Иво Сењанин избавља Гојка Десанчића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Вино пију тридесет Сењана

0002    Усред Сења у новој механи,

0003    Међ’ њима је Сењанине Иво,

0004    Баш Иване, сењски капетане.

0005    К њим’ долази мајка

0006    Десанчића Гојка.

0007    Пак беседи остарила мајка:

0008    „Децо моја, тридесет Сењана,

0009    О Иване, сењски капетане,

0010    Ви седите, децо, па пијете вино,

0011    А мој Гојко у тавници лежи,

0012    У тавници, децо, у кући проклетој,

0013    Избав’те ми, децо, Десанчића Гојка,

0014    Купом ћу вам мајка поделити благо!“

0015    Ал’ беседе тридесет Сењана

0016    И сам вели Сењанине Иво:

0017    „Стара мајко Десанчића Гојка,

0018    Ми би твога избавили Гојка

0019    Из тавнице из куће проклете,

0020    Ал’ немамо, мајко, добра кулаиза,

0021    Који знаде равној Босни путе,

0022    Равној Босни и Херцеговини,

0023    Већ ти иди, остарила мајко,

0024    Усред Сења каменој мејани ─

0025    Вино пије од Косова Раде

0026    Са легеном од дванаест ока,

0027    Па он знаде равној Босни путе,

0028    Равној Босни и Херцеговини!

0029    Ако Раде, мајко, у дружбини пође,

0030    Ми ћемо, мајко, избавити Гојка

0031    Из тавнице из куће проклете!“

0032    Кад саслуша остарила мајка

0033    Што беседе Сењани јунаци,

0034    Она оде каменој мејани ─

0035    Вино пије од Косова Раде

0036    Са легеном од дванаест ока.

0037    Па беседи мајка Десанчића Гојка:

0038    „Седиш, сине, рујно пијеш вино,

0039    А мој Гојко у тавници лежи,

0040    У тавници, сине, у кући проклетој,

0041    Гди је оно, сине, крви до колена

0042    И јуначке кости до појаса!

0043    Па Сењани се, сине, мени обећали

0044    Да би мога избавили Гојка

0045    Из тавнице из куће проклете,

0046    Ал’ немаду добра кулауза

0047    Који знаде равној Босни путе,

0048    Равној Босни и Херцеговини,

0049    А и оном Ердељу проклетом,

0050    Па ево ме до тебе послаше

0051    Да те молим, сине, од Косова Раде,

0052    Да са њима до Ердеља пођеш!“

0053    Ал’ беседи од Косова Раде:

0054    „Стара мајко Десанчића Гојка,

0055    Ајде, мајко, у нову мејану,

0056    А код они Сењана јунака,

0057    Носи, мајко, вино на јунаке

0058    Да би ли се мени обећали

0059    Да издати, мајко, један другог неће,

0060    Већ у друштву изгинути хоће!“

0061    Кад дођоше у нову мејану

0062    Ди Сењани ладно пију вино,

0063    Мајка поји Сењане јунаке,

0064    А Раде од њи тврду веру иште,

0065    Па да иде с њима у дружбини.

0066    Кад Сењани веру му дадоше,

0067    Седе Раде с њима пити вино.

0068    Вино пише љетњи дан до подне,

0069    Па с’ дигоше Богом путовати.

0070    Кад су били у гори зеленој,

0071    Недалеко од Ердеља града,

0072    Ал’ беседи од Косова Раде:

0073    „Браћо моја, тридесет Сењана,

0074    О Иване, сењски капетане,

0075    Ко ће ићи у банове дворе

0076    Да уводи банове дворове

0077    И проклету тавницу банову,

0078    Ди тавнује Десанчића Гојко?“

0079    Сви Сењани ником поникоше

0080    И у црну земљу погледаше,

0081    Сам пониче Сењанине Иво,

0082    Не пониче од Косова Раде,

0083    Не пониче, већ грлом покличе:

0084    „Ој Бога вам, Сењани јунаци,

0085    О Иване, сењски капетане,

0086    Ја ћу ићи да уводим дворе,

0087    Пусте дворе од Ердеља бана

0088    И његову тавницу проклету,

0089    Гди тавнује Десанчића Гојко!“

0090    Свлачи са се ајдучко одело,

0091    А облачи просјачко одело,

0092    Посипа праом и пепелом,

0093    Узе штаке у обадве руке,

0094    А у торбу гусле јаорове,

0095    Па ушета у банове дворе.

0096    Ал’ пред двором бане пије вино,

0097    А служи му Десанчића Гојко

0098    Без калпака и без ал-појаса,

0099    Без чизама и без сабље бритке,

0100    А беседи од Косова Раде:

0101    „Даруј мене, бане господине,

0102    Господ ми те даривао, бане,

0103    И од зле те муке уклонио,

0104    Од зле муке од ајдучке руке!“

0105    Оде бане у беле дворове

0106    Да изнесе пара и динара,

0107    Да дарује сужња преневољна.

