тад’ процвиље сто и двадест паша

0104    Уз кољено Ћуприлијћ везиру:

0105    „Ћуприлијћу, огријало сунце!

0106    „Што трпљесмо више не можемо:

0107    „Бијелијех брада дочекасмо,

0108    „На коњма нам седла потрунуше,

0109    „Чадори нам махом попадоше;

0110    „Већ нас пусти, пашо, на вилает!”

0111    Ал’ говори Ћуприлијћ везире:

0112    „Чујте добро, сто и дваест паша!

0113    „Сјутра ћемо јуриш учинити

0114    „На хајдучку проклету Малтију;

0115    „Ако ли је сјутра не узмемо,

0116    „Осјећи ћу бегом зијамете,

0117    „И осјећи пашам пашалуке,

0118    „Јањичаре ћ’ у топове збијат’,

0119    „Бацаћу се њима на Малтију.”

0120    Ал’ то зачу од Малтије краљу,

0121    Пак дозивље свога хазнадара:

0122    „Хазнадару, моја вјерна слуго!

0123    „Ти изнеси три товара злата,

0124    „Те позлати на Малтији врата,

0125    „Нека више Турци наваљују,

0126    „Не би ли их прије нестануло.”

0127    [………………………………..]

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Sultanije robinje (komad od pjesme)