Женидба Томе барјактара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пију тридесет Сењана

0002    У лијепу Сењу на Крајини

0003    У дворове Сењанина Ива.

0004    Кад се ладна напојише вина,

0005    И од вина ћеиф уватише,

0006    Тадар рече неко у дружини:

0007    „Фала Богу да је јединоме!

0008    “Који има најбољег јунака?„

0009    Кад Сењани ријеч саслушаше,

0010    Стаде сваки својега фалити:

0011    Неки фали брата рођенога,

0012    Неко сина, неко братучеда,

0013    Неки мила побратима свога.

0014    Ма не фали Сењанине Иво,

0015    Но подоцне Иво бесједио:

0016    “И ја имам сестрића мојега,

0017    „По имену Тома барјактара.

0018    “Колико је у години дана,

0019    „Толико је добио мегдана.

0020    “Још се није дите оженио,

0021    „Текер су га брци промакнули,

0022    “Али ћу га оженит’ занаго.„

0023    То зачуо Томо барјактаре,

0024    Па ујаку своме бесједио:

0025    “Мој ујаче, Сењанине Иво,

0026    „Ја се јунак оженити нећу

0027    “Ни ђевојком нити удовицом,

0028    „Ни са женом иза жива мужа.

0029    “Но сам чуо давно ђе причају

0030    „Да је једна лијепа ђевојка

0031    “У Удбињу граду бијеломе,

0032    „Мила шћерца од Удбиње Муја,

0033    “Вјереница Грличић-Мустафе,

0034    „Шњом се, рече, оћу оженити,

0035    “Али шњоме, али ниједноме.„

0036    Ријеч рече, на ноге устаде,

0037    Господи се дивно поклонио,

0038    И отиде на своје дворове.

0039    На се метну одијело дивно,

0040    На се врже од злата кошуљу,

0041    Врх кошуље зелену доламу

0042    Врх доламе двоје-троје токе,

0043    Опаса се пасом и коланом,

0044    За појасом двије пушке мале,

0045    Нит’ су лите, нит’ чекићем бите,

0046    Но у Млетке од злате салите,

0047    А у лијеп калуп слијеване,

0048    У њих гвожђа ни дрвета нема,

0049    Потље чекић који ватру даје;

0050    Међу њима сребрна анџара,

0051    А о бедри ђодру оковану,

0052    А на раме бистра џеведара.

0053    Којега је накрцао дивно:

0054    Два фишека, дванаест балота

0055    За курвића Грличић-Мустафу,

0056    Ако би се ђегод удесио

0057    Да му пушку саспе у њедрима.

0058    И окрочи суру бедевију,

0059    Пак се тури сила на бијеса,

0060    И одлеће планином зеленом

0061    Као зв’језда ноћу про небеса.

0062    Ал’ Турчину долећеше гласи

0063    Да му Томо преузе ђевојку,

0064    И кад зачу, мило му не било,

0065    И он добра коња доватио,

0066    И за Томом у поћеру пође.

0067    Када дође украј воде Саве,

0068    Ту наоди Тому барјактара,

0069    Ђе је момче трудно починуло,

0070    Божју помоћ Тому називао:

0071    “Божја помоћ, Томо барјактару!„

0072    Божју њему помоћ прифатио,

0073    Па Турчину ријеч бесједио:

0074    “Куда тако, Грличић-Мустафа?„

0075    Мустафа му право казиваше:

0076    “Идем право у Удбињу граду

0077    „У дворове од Удбиње Муја.

0078    “Ђевојку сам скоро испросио,

0079    „Па сад идем да је водим двору,

0080    “Јере си се зафалио, курво,

0081    „Да ћеш ми је уграбит’ занаго.

0082    “Но уклони суру бедевију

0083    „Да проженем зекана мојега.“

0084    Но бесједи Томо барјактаре:

0085    „Прођи ми се, Грличић-Мустафа,

0086    “Е тако ми Бога и Јована,

0087    „Ако бих се момче расрдило,

0088    “По тебе ми добро бити неће,

0089    „Свезаћу ти руке наопако.“

0090    Но кад виђе Грличић Мустафа,

0091    Туре викну, бедевија рикну

0092    А два мрка завијају вука,

0093    Не би ли се момче препануло.

0094    За то Томо ни абера нема,

0095    Но окрочи суру бедевију,

0096    Томо викну, бедевија рикну,

0097    Стоји звизга сивога сокола,

0098    Који Тому бјеше на рамена,

0099    А с лијева змију змаја љутог,

0100    Пак удари перним буздованом,

0101    Те погоди Грличић-Мустафу.

