Корисничке алатке

Алатке сајта


кочо_арамбаша_и_церовић_остоја

Кочо арамбаша и Церовић Остоја

Кочо арамбаша и Церовић Остоја је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Закукала кукавица црна

0002    О Лучину дану јесењему,

0003    Кад јој вакта од кукања нема,

0004    У Дромњаку у племену јаку

0005    У Петњицу божју несретњицу

0006    На бијелој Караџића кули.

0007    То не била Кукавица црна,

0008    Већ је Канда Васиљева мајка.

0009    Ако кука, јес јој и невоља,

0010    Јер јој Васиљ скоро погинуо,

0011    Убио га аранбаша Кочо.

0012    Она кори свог милог синовца,

0013    Свог синовца војеводу Шуја:

0014    „Црн ти образ, војевода Шујо,

0015    “Рашта оста Васиљ неосвећен?

0016    „Мој би Васиљ тебе осветио.“

0017    Ма ми сједи војевода Шујо,

0018    Па ми грозне сузе пролијева,

0019    Старој Канди бесједио Шујо:

0020    „Стрина Кандо, Васиљева мајко,

0021    “Ками ћу ти осветит’ Васиља,

0022    „Чим су мене обломљена крила,

0023    “Још како ми нестануло Мима,

0024    „И Стевана сивога сокола,

0025    “И Васиља змаја из планине.

0026    „А по томе, моја мила стрина,

0027    “И јошт имах добру узданицу,

0028    „Ето тамо у другом племену,

0029    “У племену Пиви валовитој,

0030    „Мог сестрића Чавића Шћепана,

0031    “И мене су њега уловили,

0032    „Те су моја обломљена крила.

0033    “Не могу ти осветит’ Васиља.„

0034    Ал’ се једно влаше догодило,

0035    Силно влаше Церовић Остоја,

0036    Колико је Влашчић осилио,

0037    Од себе је пусат одвалио,

0038    А над уво сарук натурио,

0039    А уз рамо брешку прислонио,

0040    А велики чибук запалио,

0041    Па је старој Канди говорио:

0042    “Кума Кандо, Васиљева мајко,

0043    „Кунем ти се и вјеру ти давам,

0044    “Ја ћу твога осветит’ Васиља,

0045    „Убићу ти аранбашу Коча

0046    “На Пошћелу на бијелој кули,

0047    „Јер ћу своју изгубити главу.“

0048    То рекао, на ноге скочио,

0049    А с брешком се влашче затурио,

0050    Оде с њоме кроз племе Дромњаке,

0051    Док он сиде у Тушину кули.

0052    Таман сио, мало починуо,

0053    Док му ситна књига допанула

0054    Са Мљетичка села маленога

0055    Од сокола Пера Зајовића,

0056    Зове Перо њега у сватове:

0057    „О мој куме, Церовић-Остоја,

0058    “Ето тебе књиге и азије,

0059    „Ал’ не чујеш, ал’ ти не казују

0060    “Ђе се женим и весеље градим.

0061    „Јесам скоро цуру испросио

0062    “На Дужима у Мемедовића,

0063    „Па ја купим свата по ђевојку,

0064    “А и тебе зовем у сватове,

0065    „Да ми вјенчаш брата и ђевојку.

0066    “Још поведи зета миланога,

0067    „Зета мога, твог милог рођака,

0068    “Твог рођака Церовић-Стевана

0069    „Нек понесе крсташа барјака

0070    “На соколу пријатељском вранцу,

0071    „Кога данас у Дромњаке нема.“

0072    Кад Остоји ситна књига дође,

0073    Ама њему врло мила била,

0074    Пак дозива свог милог рођака,

0075    Свог рођака Церовић-Стевана:

0076    „О рођаче, Церовић-Стеване,

0077    “Ево мене књига допанула

0078    „Са Мљетичка села маленога

0079    “Од твог таста Пера Зајовића,

0080    „Зове мене Перо у сватове,

0081    “Зове мене на вјенчано кумство

0082    „Да му вјенчам брата и ђевојку,

0083    “Нег’ се спремај са мном у сватове.

