Освета Враштанина Мира је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Фрагменти друге верзије пјесме недостају.

0001    Вино пију тридесет ускока

0002    На Црквици више Кривошија:

0003    Најпрви је Благојевић Симо,

0004    А до њега Орловићу Симо,

0005    А до Стева Милићевић Рајо,

0006    А до Раја Ковачевић Пиљо,

0007    А до Пиља Којовићу Симо,

0008    А до Сима Ковачевић Шуко,

0009    А до Шука Радуловић Симо,

0010    А до Сима Станићу Никола,

0011    До Николе Митар Продрибаба,

0012    А до Митра Кузман од Бјелица,

0013    До Кузмана Враштанине Симо;

0014    То су први и врсни јунаци,

0015    А остали један до другога.

0016    Кад с’ хајдуци напојише вина,

0017    Па им винце удари у лице,

0018    И од вина ћеиф уватише,

0019    Одоше се фалит’ о јунаштву:

0020    Сваки каже што је учинио,

0021    И који је даље долазио,

0022    Ма не хоће Црногорац Стева,

0023    Ни се фали, ни се разговара,

0024    Него рони сузе од образа.

0025    А гледа га Благојевић Сима,

0026    Па овако Стеву проговара:

0027    „О Бога ти, побратиме Стево!

0028    “Што ти рониш сузе од очију,

0029    „А не збориш, ни се разговараш,

0030    “Ни се фалиш о твоме јунаштву?„

0031    А виче му Орловићу Стево:

0032    “Прођи ми се, побратиме Симо!

0033    „А знаш, Симо, драги побратиме!

0034    “Сви ускоци бисмо ускочили

0035    „Од простране од Херцеговине,

0036    “А немасмо за ашлука блага,*

0037    „Док не бјеше соко долетио,

0038    “Соко сиви, Враштанине Миро,

0039    „А од како бјеше ускочио,

0040    “Ђегођ знаше пушке џевердара,

0041    „Јали ђегођ за пасом оружја,

0042    “Јали ђегођ лијепо ођело,

0043    „Јали кулу у којој је благо,

0044    “Све то узе Миро и дружина,

0045    „Те удари Миро на ускоке,

0046    “Те се саде поносимо њиме;

0047    „А сад ни је Миро погинуо.

0048    “Кад нестаде Враштанина Мира,

0049    „Ускоцима погинуше крила,

0050    “Погуби га Шаренчевић Марко,

0051    „Шаренчевић Марко и Видаче

0052    “С побратимом од Пиве Станишом,

0053    „Погубише седам харанбаша

0054    “И осмога Чару од Никшића

0055    „И нашега Мира Враштанина.

0056    “А тако ми Бога, побратиме!

0057    „Да је који од нас погинуо,

0058    “До сад би нас осветио Миро,

0059    „Нае по једном, но по седам пута,

0060    “Ми немамо за то ни хабера.

0061    „А на ноге, црн ви образ био!

0062    “Да нашега осветимо Мира.„

0063    Стево рече, нико не порече.

0064    Ту скочише тридесет хајдука,

0065    Припртише торбе обравнице,

0066    Преметнуше струке вунтошице,

0067    По сриједи лаке џевердаре.

0068    Отоле се чета подигнула,

0069    На широко Дврсно нагазила,

0070    Док дођоше на Драгаљ на воду,

0071    Ту хајдуци трудни починули

0072    И по кору љеба заложише

0073    А студене воде напојише,

0074    Е је таки адет у хајдука.

0075    Па с’ отоле чета подигнула,

0076    Фатише се тврде Стреканице,

0077    У коју је камен до камена

0078    А крвави мрамор до мрамора.

0079    Док изађе чета на Грахово

0080    На дућану Ришњанина Стева,

0081    Ту се чета напојила вина,

0082    Па отоле уз Граховске стране,

0083    Све Граховске стране пријеђоше,

0084    Ударише нокат уз Бањане,

0085    А уљезе чета низ Корита.

0086    Сва Корита чета прелазила,

0087    Дође чета у Бабу планину,

0088    Ту су били три бијела дана,

0089    Све уводе Шареначке овце,

0090    Па им овце слазе у Јасење.

0091    Код оваца Марка не бијаше,

0092    Нити има Марка ни Видака,

0093    Нити има од Пиве Станише,

0094    Него иду око овац’ с тајом,

0095    Е се боје љуто од ускока

0096    У зелену гору Омутићу,

0097    Па отоле међу џевердаром,

0098    А штекћу им два бијесна кера,

0099    Не могу им ништа учинити.

0100    Но бесједи Благојевић Симо:

0101    “О дружино, моја браћо драга!

0102    „Видите ли како се чувају?

0103    “Је ли мајка родила јунака

0104    „Јал’ сестрица брата подигнула

0105    “И са мном га у чету справила,

0106    „Да се доље спушти у Јасење

0107    “У бијеле Шареначке овце,

0108    „Да чобана пита од оваца,

0109    “Ђе је њему Марко и Видаче

0110    „И ђе му је од Пиве Станиша?

