Бећар Ибраим пије уз рамазан вино
Бећар Ибраим пије уз рамазан вино је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Текст пјесме
0001 Јесу цару вике додијале
0002 На Турчина бећар’ Ибраима:
0003 Ево љуби тридест удовицах,
0004 И сувише девет ђевојаках,
0005 И он љуби Златку кадиницу
0006 И не пости поста рамазана,
0007 Ного пије у рамазан вино
0008 И у вино шербет-медовину,
0009 Не куне се Мухамедом свецом.
0010 За њем царе слуге отправио,
0011 Уватише бећар’ Ибраима,
0012 Поведоше цару честитоме.
0013 Кад у цара Ибраиме дође,
0014 Но га царе упитиват’ пође:
0015 ”О Турчине, бећар’ Ибраиме,
0016 Је ли истина што кажују љуђи
0017 Е ти љубиш тридест удовицах,
0018 И сувише девет ђевојаках,
0019 И десету Златку ефендину,
0020 Што је љевше у свијету нема,
0021 И кад пије воду али вино,
0022 Види јо’ се проз грло бијело,
0023 А не постиш поста рамазана,
0024 Него пијеш у рамазан вино
0025 И у њега шербет-медовину,
0026 Не кунеш се Мухамедом свецом?”
0027 А тадер му збори Ибраиме:
0028 ”Вољан да си, драги господаре!
0029 Што ти кажу тридест удовицах,
0030 Ништа није што истина није,
0031 Што ми тридест удовицах причаш –
0032 Да не љубим њима б’јело лице,
0033 Давно би се младе поудале,
0034 Ту би остало тирдесет ђетићах,
0035 Прснула би ђеца по сокакех,
0036 Мостар би се тебе истражио;
0037 Што ми кажеш девет ђевојаках –
0038 Кад порасте ружа на божуру,
0039 Па се дигну мостарске ђевојке
0040 И кидају ружу на божуру,
0041 Вјешају их мене за оружју,
0042 И сам би се, царе, преварио,
0043 А некмоли ова лудаија;
0044 Што ми кажеш поста рамазана –
0045 Свако пости све за своју душу;
0046 Што ли пијем црвенику вино,
0047 Вино ми је виноград родио,
0048 А мед су ми челе донијеле –
0049 Немо’, царе, да се срамотимо!”
0050 А цар бачи у џепове руке,
0051 И извади тридесет цекинах
0052 И дарова бећар’ Ибраиму,
0053 Отправи га двору бијеломе.
0054 Глас допаде тридест удовицах
0055 Е им иде бећар’ Ибраиме,
0056 Сретоше га горе у планине,
0057 И Турчина дивно даровале,
0058 И даше му тридест бовчалуках,
0059 Сваки бјеше од сухога злата.
0060 Мало било, ништа не стануло,
0061 Али иду девет ђевојаках,
0062 И носе му девет кошуљах,
0063 Њега грле, њега дароваше.
0064 Стан’ да видиш велике невоље!
0065 Ево иде Златка и кадија,
0066 Носи Златка диван-кабаницу
0067 И даде је бећар’ Ибраиму:
0068 ”На је тебе, честита ми била!
0069 Ти се немој иједит’, кадија,
0070 Е му дадох твоју кабаницу!
0071 Да си био за Златку љубовцу,
0072 Била би ти Златка и хаљина –
0073 Сад ти ништа до камена нема!”
0074 То је било кад се је чинило,
0075 Ништа не знам је ли истина била.
Друга верзија пјесме
0001 Силне вике цару досадише
0002 На Турчина бећар’ Ибраима
0003 У Мостару граду бијеломе:
0004 Е он љуби тридес’ удовица
0005 И сувише девет ђевојаках.
0006 Све бише јаде опростили,
0007 Но не могу ово опростити Турци
0008 То љуби Златку кадиницу
0009 И не пости поста рамазана
0010 Ни вјерује свеца Мухамеда,
0011 Ного пије уз рамазан вино
0012 И у њега присипје шербет медовину.
0013 За њега је царе оправио,
0014 Доведоше цару Ибраима,
0015 Шњим се царе разговорит’ пође:
0016 ”О Ибраиме, један зулумћару,
0017 Је ли истина што ми кажу људи
0018 Е ти љубиш тридес’ удовицах?”
0019 Но Ибраим дочекат’ не може,
0020 Докле цару по истини каже:
0021 ”Чујеш ли ме, господару драги,
0022 Што се плачу без невоље Турци?
0023 Ако љубим тридес’ удовицах –
0024 Да не љубим њихно б’јело лице,
0025 Удовице би се поудале,
0026 Оне ране тридес’ ђетићах,
0027 Цикнула би ђеца по сокаках,
0028 Тебе би се Мостар ископао;
0029 А што љубим девет ђевојаках –
0030 Доносе ми биље од планине,
0031 Свко би се на њих преварио;
0032 А што се за кадију срче Турци –
0033 Да не љубим Златки б’јело лице,
0034 Златка би се дамно преудала,
0035 Његов би се хоџак затворио,
0036 Он је био брука од настања;
0037 Што не постим поста рамазана
0038 Него пијем у рамазан вино –
0039 Свако пости за своју душу,
0040 Вино ми је виноград родио,
0041 А мед су ми пчеле донијеле!”
0042 Таде рече царе од Стамбола:
0043 ”Аферим ти, бећар’ Ибраиме!”
0044 Дарова га стотину цекина
0045 Е га царе на дворе оправио.
0046 То је било кад се чинило.
Литература
- Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Becar Ibraim pije uz ramazan vino