0084    „Ти отиди у подруме доње,

0085    “Те изведи јагрзли гаврана,

0086    „Опремај га што можеш најљепше,

0087    “А ја одох на Сеоца равна,

0088    „Да доведем Вујачића вранца,

0089    “Кога данас у ускоке нема.„

0090    То рекао, на ноге скочио,

0091    А с брешком се влаше затурио,

0092    Те облеће низ Тушину равну.

0093    А кад сиде низ Тушину равну,

0094    И Тушину воду прегазио,

0095    Примио се у Сеоске стране,

0096    Док изиде на Сеоца равна

0097    Танкој кули Петра Вујачића.

0098    На Остоју вашке налећеле,

0099    И излази Петар Вујачића,

0100    Те он срета главна пријатеља,

0101    И мрке је вашке отиснуо,

0102    Па га води на бијелу кулу.

0103    Кад изиде на бијелу кулу,

0104    За обилну совру засједоше,

0105    А на соври свака ђаконија,

0106    А највише слатка амберија.

0107    Они пију слатку амберију,

0108    И у пићу јеглен отворили.

0109    Ма говори Церовић Остоја:

0110    “Пријатељу, Петре Вујачићу,

0111    „Ја се спремам, Перо, у сватове,

0112    “Ама немам коња за сватова,

0113    „Дај ти мене вранца од мегдана.“

0114    А говори Петре Вујачићу:

0115    „Пријатељу, Бог те не убио!

0116    “Што ти тражиш коња за сватова?

0117    „Ев’ у мене вранца од мегдана,

0118    “Кога данас у ускока нема.„

0119    То рекао, на ноге скочио,

0120    Па полеће низ бијелу кулу,

0121    Па упаде у подруме доње,

0122    Те изведе без биљега вранца

0123    Опремљена и опусаћена,

0124    Заложи га клипком њемачкијем.

0125    У то доба Церовић Остоја,

0126    Он остаде под бијелу кулу,

0127    Па привати без биљеге вранца,

0128    Поведе га низ Сеоца равна.

0129    А кад сиде на воду Тушину,

0130    Ту закрочи јагрзли гаврана,

0131    Поћера га уз Тушину равну,

0132    Док ишћера Лазаревој кули.

0133    А под кулом осједе Гаврана,

0134    Привеза га за алку залиту,

0135    Оде влашче на бијелу кулу,

0136    Те се свлачи, те се преоблачи:

0137    И обуче бијелу кошуљу,

0138    По кошуљи кадивли џамадан,

0139    А по њему црвену доламу,

0140    По долами токе ударио,

0141    А на главу капу и челенку,

0142    А на ноге копче и чакшире,

0143    Опаса се свиленом каницом,

0144    А по њему свилај привалио,

0145    Зањ зађеде двије пушке мале,

0146    Све у срму, па су позлаћене,

0147    Ниже њих је крива јатагана,

0148    Па довати брешку посребљену,

0149    Објеси је себе о рамену,

0150    А пригрну струку сичашицу,

0151    А велики чибук запалио,

0152    Па пошета низ бијелу кулу,

0153    А за њиме Церовић Стеване,

0154    Он понесе крсташа барјака,

0155    А слећеше под бијелу кулу,

0156    Посједоше два коња гаврана,

0157    Поћераше уз Тушину равну.

0158    Док дођоше води Буковици,

0159    А отолен на Слатину равну.

0160    Кад изишли на Слатину равну,

0161    Сву Слатину здраво пријеђоше,

0162    Док дођоше на Мљетичак равни

0163    Танкој кули Пера Зајовића,

0164    Изметнуше двије пушке мале.

0165    А излази Перо Зајовића.

0166    Те он срете мила кума свога,

0167    Приватио коње и оружје,

0168    А њих води на бијелу кулу.

0169    За готову совру засједнули,

0170    А на соври свака ђаконија,

0171    А највише вина и ракије.

0172    Они пију вино и ракију,

0173    Док стадоше пушке попуциват’,

0174    Стадоше се свати састајати.

0175    Свијех ћу ти по имену казат’:

0176    Најпрви је Окица Јакићу,

0177    А за њиме два кнежева сина,

0178    Једно Амза а друго Мијата,

0179    За Мијатом Жучића Богдане,

0180    За Богданом Поповић Вилипе,

0181    За Вилипом Клепавића Живко

0182    Из малена села Озринића,

0183    А за Живком све остало друштво,

0184    Таман, браћо, двадесет сватова.

