Живко Анђелић
| Живко Анђелић |
|---|
 |
| Рођење: 20. септембар 1850. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 26. август 1899. Београд, Краљевина Србија Познат као: поштански чиновник, политичар и писац управник града Београда |
Живко Анђелић (Београд, 20. септембар 1850 — Београд, 26. август 1899), српски поштански чиновник, политичар, управник града Београда, начелник поштанско-телеграфског одјељења и писац-сатиричар.1)
Биографија
Послије гимназије је завршио телеграфски течај.2) Са шеснаест година је отпочео да ради у београдском телеграфу, гдје је био три године, до 1869. Затим је премјештен у Кладово, а од 1873. радио је као управник поште у Доњем Милановцу. У Београд се вратио 1880. године и ту је радио као телеграфиста. Од 1882. био је контролор у Главном телеграфу. Наредне године постао је комесар Поштанско-телеграфског одјељења Министарства народне привреде. По потреби службе ступао је у контакт са органима унутрашњих послова. Био је члан Напредне странке, која је онда подржавала политику краља Милана Обреновића.3) Марта 1887. постављен је за управника града Београда.
Са Здравком Рајковићем, којег је у Доњем Милановцу лично обучио поштанско-телеграфској струци, као и још неколико искусних и образованих поштанских чиновника у ПТ одјељењу, учествовао је у оснивању бржег развоја поште, телеграфа, а нарочито телефона. Поштанско-телеграфска школа основана је новембра 1888. године, а у јануару 1889. године и службени гласник Српске поште и телеграфа Поштанско-телеграфски весник, чији је био први уредник. У Веснику су објављиване редовне наредбе, упутства и објаве, као и стручни чланци, од којих су неке писали у редакцији, а остало су били преводи из најбољих свјетских стручних часописа, који су омогућавали особљу да се образују и упознају са најновијим достигнућима у струци. Посебну пажњу посветио је успостављању телефонске мреже државних установа и органа 1888. године. Створена је интерна телефонска мрежа поштанске службе, полиције, војске и жељезнице.4)
У фебруару 1889, када је краљ Милан абдициро и промијенила се влада, премјештен је на мјесто начелника Подринског округа у Шапцу и ван поштанске струке је остао све до 1894. године. У апрлилу 1894. године Анђелић је заједно са Добривојем Арнаутовићем, предсједником Поштанско-телеграфске задруге за штедњу и помагање, организовао добротворне приредбе у Београду и Нишу, при чему је успостављена телефонска веза између Београда и Ниша.5)
Помиње се као иницијатор за увођење јавног телефонског саобраћаја и план за набављање телефонске централе за град Београд 1895. Исте године постављен је за краљевог посланика у Народној скупштини. Тада се активно укључио у политику, у оквиру Напредне странке и као новинар, пишући политичке коментаре, чланке, пуне ироније, сатире и хумора у листу „Видело”, под надимком „Раул”.6)
С падом владе Стојана Новаковића 1896. године, са мјеста начелника поштанско-телеграфског одјељења послали су га на мјесто окружног начелника Подрињског округа у Шапцу.7) На Ивањдан, 24. јуна/6. јула 1899. године, бивши касапски и рибарски момак, војник и ватрогасац Ђура Кнежевић извршио је покушај атентата на Милана Обреновића, у Кнез Михаиловој улици у Београду (Ивандањски атентат). Врло брзо након учињеног дјела ухваћен је при покушају да преплива Саву. Још на првом саслушању изјавио је да га је на то дјело, између осталих, наговорио и Живко Анђелић.8) Живко Анђелић је послије тога ухапшен, по хитном поступку и мјесец и по дана касније, 26. августа 1899, пронађен је објешен у ћелији затвора београдске Управе града,9) уочи главног претреса на суђењу.10)
Zivko Andjelic