0102    Турчин паде, а Тома допаде,

0103    Те му б’јеле савезао руке.

0104    Обрће се тамо и овамо,

0105    Ђе ће наћи суврљаву јелу.

0106    Када нађе суврљаву јелу,

0107    Веже Мују јели у расове,

0108    И узе му од злата канџију,

0109    Што је њему цура даровала,

0110    Па одлеће друмом зеленијем.

0111    Када дође у Удбињу града,

0112    Па уљезе кули у авлији,

0113    Сред авлије копље забусао,

0114    А за копље свеза бедевију,

0115    Па ушета у танану кулу,

0116    Наклони се камари на врата.

0117    Кад унутра три добра Турчина

0118    Ђено мрко испијају вино:

0119    Једно ми је од Удбиње Мујо,

0120    А друго је гојени Алиле,

0121    А треће је будалина Тале;

0122    Пију вино разговарају се.

0123    Ријеч рече будалина Тале:

0124    „Фала Богу, оба побратима!

0125    “Ко је више глава изгубио?„

0126    Ал’ бесједи гојени Алиле:

0127    “Ја сам, браћо, пет стотин’ посјеко,

0128    „Рањенијех ни броја се не зна.“

0129    Онда рече од Удбиње Мујо:

0130    „И ја тако, драги побратиме!“

0131    Но бесједи будалина Тале:

0132    „О Богу ви, оба побратима,

0133    “Луди ли сте, да вас Бог убије!

0134    „Ја обидох земље и градове,

0135    “И изгубих глава неколико,

0136    „А не виђех бољега јунака,

0137    “Што једнога млада Сењанина,

0138    „По имену Тома барјактара,

0139    “А сестрића Ива Сењанина.

0140    „Више но је у години дана

0141    “Он је јунак добио мегдана.„

0142    Кад то чуо гојени Алиле,

0143    Он је њему ријеч бесједио:

0144    “Не будали, будалина Тале,

0145    „Немој вазда лудо говорити,

0146    “Видим да си права будалина.

0147    „Ја ћу поћи, да се опкладимо,

0148    “До вечера у Котаре равне,

0149    „И од Тома донијети главу.“

0150    Ма не рече Туре: ако Бог да,

0151    Нити рече, нити му помага.

0152    Они мисле нико их не чује,

0153    А то Томо и слуша и гледа.

0154    Иде право цури на камари,

0155    Покуцује алком на вратима,

0156    Да га не би опазили Турци.

0157    Одговара лијепа ђевојка:

0158    „Ко то цука алком на вратима,

0159    “У живо му срце ударило!

0160    „Како ће му данас ударити,

0161    “Ево пију три Турчина вино.

0162    „Но ако си Томо барјактаре,

0163    “Бјежи натраг, жељела те мајка!

0164    „Немој данас погинути лудо.“

0165    Али Томо цури проговара:

0166    „Муч’, ђевојко, не говорила га!

0167    “Није ово Томо барјактаре,

0168    „Нег’ је ово Грличић Мустафа.

0169    “Ако ми се млада не верујеш,

0170    „Онда сиђи у мермер-авлију,

0171    “Да погледаш од злата канџију

0172    „Што си мени млада даровала,

0173    “А ја тебе прстен по закону.„

0174    Када зачу лијепа ђевојка,

0175    Мудра била, пак се преварила,

0176    Превари се, увједе је гуја,

0177    Пак је Тому отворила врата.

0178    Кад сагледа Тома барјактара,

0179    Врисну цура до неба се чује,

0180    (Камо л’ неће у камари Турци)

0181    Ћаше Тому да затвори врата,

0182    Али не да Томо барјактаре,

0183    Но ј’ увати за бијелу руку,

0184    Пак је баци за се на коњица.

0185    Кад је виђе Томо барјактаре,

0186    Томо викну, бедевија рикну,

0187    Врисну змаје, а врисну соколе.

0188    То зачуше Удбињани Турци,

0189    Те за Томом у поћеру по’ше,

0190    Ал’ га никад стићи не могоше.

0191    Бјежи Томо гором и планином,

0192    Када дође накрај воде Саве,

0193    Пак погледа тамо и овамо,

0194    Ђе ће наћи јелу суврљаву.

0195    По биљегу Туре наодио,

0196    Код њега је шатор разапео,

0197    Под шатором пије вино ладно,

0198    Пије вино, а љуби ђевојку

0199    На срамоту Грличић-Мустафе.