0185    Изидоше на бијелу кулу,

0186    За обилну совру засједоше,

0187    Они пију вино и ракију.

0188    Док се ладна напојише вина,

0189    И од вина ћеиф приватише,

0190    У том вичу сватовски чауши:

0191    “Азурала, кићени сватови,

0192    „Од шта земан од тога вријеме,

0193    “Да идемо, да се не доцнимо,

0194    „Далеко је на камене Дужи,

0195    “Да раније на конак падамо.„

0196    Отлен пође кита и сватови,

0197    Пјевајући, а пушке мећући.

0198    И одоше кроз племе Дромњаке,

0199    Док сидоше у Петницу равну,

0200    У Петницу пред Петничку цркву,

0201    Ту нађоше војеводу Шуја,

0202    Ђе дугачки чибук запалио.

0203    Најпрви је Окица Јакићу

0204    На његову вилену дорину,

0205    Па он Шују Бог-помоћ назива,

0206    А Шуја му љепше одазива.

0207    А да видиш Окице Јакића,

0208    Он потеже плоску из зобнице,

0209    Те је даде војеводи Шују.

0210    А Шујо је плоску приватио,

0211    Па натеже три-четири пута,

0212    Док се дивно Шујо напојио,

0213    И у себе ћеиф опазио.

0214    Па је опет плоску покучио,

0215    А Окица плоску приватио,

0216    Те је тури себе у зобницу.

0217    По сватима погледао Шујо,

0218    Док угледа мила кума свога,

0219    Мила кума Церовић-Остоју,

0220    Па овако бесједио Шујо:

0221    “А мој куме, Церовић-Остоја,

0222    „Каки су те врази понијели?

0223    “Знаш ли, куме, што си учинио?

0224    „Јеси ли се, куме, повалио,

0225    “Да ћеш убит’ арамбашу Коча?

0226    „Вала ти се ваља по Дромњаку.

0227    “Јест зачуо арамбаша Кочо,

0228    „Оће изић’ данас пред сватове,

0229    “И твоју ће изгубити главу,

0230    „Ја ти ништа помоћи не могу.

0231    “Веће, куме, тебе Богом кумим,

0232    „Да идемо на бијелу кулу,

0233    “Да пијемо, куме, амберију,

0234    „Док наљегу кићени сватови,

0235    “И наведу прикладну ђевојку.„

0236    Под Остојом коња уватио,

0237    Те га сврати под бијелу кулу.

0238    Отален су свати приложили.

0239    Док се смисли Церовић Остоја,

0240    Па овако влашчић говораше:

0241    “О мој куме, војевода Шујо,

0242    „Боље ми је данас погинути,

0243    “Него овђе с тобом останути,

0244    „Е ће мене свати прекорити.“

0245    Па поклопи Вујачића вранца,

0246    Поћера га трагом за сватима,

0247    Брже стиже киту и сватове.

0248    Кад су свати кроз Пошћене били,

0249    Ал’ ево ти тридес Пошћињана,

0250    Они пију сватовске здравице.

0251    Неће пити Церовић Остоја,

0252    Већ прогони Вујачића вранца,

0253    И за њиме Церовић Стеване,

0254    За Стеваном Поповић Вилипе.

0255    Кад су мало понапријед били,

0256    Ал’ ево ти арамбаше Коча.

0257    Оно пало по богазу тврду,

0258    Запета му пушка пред очима,

0259    Он повикну грлом и авазом:

0260    „Море, курво, Церовић-Остоја,

0261    “Знаш ли, море, што си учинио?

0262    „Јеси ли се, курво, повалио,

0263    “Да ћеш моју изгубити главу?

0264    „Нећеш моју, него ћу ја твоју.

0265    “Немој рећи да је пријевара.„

0266    То рекао, пушци ватру даде,

0267    А пуста му ватру приватила,

0268    И Остоју боље погодила:

0269    Посред уста и деснога брка,

0270    Два му здрава саломила зуба,

0271    Деснога му опалила брка.