0111    “Па ако их у планину каже,

0112    „Нек увати брава из оваца,

0113    “Да побјегне с њиме у планину,

0114    „Докле опет у дружину дође.

0115    “Он ће викнут’ Марка и Станишу,

0116    „Те им казат’ ђе сте долазили,

0117    “И куда сте с бравом побјегнули,

0118    „Они ће вас трагом поћерати,

0119    “Ми ћемо се разредити дивно

0120    „Око пута с обадвије стране,

0121    “Не бисмо ли изгубили кога.„

0122    Сва дружина поникнула ником,

0123    И у црну земљу погледала,

0124    Ма не хоће Орловићу Стево

0125    И дијете Ковачевић Пиљо,

0126    Но у Сима обадва очима,

0127    Па скочише на ноге лагане,

0128    Доватише пушке по сриједи,

0129    Па одоше доље низ планину,

0130    Док сиђоше доље у Јасење

0131    У бијеле Шареначке овце.

0132    Ту чобану божју помоћ вичу:

0133    “Божја помоћ, момче код оваца!„ -

0134    “Здраво били, два горска хајдука!

0135    „Камо вама остала дружина? -

0136    “А ево их горје у планину,

0137    „Но камо ти Марко и Станиша?“ -

0138    „А ено их наврх Омутића.“ -

0139    „Дај, чобане, једног брава меса.“

0140    Таде чобан Стеву проговара:

0141    „Ајд’ отоле, од горе хајдуче!

0142    “Не дам брава без велика врага.„

0143    Таде Стево јуриш учинио,

0144    Те увати овна из оваца,

0145    Па побјеже с њиме уз планину.

0146    А завика чобан од оваца:

0147    “Бач’, хајдуче, у овцама брава,

0148    „Ако викнух Марка и Станишу,

0149    “Не ћеш утећ’, ни ухнијет’ главе,

0150    „А камо ли за дружине меса.“

0151    Зато Стево ни хабера нема,

0152    Него бјежи с бравом уз планину.

0153    Доклен Стево у дружину дође;

0154    Чобан викну Марка и Станишу,

0155    Те сађоше оба у Јасење,

0156    Те питају момче код оваца:

0157    „Какви бјеху два горска хајдука?“

0158    А вели им момче од оваца,

0159    И право им од истине каже

0160    Какви бјеху два горска хајдука:

0161    „Један бјеше хајдук од планине

0162    “Црна брка, а мрка погледа,

0163    „Од њега ме страха уватила.“

0164    Таде рече Шаренчевић Марко:

0165    „То је Стево, родила га курва,

0166    “Какав бјеше други још са Стевом?„ -

0167    “Бјеше момче малијех бркова,

0168    „Таког лица ни видио н’јесам

0169    “Ни мушкога ни ђевојачкога.„

0170    Опет таде Марко бесједио:

0171    “То је Пиљо, родила га курва!„

0172    Таде викну грлом иза гласа:

0173    “А Видаче, драги побратиме!„

0174    Повабише два бијесна кера,

0175    Па за Стевом отидоше трагом.

0176    Хајдуци се разредише дивно

0177    Око пута с обадвије стране;

0178    Пресјекоше овна преходника,

0179    Наљегоше два бијесна кера,

0180    На њему се пусти забавише;

0181    И наљезе Марко и Станиша,

0182    На њих огањ оборише живи.

0183    Ту погибе од Пиве Станиша,

0184    Марк’ утече рањен уз планину,

0185    За њим трчи Милићевић Рајо,

0186    Те га Рајо гађа џевердаром,

0187    Добро гађа, ма лоше погађа,

0188    Те Маркова не погоди меса;

0189    А дочека Кузман од Бјелица

0190    Те он гледа Шаренчевић-Марка,

0191    Лоше гађа, ма добро погађа,

0192    Више паса посред печеница,

0193    Ни живога земља не шчекала,

0194    А допаде Милићевић Рајо,

0195    Те Маркову посијече главу,

0196    Рајо главу, а Кузман оружје.

0197    Хајдуци се здраво поврнуше,

0198    Осветише Враштанина Мира.

0199    Здраво чета на Црквице дође,

0200    И ту пију вино и ракију,

0201    И сваки се фали о јунаштву.

0202    И то ти је од истине било.

0203    * У поменутој другој пјесми, која је у осталоме много краћа и гора од ове, овдје стоји:

0206     „А носасмо жуте бјељетине;

0207     „Пошто нам је Миро добјегао,

0208     „Добјегао у Кривошијама,

0209     „Не пијемо вересијом вино,

0210     „Већ готовом паром и динаром,

0211     „Обуче нас токам’ и доламам’

0212     „И сјајнијем пушкам’ сребрнијем.“ -

0213    ??

0215    ??

0217    ??

0219    ??

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Osveta Vrastanina Mira