Садржај
Милутин Јовановић
Милутин Јовановић (Јагодина, 30. септембар/12. октобар 1828 — Београд, 22. октобар/3. новембар 1888), српски генерал. Излио је први срспки топ у Тополивници у Крагујевцу.
Војно школовање и специјализација
Милутин Јовановић је рођен 30. септембра/12. октобра 1828. године у Јагодини.1)2) Након завршене основне школе и једнога разреда гимназије отишао је у трговину, где је био трговачки помоћник.3) Ступио је 1847. у војску.4) Уписао се 1850. на Војну академију (Артиљеријску школу).5) Војну академију завршио је 1855, када је добио чин артиљеријског потпоручника.6) До новембра 1857. био је водник у пољској артиљерији.7) Послали су га као државног питомца да се у Белгији обучи ливењу топова и ђулади.8) На обуци у Белгији боравио је од новембра 1857. до краја априла 1858.9)
Први топ
Након повратка из Белгије од 1858. до јула 1861. био је подуправник Тополивнице у Крагујевцу.10) У Тополивници је излио први српски топ, а био је то и први топ на Балкану.11) До јула 1863. био је командант брдске артиљерије и управник арсенала.12) После тога до августа 1865. био је командир најпре неготинске, а онда београдске народне батерије.13) Четири месеца током 1866. боравио је у Црној Гори, где је обучавао црногорске артиљерце да рукују брдском батеријом,14) коју је Кнежевина Србија, на молбу кнеза Николе, преко свог изасланика Петра Вукотића, послала на поклон. Под руководством капетана Јовановића, у Црној Гори је обучен 51 артиљерац, 109 пешадинац и 10 трубач, а израђивана је и муниција у малој радионици на Цетињу. Уочи одласка из Црне Горе, средином јуна Јовановић је кнезу Николи поднео извештај о свом раду и мишљење о даљој обуци војске, предложивши да се артиљерци који су се обучавали на Цетињу упуте по племенима, као подофицири и наставници. Предложио је и старешински кадар батерије на Цетињу и инспекторе који би се старали о обуци.15)
Након повратка из Црне Горе до 1867. био је командант 3. пољске батерије и вршилац дужности команданта артиљерије.16) Од децембра 1867. до јануара 1870. био је инспектор артиљерије.17) У то време 1868. послали су га да као изасланик српске војске посматра маневре аустроугарске војске у Брику.18) Једно краће време током 1869. био је заступник команданта артиљерије у Београду.19) Унапређен је 1870. у чин мајора.20) Једно време служио је у Ћуприји у инжењеријским јединицама, а онда се 1871. вратио на положај инспектора артиљерије.21) Након тога до 1874. био је командант алексиначке бригаде.22) До 1876. био је командант Јужноморавске дивизије.23) Унапређен је 1875. у чин пуковника.24)
Српско-турски ратови
Од марта до новембра 1876. био је инспектор артиљерије.25) У Првом српско-турском рату био је командант Јужноморавске дивизије.26) На почетку рата командовао је главном или суповачком колоном од 15 батаљона.27) Задатак је био да најпре заузме мостобран код Мрамора, пресече пут Ниш—Лесковац и да покуша да заузме Ниш.28) Његова колона је 2. јула 1876. лако прешла границу код Суповца растеравши турске граничаре са њихове карауле. До подне српска артиљерија је успела да ућутка турску артиљерију и онда је српска пешадија кренула у напад.29) Доспели су близу Мрамора, али долазак турског појачања поколебао је српску војску, која се повукла на границу.30) Једно време био је командант ћупријскога утврђеног логора.31)
Гушење Тополске буне
У Другом српско-турском рату Јовановић је био начелник артиљерије Врховне команде.32) Учествовао је у гушењу Тополске буне, која је избила 7. децембра 1877. за време мобилизације.33) Јовану Белимарковићу је дато овлаштење да са војском угуши побуну, а Милутин Јовановић је 9. децембра 1877. постављен за команданта сталне команде за побуњене крајеве са широком овлаштењима да врши власт врховног команданта, да потврђује, поништава и извршава пресуде војних судова у побуњеном подручју.34) Након гушења буне Јовановић је безобзирно кажњавао побуњенике.35) По жељи Милана Обреновића срушио је топовима и барутом Карађорђеву кулу и друге важне споменике у Тополи.36)
Генерал
До октобра 1878. био је на дужности команданта дивизије стајаће војске, а на истој дужности био је од 1881. до 1883.37) Од 1881. био је члан комитета за војну организацију и наставу.38) Био је 1881. посматрач на војним маневрима аустроугарске војске у Мишколцу.39) Унапређен је 1883. у чин генерала.40) Постављен је 1883. за команданта Дунавске дивизијске области.41) Исте године изабран је за председника Београдске стрељачке дружине.42) Учествовао је 1885. године у Српско-бугарском рату командујући Дунавском дивизијом.43) Након рата пензионисан је у јануару 1886.44) Умро је у Београду 22. октобра/3. новембра 1888.45)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр. 185
- Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
- Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
- Данко Љ. Леовац, Србија и Русија за време друге владе кнеза Михаила (докторска дисертација), Филозофски факултет Универтета у Београду, Београд, 2014.
Milutin Jovanovic