0272    Ал’ Остоја собом јунак добар,

0273    Нити паде, нити се препаде,

0274    Па он сману брешку посребљену,

0275    Привија је оку и образу,

0276    Те он згађа арамбашу Коча.

0277    И добро га бјеше погодио:

0278    Посред срца и свилена паса.

0279    Ама Кочу добра срећа била,

0280    За пасом му нож и пушка мала,

0281    Те му пушка зрна уставила,

0282    Ама Кочу ране не задала.

0283    Кад то виде Поповић Вилипе,

0284    Он наћера дебела кулаша,

0285    А још сману сјајна џевердана,

0286    Приноси га оку и образу,

0287    Пред очима живи огањ дава,

0288    А чекме му огањ приватио,

0289    И још Коча боље погодио:

0290    Посред срца и свилена паса,

0291    Живо му је срце опалио,

0292    Изнесе му црне џигерице,

0293    И на Кочу пенџер направио,

0294    Паде Кочо по богазу тврду.

0295    А још Кочо собом јунак добар,

0296    На пушку се своју ослањаше,

0297    И он виче грлом и авазом,

0298    А на име брата Милована:

0299    “А мој брате, луди Миловане,

0300    „У зо час те миловала мајка!

0301    “И горе ти пушке набавила!

0302    „Погибох ти, брате, од сватова.“

0303    Ал’ се момче бјеше догодило

0304    У Заврчу зеленој планини,

0305    Чувајући пребијеле овце,

0306    Па повикну дванаест чобана:

0307    „Ђе сте, браћо, дванаест чобана,

0308    “Погибе нам Кочо од сватова.

0309    „Јуриш, браћо, ако Бога знате!“

0310    Отален су момчад полећела,

0311    Брже сишли води Скакавици,

0312    Ту западе дванаест чобана,

0313    А пред њима луди Миловане.

0314    А пред њима лоша срећа била,

0315    Да их бјеше заскочио Перо,

0316    Заскочио Караџићу Перо,

0317    Па он виче мила кума свога:

0318    „О мој куме, Церовић-Остоја,

0319    “Јеси ли ми у животу, куме,

0320    „Немој ми се данас препанути,

0321    “Ево тебе индат од Петнице.„

0322    Кад то зачу дванаест чобана,

0323    Све побјеже тамо и овамо,

0324    А не бјежи луди Миловане.

0325    Док дочека киту и сватове,

0326    Седам пута пушку истурио,

0327    И седам је свата обранио,

0328    Док га крену Церовић Остоја

0329    На несретну Вујачића вранцу,

0330    А побјеже луди Миловане.

0331    Поћера га Церовић Остоја

0332    На несретну Вујачића вранцу,

0333    Он побјеже Комарници равној,

0334    Ал’ га ћера Церовић Остоја.

0335    Када виђе, ђе ће побјегнути,

0336    Ђе ће момак главу унијети,

0337    Он осједа без биљега вранца,

0338    Па потеже јаглук из њедара,

0339    Од образа утираше крвцу,

0340    Па он сману брешку посребљену,

0341    Привија је оку и образу,

0342    Те он згађа луда Милована.

0343    Лоше згађа, ал’ боље погађа,

0344    И добро га бјеше погодио:

0345    Посред паса, укиде га с гласа.

0346    Паде момче у зелену траву,

0347    А допаде Караџићу Перо,

0348    Да му русу посијече главу.

0349    Ал’ му мртву одбранише главу.

0350    Не дадоше њему посјећ’ главе.

0351    Отален се поврнуо Перо,

0352    И одведе мила кума свога,

0353    Мила кума Церовић-Остоју,

0354    Одведе га у Петницу кули.

0355    Отален су свати приложили,

0356    И одоше на камене Дужи,

0357    И срете их тридесет Дужана,

0358    И тамо их дивно дочекали,

0359    Дочекали и ђевојку дали.

0360    Шњима пође тридесет Дужана,

0361    Препратише у Петницу равну.

0362    Отлен пођу кићени сватови,

0363    Одведоше лијепу ђевојку,

0364    И одоше здраво и весело.

0365    Оће Остоја, весела му мајка!

0366    Њему мајка, а нама дружина!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Koco arambasa i Cerovic Ostoja

кочо_арамбаша_и_церовић_остоја.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:50