0108    Ал’ беседи од Косова Раде:

0109    „Побратиме Десанчића Гојко,

0110    Можеш ли ме по чим познавати?“

0111    Ал’ беседи Десанчића Гојко:

0112    „Како ћу те, брате, познавати,

0113    Ево има девет годин’ дана

0114    Откако сам у тавници сужањ!“

0115    Ал’ беседи од Косова Раде:

0116    „Побратиме Десанчића Гојко,

0117    Ја сам, брате, од Косова Раде,

0118    Нас је дошло тридесет Сењана,

0119    Са нама је Сењанине Иво,

0120    Ми смо дошли, побратиме Гојко,

0121    Из тавнице да те избавимо

0122    Ил’ да наше кости оставимо!“ ─

0123    „Откан’те се се, мила браћо моја,

0124    Ви не мож’те мене избавити,

0125    Већ и ви мож’те кости оставити!“ ─

0126    „Не будали, Десанчића Гојко,

0127    Веће казуј, побратиме драги,

0128    Је л’ на тебе, брате, тешко гвожђе

0129    И откуд је понајтања кула?“

0130    Ал’ беседи Десанчића Гојко:

0131    „На мене је, брате, силно тешко гвожђе,

0132    На ногама, брате, алке са ланцима,

0133    На рукама троји беленчизи,

0134    А на врату силно синџир гвожђе,

0135    Једно с другим седамдесет ока,

0136    А кула је одсвуд подједнака,

0137    Од истока, брате, мало понајтања ─

0138    Три аршина мермера камена

0139    И четири растовине суве!“

0140    Ал’ беседи од Косова Раде:

0141    „То је, брате, шупље и раздрто,

0142    А на теби врло лако гвожђе!“

0143    Утом бане из двора изиђе,

0144    Па износи пара и динара,

0145    Те дарује сужња преневољна.

0146    Кличе грлом од Косова Раде:

0147    „Хвала, бане, хвала, господине,

0148    Господ ми те даривао, бане,

0149    И од зле те муке уклонио,

0150    Од зле муке, од ајдучке руке!“

0151    Ал’ беседи од Ердеља бане:

0152    „Бога теби, сужњи преневољни,

0153    Откуда си, од кога си рода?“

0154    Одговара од Косова Раде:

0155    „Ја сам, бане, из Сења бијела!“

0156    Ал’ беседи од Ердеља бане:

0157    „Кад си, море, из Сења бијела,

0158    Знаш ли дворе Десанчића Гојка

0159    И знаш ли му остарилу мајку?“

0160    Одговара од Косова Раде:

0161    „Знам ја дворе Десанчића Гојка ─

0162    Двори су му врло олошали,

0163    А не знам му остариле мајке,

0164    Скоро сам се у Сењ доселио!“

0165    Па отиде од Косова Раде

0166    Међ’ дружбину у гору зелену,

0167    Па казује Сењаном јунаком:

0168    „Браћо моја, тридесет Сењана,

0169    О Иване, сењски капетане,

0170    Ја уходи у банове дворе,

0171    Видио сам Десанчића Гојка,

0172    Видио сам и с њим беседио ─

0173    Тавница му шупља и раздрта,

0174    А на њему врло мало гвожђа!“

0175    Кад је тавна но’ца настанула,

0176    Допадоше Сењани јунаци

0177    Под проклету банову тавницу,

0178    Па копаше банову тавницу,

0179    Копаше је до поноћи тавне.

0180    А кад види од Косова Раде

0181    Да с’ до зоре прокопати неће,

0182    Цикну Раде као љута гуја,

0183    Па истрже шестопер позлаћен,

0184    Те удара суву растовину.

0185    Пуче пуста растовина сува,

0186    Провали се од истока кула,

0187    Уђе Раде у проклету кулу,

0188    Те узеде Десанчића Гојка.

0189    Изнесе га пред проклету кулу,

0190    Пак бесди Сењаном јунаком:

0191    „Ајд’те, браћо, фришко да идемо,

0192    Да нас овде зора не уфати ─

0193    Ја ћу носит’ на плећима Гојка,

0194    Носићу га до горе зелене,

0195    Тамо ћемо отковати Гојка!“

0196    А када је зора заплавила,

0197    Бан изаш’о да обиђе кулу;

0198    А кад види од Ердеља бане

0199    Да је њему поарана кула

0200    И однешен Десанчића Гојко,

0201    Он сакупи три стотин’ Турака

0202    У потеру, а да отмеду Гојка.

0203    Састигоше Сењане јунаке,

0204    Стигоше ји близу горе чарне.

0205    Раде, носећ’ Десанчића Гојка

0206    Дугим путем, уморио с’ беше,

0207    Те дозивље Сењанина Иву:

0208    „Драги брате, сењски капетане,

0209    Узми брате, Десанчића Гојка,

0210    Узми га на плећа јуначка,

0211    Докле мене плећа оломину!“

0212    Тек што Иво Десанчића прими,

0213    А Раде се уклони на страну,

0214    Допадоше јаничари Турци,

0215    Учинише јуриш међ’ Сењане

0216    И отеше Сењанина Иву.

0217    Тад зацвили Десанчићу Гојко:

0218    „Браћо моја, тридесет Сењана,

0219    О Иване, сењски капетане,

0220    О јуначе, од Косова Раде,

0221    Из једног ме, браћо, избависте гвожђа,

0222    У троја ме данас оковасте!“

0223    А кад зачу од Косова Раде

0224    Плачне речи Десанчића Гојка,

0225    Тад беседи Сењаном јунаком:

0226    „Та нисмо л’ се, браћо, опкладили

0227    Да издати један другог неће

0228    И да ћемо Гојка избавити

0229    Или наше кости оставити?“

0230    Па подвикну од Косова Раде,

0231    Стаде с горе опадати лишће,

0232    А Турком се одвијати чалме,

0233    Па међ’ Турке јуриш учинише.

0234    Од Сењана нико не погибе,

0235    Од Турака нико не остаде,

0236    Само један јунак од Ердеља бане,

0237    Па и њега уватио Раде

0238    Десном руком за грло бијело,

0239    А скида га са добра коњица,

0240    С Гојка скида тешко синџир гвожђе,

0241    С Гојка скида, на бана окива,

0242    Даде бана Десанчићу Гојку.

0243    Он га води бијеломе двору

0244    И враћа му тавновање своје;

0245    Мајка с купом подјељује благо,

0246    Раду даје злаћану кошуљу.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Ivo Senjanin izbavlja Gojka Desancica