Милош Божановић

Милош Божановић (Рајево Село, 10/22. март 1863. или 28. март 1866 — Београд, 14. јануара 1922), српски генерал, а 1913—1914. био је министар одбране Краљевине Србије. Био је члан Црне руке.

Биографија

Милош Божановић рођен је у Рајевом Селу у Славонији 10/22. марта 1863.1)2)3) или 15/28. марта 1866.4)5) Основну школу похађао је у Рајевом Селу и у Винковцима, а гимназију је похађао у Београду.6) Након завршене гимназије ступио је 1882. у Војну академију.7) Војну академију завршио је 1885, када је унапређен у чин инжињеријског потпоручника.8) Учествовао је 1885. као млади инжењеријски официр у Српско-бугарском рату.9) Вишу школу Војне академије похађао је од 1888. до 1890.10) Унапређен је 1893. у чин капетана 2. класе.11) Као државни питомац боравио је у Русији од новембра 1892. до маја 1894.12) Као капетан завршио је инжењеријску академију у Петрограду у Русији.13) Као млади инжењеријски официр био је на положајима командира жељезничке чете, команданта инжењеријског полубатаљона и начелника штаба дивизијске области.14) Унапређен је 1898. у чин мајора.15)

Мајски преврат

Један је од официра завереника, који су још 1902. припремали Мајски преврат против краља Александра Обреновића.16)17) Био је као инжењеријски мајор и командант 1. пионирског батаљона на челу нишког списка завереника.18) Нишки завереници су били нестрпљиви, па су сами намеравали да сами марта 1903. убију краља, али у њиховој намери спречио их је главни штаб завереника у Београду, па је преврат изведен без непосредног Божановићевог учешћа.19) Одмах након преврата Божановић је револвером присилио команданта Моравске дивизије Божидара Јанковића да прихвати ново стање и прокламује у Нишу долазак новог краља Петра I Карађорђевића.20) Након смене династија завереници су узели значајне позиције на двору. Божановић је постао ађутант престолонаследника Ђорђа Карађорђевића и унапређен је у чин потпуковника.21) На двору се понашао надмено према краљу Петру I Карађорђевићу, сматрајући да краљ треба да буде захвалан завереницима за долазак на власт.22) Под притиском енглеске дипломатије краљ је био присиљен да се реши завереника, па је Божановић 1905. смењен са позиције краљевог ађутанта.23)

Црна рука

Унапређен је 1908. у чин пуковника.24) Од јуна 1910. био је заменик команданта, а од октобра 1911. био је командант Дунавске дивизијске области.25) На Војној академији је предавао пољску и сталну фортификацију.26) Председавао је скуповима завереника из 1903.27) Као и већина завереника био је истакнути члан тајне организације Уједињење или смрт, зване Црна рука.28) Када се 1911. у јавности почело говорити о Црној руци, дао је изјаву да ниједан официр у београдском гарнизону не припада Црној руци.29) Поједине новине су онда почеле о њему писати да је члан Црне руке.30) Конкурентска организација официра Бела рука, која је била у блиским везама са Александром I Карађорђевићем, објавила је да Црна рука кује заверу против династије.31) Божановић је био надлежан да спроведе истрагу, па је око 1. јануара 1912. тврдио да су белорукци лагали престолонаследника Александра и да нема никаквих доказа за такву заверу.32) Тражио је од министра одбране Степе Степановића и краља Петра, да се белорукци удаље из Београда.33) Јосиф Костић, Петар Живковић и Барјактаревић су по одобрењу краља Петра 1912. због клеветничке активности о Црној руци прекомандовани из Београда.34) За белорукце се заузимао Александар I Карађорђевић, који се наљутио на Божановића.35)

Генерал

У Првом балканском рату учествовао је као командант Дунавске дивизије 1. позива.36) У Кумановској бици 23. октобра 1912. Дунавска дивизија је издржала главни турски удар неколико дивизија на левом крилу и спречила је обухват српског левог крила.37) Након српске победе у Кумановској бици Милош Божановић је унапређен у чин генерала.38) Учествовао је и у Другом балканском рату 1913, када је његова дивизија је након истакнуте улоге на Ретким Буквама допринела српској победи у бици код Брегалнице.39)

Министар одбране

Изабран је 16. јануара 1913. за министра одбране у влади Николе Пашића. Предложио је према жељи Црне руке велики војни буџет за 1914, али влада није никако хтела да прихвати тако велика издвајања у тешкој економско-финансијској ситуацији.40) Поред тога замерио се радикалној влади, јер је на некоректан начин издејствовао да краљ Петар I Карађорђевић не само потпише указ о помиловању црнорукца мајора Велимира Вемића, него и да добије унапређење.41) Радило се о Вемићу, који је 1912. био осуђен за убиство једног војника.42) Никола Пашић је због тога 4/17. јануара 1914. сменио Божановића са положаја министра одбране. Било је то прво отворено супростављање Пашића Црној руци.43)

Први светски рат

На почетку Првог светског рата командовао је Ужичком војском, која је учествовала у Церској бици затварајући правац Вишеград-Ужице. Крајем септембра 1914.командујући Ужичком војском, а у садејству са црногорском Санџачком војском извршио је дубок продор у Источну Босну, где је након разбијања непријатељских снага ослободио Вишеград, Соколац и Хан-Пијесак.44) Ужичка војска се појавила пред Власеницом и Кладњем, а Санџачка војска близу Пала.45) Међутим цела та операција изводила се споро и недовољно енергично, а поред тога није било довољно сагласности између српске и црногорске војске.46) Аустроугарска војска је након пребацивања снага са главног фронта на Дрини успела најпре да заустави српски продор, а средином октобра да присили српску војску да се повуче на десну обалу Дрине.47) Божановић је смењен јер је споро спроводио офанзиву ка Романији и Власеници. Након тога постављен је за команданта Пиротског утврђеног логора.48) Пензионисан је 1915. године.49) Са српском војском се повлачио као резервни официр. Пошто се за време Солунског процеса установило да је био члан Црне руке разрешен је 1917. статуса резервног официра.50) У лову је добио назеб, који се искомпликовао у запалење плућа, од чега је умро 14. јануара 1922. у Београду.51)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, стр. 282-283
  • Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1990.
  • Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
  • David MacKenzie, Apis: The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.
  • Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.
  • С. Скоко, П. Опачић, Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918, БИГЗ, Београд, 1981.
  • Ђенерал Божановић, Политика, број 4931, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 15. 1. 1922, стр. 2
  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
2)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 548
3) , 6) , 10) , 12) , 15)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 52
4)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, стр. 282-283
5)
В. Белић је у Народној енциклопедији користио стари календар, што се види по датуму смрти, који је узео као 1. јануар
7) , 8) , 9) , 11) , 13) , 14) , 23) , 26) , 36) , 48) , 49)
НА
16) , 18)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 58
17)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 37
19)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 58-59
20)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 213
21) , 22)
Васа Казимировић, 1997, стр. 151
24) , 25)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 54
27) , 28) , 30)
Васа Казимировић, 1997, стр. 326
29)
Васа Казимировић, 1997, стр. 319
31) , 32)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 85
33)
Васа Казимировић, 1997, стр. 330
34)
Васа Казимировић, 1997, стр. 330, 332
35)
Васа Казимировић, 1997, стр. 332
37)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 273
38)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 285
39) , 51)
Политика, 15. 1. 1922, стр. 2
40) , 41) , 42)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 252
43)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 253
44) , 45) , 46) , 47)
С. Скоко, П. Опачић, 1981, стр. 394
50)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 55
Штампање