Леонида Соларовић
Рођење: 30. септембар 1854. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 20. април 1929. Београд, Краљевина Југославија

Леонида Соларовић или Леонид Соларевић (Београд, 18/30. септембар 1854 — Београд, 20. април 1929), српски генерал и један од учесника Мајског преврата 1903.

Леонида Соларовић је рођен 18/30. септембра 1854. године у Београду.¹⁾ Основну школу и шест разреда реалне гимназије завршио је у Београду.²⁾ Уписао се 1869. на Војну академију.³⁾ Војну академију завршио је 1854, када је добио чин артиљеријског потпоручника.⁴⁾ Након завршене академије најпре је месец дана био распоређен као водник у артиљеријском пуку.⁵⁾ Одмах након тога прекомандован је у барутану у Страгарима, где је био до 1875.⁶⁾ Од 1875. до 1876. био је на служби у чаурници Војно-техничког завода.⁷⁾ Учествовао је у Првом српско-турском рату као ађутант Јужноморавског артиљеријског пука, а онда је био водник 4. пољске батерије у истом пуку.⁸⁾ Учествовао је у Другом српско-турском рату 1877—1878. као командир 4. батерије Моравског артиљеријског пука.⁹⁾ Постао је 1879. ађутант команданта стајаће војске.¹⁰⁾ Од октобра 1880. до новембра 1881. био је командир батерије Дунавског артиљеријског пука.¹¹⁾ Од 1881. до 1883. био је у комисији за пријем пушака у Оберндорфу.¹²⁾ Од 1883. до 1884. био је на служби у општевојном одељењу министарства одбране.¹³⁾ Од 1884. до 1885. био је командант артиљеријског батаљона града Београда.¹⁴⁾ Са том јединицом учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. под Видином.¹⁵⁾¹⁶⁾ Након тога од 1886. до 1887. командант је градског артиљеријског батаљона града Ниша.¹⁷⁾ Унапређен је 1887. у чин мајора.¹⁸⁾ Био је вршилац дужности команданта брдског артиљеријског пука од 1887. до 1890.¹⁹⁾ Од 1890. до 1894. био је шеф штаба Артиљеријске инспекције.²⁰⁾ Унапређен је 1893. у чин потпуковника.²¹⁾

Постављен је 1894. за команданта Артиљеријске подофицирске школе и на том месту се задржао до 1895.²²⁾ Одређен је августа 1893. за ађутанта краља Александра Обреновића.²³⁾ За првог краљевог ађутанта постављен је 1898.²⁴⁾ Исте године унапређен је у чин пуковника.²⁵⁾ Противио се женидби Александра Обреновића и Драге Машин, па је краљу искрено о женидби говорио тако оштро, да је краљ касније говорио да је заслужио стрељање.²⁶⁾ Данима се свађао са краљем због женидбе.²⁷⁾ Соларевић се ништа није усудио на своју руку да подузме против краља Александра, него је узалуд чекао повратак краља Милана Обреновића.²⁸⁾ На властити захтев пензионисан је јула 1900.

Учествовао је у Мајском преврату 29. маја/11. јуна 1903. као један од чланова језгра завере.²⁹⁾³⁰⁾ Заједно са Александром Машином супростављао се идеји других завереника да се убију краљ и краљица.³¹⁾ Међутим након гласања повиновао се одлуци већине.³²⁾ Дунавска дивизија под командом Димитрија Николића била је опасна за заверенике, а када Љубомир Вуловић није успео да Николића зароби код куће, онда је Соларевић телефоном рекао Николићу да је краљ мртав и да је он преузео команду над Дунавском дивизијом.³³⁾ Међутим пошто му Николић није поверовао, Соларевић је послао млађе заверенике да га наговоре на попуштање.³⁴⁾ Између млађих завереника и Николића дошло је до пуцњаве, у којој је Николић био рањен. Након тога завереници су саопштили војсци вест о краљевој смрти и да Соларевић преузима заповедништво над Дунавском дивизијом.³⁵⁾

Након реконструкције владе Јована Авакумовића постављен је на место министра одбране од 15. августа до 4. октобра 1903.³⁶⁾ Постављен је марта 1904. за управника Војне академије и на том положају се задржао до 1907.³⁷⁾ Енглеска влада је тешко притискала српску владу, да се реши старијих официра завереника, укључујући и Соларовића. На притисак Енглеске влада Николе Пашића је пензионисала 1906. петорицу завереника, али међу њима није био Соларовић.³⁸⁾ Унапређен је 1907. у чин генерала.³⁹⁾ Од 1907. до 1910. био је командант најпре Моравске, а онда Дунавске дивизијске области.⁴⁰⁾ Пензионисан је на властити захтев 1910.⁴¹⁾ Није учествовао у балканским ратовима. У Првом светском рату био је командант Дунавске дивизијске области.⁴²⁾ Од јула до новембра 1918. био је командант војске на Крфу.⁴³⁾ У Краљевини СХС био је демобилисан и преведен у резерву са чином генерала. Умро је 20. априла 1929. године у Београду.⁴⁴⁾ Написао је 1911. књигу: У прилог јачања српске оружане силе.⁴⁵⁾

• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, стр. 273
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Leonida Solarovic