0200    Па погледа преко воде Саве,

0201    И угледа голема јунака

0202    На зелена коња као трава,

0203    Ал’ га Томо одма упознаде

0204    Да је оно гојени Алија,

0205    Који му се био зафалио

0206    Да ће њему уграбити главу.

0207    Овако му Але проговара:

0208    “Стани, курво, Томо барјактаре,

0209    „Да си мени јучер одбјегнуо,

0210    “Данас бих те Туре уфатио.„

0211    Кад то зачу Томо барјактаре,

0212    Он окрочи суру бедевију,

0213    Томо викну, бедевија рикну,

0214    Стоји звизга сивога сокола,

0215    А проклету змаја змију љуту,

0216    У планини завијају вуци.

0217    За Турчином буздован турио,

0218    Те Алију с мјеста погодио.

0219    Туре паде низ коња зелена,

0220    Туре паде, а Томо допаде,

0221    Те му б’јеле савезао руке,

0222    Па га води Грличић-Мустафи,

0223    Веже оба један крај другога.

0224    А кад му је савезао руке,

0225    Опет поче пити рујно вино,

0226    Пије вино, а љуби ђевојку

0227    На очима ђе гледају Турци.

0228    Па погледа преко воде Саве,

0229    Те угледа другога јунака.

0230    Оно бјеше од Удбиње Мујо,

0231    Ђе за Томом иде у поћеру.

0232    Кад га виђе Томо барјактару,

0233    Он окрочи суру бедевију,

0234    Томо викну, бедевија рикну,

0235    Звизга стоји сивога сокола,

0236    И проклета змаја змију љуту,

0237    Мрки вуче у гори завија.

0238    Томо шчепа перна буздована,

0239    Пак заљуља покрај себе шњиме,

0240    Те га справи хитро на Турчина,

0241    Хитро пође, не прође на празно,

0242    Но Турчина дивно погодио.

0243    Мујо паде, а Томо припаде,

0244    Савеза му и ноге и руке,

0245    Пак га Томо веже код оније.

0246    Опет Томо под шатора пође,

0247    Пије вино, а љуби ђевојку

0248    На очима ђе гледају Турци.

0249    Па погледа преко воде Саве

0250    И угледа голема јунака,

0251    Упознао будалину Тала.

0252    Кад га виђе Томо барјактаре,

0253    Препаде се, родила га курва,

0254    Нити пије, ни љуби ђевојку.

0255    Рече ријеч будалина Тале:

0256    “Стани, курво, Томо барјактару,

0257    „Лако ти се с ђецом преметати,

0258    “Али није са старијем Талом.„

0259    Кад то чуо Томо барјактару,

0260    Он окрочи суру бедевију,

0261    Томо викну, бедевија рикну,

0262    На близу се они састадоше,

0263    Коњи им се прсим’ ударише,

0264    Те оскочи јунак од јунака

0265    Као сиви соко од сокола,

0266    На бритке се сабље ударише,

0267    Бритке им се сабље саломише;

0268    На бојна се копља удараху,

0269    Бојна им се копља саломише;

0270    Те с добрије коња одјахаше,

0271    За б’јела се грла доватише,

0272    Ту се носе љетни дан до подне.

0273    Будалину пјене попануле,

0274    Тома бјеху мутне и крваве.

0275    Турчин се јачи наодио,

0276    Па је Тома земљом саставио,

0277    Па му веза руке наопако,

0278    Те га меће Тале до Турака.

0279    Тадар рече будалина Тале:

0280    “Побратиме, Гојени Алиле,

0281    „Зла ти фала а још гора тала!

0282    “Знаш ли, кучку, јеси л’ запазио,

0283    „Када бјесмо у Удбињу граду

0284    “У дворове од Удбиње Муја.

0285    „Ту имаше пива и јестива,

0286    “Ти се онда пјано фалијаше

0287    „Да ћеш поћи у Котаре равне,

0288    “И од Тома донијети главе.

0289    „Зла ти фала, а горе јунаштво!“

0290    Ондар Тале Тому бесједио:

0291    „Моли Бога, од Котара Томо,

0292    “Да си живе Турке оставио,

0293    „И ниједног ниси погубио.

0294    “Ја ћу тебе ослободит’ руке,

0295    „Ти слободи Турке Удбињане,

0296    “А на дар ти лијепа ђевојка,

0297    „Тебе цура, мене Удбињани.“

0298    Пође Тале натраг у Удбињу,

0299    Томо с цуром у равне Котаре,

0300    Покрсти је и венча је за се,

0301    Пак је грли од жрака до мрака.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Zenidba Tome barjaktara